Nobelovu nagradu za hemiju dobila tri naučnika za otkriće metalo-organskih umreženih struktura

Dobitnici Nobelove nagrade za hemiju za 2025. godinu stvorili su molekularne konstrukcije sa velikim prostorima kroz koje gasovi i druge hemikalije mogu da teku.

Ove konstrukcije, metalo-organske umrežene strukture, mogu se koristiti za sakupljanje vode iz pustinjskog vazduha, hvatanje ugljen-dioksida, skladištenje toksičnih gasova ili katalizaciju hemijskih reakcija.

Razvojem metalo-organskih umreženih struktura, laureati su hemičarima pružili nove mogućnosti za rešavanje nekih od izazova sa kojima se suočavamo.

Nobelovu nagradu za hemiju dodeljuje Švedska akademija nauka. Ona se dodeljuje naučnicima za izuzetan doprinos na polju hemije.

Prošlogodišnji dobitnici Nobelove nagrade za hemiju bili su Amerikanac Dejvid Bejker za računarski dizajn i proteina, Englezi Demis Hasabis i Džon M. Džamper za predviđanje strukture proteina.

Prva Nobelova nagrada za hemiju dodeljena je 1901. holandskom hemičaru Jakobusu Henrikusu van 't Hofu, "za otkriće zakona hemijske dinamike i osmotskog pritiska u rastvorima".

Najmlađi dobitnik ove prestižne nagrade za hemiju imao je 35 godina. Francuz Federik Žolio dobio je Nobelovu nagradu 1935.godine za sintezu novih radioaktivnih elemenata.

Nagradu je delio sa svojom suprugom Iren Žolio-Kiri.

Najstariji dobitnik Nobelove nagrade za hemiju imao je 97 godina. Ova prestižna nagrada dodeljena je Nemcu Džoniju B. Gudinafu 2019. godine za razvoj litijum-jonskih baterija.

Nagradu je delio sa još dva naučnika, Englezom M. Stenli Vitingamom i Japancem Akirom Jošinom.