Otvaranje izložbe „Hemijska tvrđava“ u Muzeju nauke i tehnike

SciTech 16. apr 202412:42 2 komentara
Muzej nauke i tehnike

Izložba je posvećena 190. godišnjici rođenja Dmitrija Ivanoviča Mendeljejeva i 155. godišnjici otkrića periodnog sistema elemenata.

Izložba „Hemijska tvrđava“, autorki dr Jasminke Korolija i dr Ljube Mandić (Hemijski fakultet Univerziteta u Beogradu), realizovana je povodom obeležavanja dva značajna jubileja: 190 godina od rođenja hemičara Dmitrija Ivanoviča Mendeljejeva i 155 godina od otkrića i objavljivanja periodnog sistema elemenata.

Interaktivna izložba prati nastajanje i rast periodnog sistema elemenata i prikazuje životne i neživotne uloge hemijskih elemenata putem kratkih priča. Takođe su izloženi različiti predmeti, materijali, kao i interaktivni eksponati.

Na izložbi je prikazano kako se periodni sistem menjao i rastao sve do 2010. godine kada je otkriven 118 element tenesin.

Za ovu izložbu je odabrano 28 hemijskih elemenata najčešće prisutnih u našem životu.

Ko je bio Dmitrij Ivanovič Mendeljejev?

Dmitrij Ivanovič Mendeljejev bio je hemičar čije je delo, periodni sistem elemenata, jedno od najvećih otkrića u svetskoj nauci 19. veka. Rođen je u sibirskom gradu Tobolsku. Studirao je pedagogiju i hemiju u Sankt Peterburgu. Diplomirao je 1855. godine.

Posle odbrane magistarske teze studirao je prirodne nauke u Parizu i Hajdelbergu. Nakon studija se vratio u Rusiju i doktorirao 1865. godine. Bio je profesor hemije na Tehničkom institutu i Univerzitetu u Sankt Peterburgu.

Mendeljejevljeva interesovanja su bila široka, bavio se preradom nafte, uglja, mineralogijom, proizvodnjom gvožđa, pedagogijom i filozofijom.

Hemijska tvrđava je omaž tvorcu i njegovom delu. Kameni temeljci za gradnju ove tvrđave sakupljani su 80 vekova, a njeno građenje započeo je Mendeljejev 1869. godine. Na raspolaganju je imao svega 63 kamena – do tada poznata 63 hemijska elementa.

Ogromno znanje o njihovim svojstvima i atomskim težima omogućilo mu je da otkrije periodni zakon. Na osnovu njega je svakom elementu odredio tačno mesto u zidinama tvrđave, to jest periodnom sistemu elemenata. I ne samo to, ostavio je prazna mesta za elemente koji će tek biti otkriveni.

Na početku je Mendeljejevljeva tablica imala malo pristalica među naučnicima. O njoj je počelo da se piše tek kada su otkrivena tri hemijska elementa koje je Mendeljejev predvideo. Krajem osamdesetih godina 19. veka počinje postepeno uvođenje periodnog sistema u univerzitetske udžbenike i nastavu. Tako je 1890. godine unet u udžbenike za studente u Engleskoj.

Veze Mendeljejeva sa Srbijom

Za razliku od zemalja na Zapadu, u Srbiji već 1874. godine hemičar Sima Lozanić, univerzitetski profesor, naučnik, prvi rektor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije, u univerzitetskom udžbeniku iz neorganske hemije pominje periodni zakon i periodni sistem elemenata, što je bilo prvi put van ondašnje Rusije.

U drugom izdanju ovog udžbenika iz 1880. godine opširno piše o „Zakonu perioda”. Na predlog Sime Lozanića Mendeljejev je 1904. godine izabran za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije.

Izložba „Hemijska tvrđava“ realizovana je uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije i biće otvorena 17. aprila u 19 časova u Muzeju nauke i tehnike, a posetioci će moći da je vide od 18. aprila do 30. juna 2024. godine.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare