(FOTO) Stroj za rakiju, velosipedska kola, neobični sat: Patenti naših prvih pronalazača

"Čuvari inovacija: 100 godina od prvog srpskog patenta" izložba je u Muzeju nauke i tehnike koja svoje posetioce vodi kroz ideje i inovacije naših predaka, na početku industrijalizacije u Srbiji.

Doduše, Uprava za zaštitu industrijske svojine (današnji Zavod za intelektualnu svojinu) osnovana je 1920. godine, ali zbog pandemije predmeti koji su arhivi "živeli" kao prijava, opis i katkad crtež svoj puni izgled dobili su tek sada.

"Nismo želeli da izradimo samo makete ili modele, već da prema prilici zaista materijalizujemo patente, tako da se vidi šta je tu zapravo zamišljeno - i time steknemo predstavu o opštem izumiteljskom duhu tog vremena", objašnjava Saša Šepec, muzejski savetnik i jedan od autora izložbe.

Prvi patenti, dodaje, otkrivaju da su pronalazače inspirisali izazovi iz svakodnevnog života, ali i kako unaprediti štamparstvo, saobraćaj, građevinu... Kako su mnogi izumitelji bili obični ljudi, pretpostavlja se da većina njihovih patenata nikada nije postala i proizvod za upotrebu.

Pojedini, ukazuje Šepec, imaju greške. Drugi su se uveliko već koristili u inostranstvu, što njihovi izumitelji jesu ili nisu znali.

Ali svi su skupa deo našeg kulturnog nasleđa.

"Naići ćemo na predmete koji za današnje rezonovanje deluju zastarelo, ali i prepoznati sasvim savremene probleme i ideje. Opšti utisak je da su mnoge ideje začuđujuće moderne", kazao je.

Jedan od prvih patenata ka kome leti pogled jeste gomila crnih pločica.

Sergije Baltić iz Sarajeva želeo je da unapredi slovoslaganje, koje se kod nas tada i dalje obavljalo ručno.

"Došao je na ideju da umesto jednog slova koristi slogove, te svaki suglasnik ima pet verzija, sa samoglasnicima. Proračunao je da će time ubrzati proces pripreme za štampu za 80 odsto. Teško da je to slučaj - da je zaživelo, sanduk sa pločicama bi morao biti mnogo komplikovaniji, a slovoslagač razviti veštinu razmišljanja u slogovima. Uz to, 1920-ih u svetu postoje već automatizovane slovoslagačke mašine", opisuje, dodajući da je Baltić, kao i mnogi drugi izumitelji verovatno dolazio iz struke.

Drugi pronalazač težio je da unapredi građevinarstvo "šupljim blokom" čiji se delovi uklapaju poput slagalice.

"U svetu je nešto slično već postojalo, a iako ne znamo u kojoj je meri ovo rešenje zaživelo, postoje naznake da su se tadašnji proizvođači dovodili u pitanje njegovu stabilnost", kaže Šepec.

Upravo se iz neobične cigle vidi da ideja za patent nije dovoljna, ako ga privreda ne prepozna kao potencijalni izvor zarade.

Za spravu za prskanje praškastog metala (koju je izmeo vlasnik male fabrike i laboratorije) upućeni tvrde da bi i danas mogla da radi, dodaje autor.
"Što se pronalazač više razumeo u struku, to su izumi bili smisleniji. One najšarenije registrovali su izumitelji-hobisti, no za njih je bila i najmanja šansa da se realizuju", kaže.

Nije samo tako u Srbiji. Iskustvo zemalja u kojima su patenti veliki biznis i milioni se godišnje prijave, pokazuje da mali broj stigne do proizvodnje.

"Stoga ova izložba ima i dodatni povod - da se pokaže ono što je izgubljeno u tom procesu", kazao je Šepec.

To ne bi bio slučaj sa spiralnim satnim ciferblatom - uprkos starinskom imenu, lako je zamisliti da moderne kupce nađe časovnik koji prikazuje 24-časovno vreme.

"Spiralni niz brojeva ima svoje pravilo: danju - čitaj s belog niza, noću s crnog. Izveli smo sve tri varijante sata i čini se da bi on bez problema danas mogao da se koristi, pa i da ima jedan estetski kvalitet", primećuje.

Teže je, s druge strane, zamisliti Beograd sa malim brojem automobila. Ali da je i pre veka saobraćaj u glavnom gradu imao svoje nedostatke podsećaju velosipedska kola - povezani bicikli koje kabina štiti od vremenskih neprilika.

"Ovo bi bila neka verzija automobila", ukazuje Šepec ispred dva crvena bicikla, koje će najmlađi posetioci Muzeja nauke i tehnike, ako do kraja trajanja izložbe vreme to dozvoli, moći i da isprobaju.

"Muke običnog čoveka"

Običnog čoveka mučili su i "običniji problemi".

"Sama sebe ljuljajuća kolevka" bila je prvi patent koji je odobrila naša Uprava. Registrovao ga je Adem Subašić, sajdžija iz Sarajeva.

Pokušaj dizajnera Dejana Vračarevića da realizuje ovu ljuljalicu ukazao je da mame uz nju verovano nisu uspele da odmore ruke, a drugi proizvodi da ondašnjim ljudima nije samo štednja vremena bila na umu.

Špiritus lampa ili rešetkaska kapica za fitilj (koja ga štiti od brzog sagorevanja) govore o nekadašnjoj vrednosti danas potrošne robe.

"Ako je nešto prvi utisak, to je da su naši preci želeli da sačuvaju stvari, ma koliko one bile jednostavne. Katancem bi osigurali boce sa tečnošću ili menjali poprečne šipke na roštilju", nabraja Šepec.

Prvi patent - kazan za rakiju

Prava "zvezda" izložbe ipak je i patent koji je prvi kod nas i registrovan - "Stroj za pečenje rakije".

Njega je inovirao Milan T. Jovanović, i najpre ga registrovao u Pešti, pa potom preneo u našu Upravu.

Kazan koji posetioci mogu da vide jedini je predmet koji je kupljen za izložbu. Jednostavno, vrlo sličan se koristi i danas.

"Inovacija se sastojala u poluzi koja je korišćena za pražnjenje kazana nakon pečenja rakije. Milan T. Jovanović je bio treća generacija kazandžija iz Novog Sada. Za inovacije na kazanu dobio je i pravo na privilegiju, tj. mogućnost da ga njegova firma jedina proizvodi narednih 15 godina. Zanimljivo je što je ovo prvi registrovan patent kod nas, a da je 2022. godine proces pečenja rakije ušao na UNESCO listu nematerijalne baštine", podsetio je još jedan autor izložbe, muzejski savetnik Dušan Petrović.

Vodi nas do drugog dela izložbe, gde su pored modela i makete, a imena pronalazača dobro poznata.

Sve što je ovde već je deo muzejskog fonda.

Na prvom mestu - daljinar zemaljske artiljerije, sprava koja je omogućavala korekciju artiljerijske vatre, a koju je osmislio čuveni Mihailo Petrović Alas.

"Ovaj daljinar, koji je realizovao sa kapetanom Terzićem, primenjen je, otkupila ga je Rusija, a prema nekim podacima koristio se i u našoj armiji. U svom Fondu imamo i deo Alasovog šifarnika, koji doduše nije patentiran, ali se koristio u diplomatskoj pošti", kazao je autor.

Još jedan izum namenjen vojsci - maketa aparata za grejanje vode brigandnog sanitetskog lekara Vladimira Stanojevića, osnivača Muzeja srpskog lekarskog društva.

Dr Stanojević je u Prvom svetskom ratu spoznao značaj tople vode za život vojnika.

Njegov patent - rezervoar tople vode koja može da se koristi za kuvanje, kupanje i druge potrebe - realizovan je 1927. godine i vojska ga je koristila do Drugog svetskog rata.

Ernest Mislovicer, pronalazač nemačko-jevrejskog porekla, kod nas je patentirao svoj uređaj za transport briseva, dok je porodica inženjera Nevena Runjevca donirala Muzeju dva patenta za koja je 1994. godine dobio nagradu u Briselu na Eureci.

Oba se mogu videti u okviru izložbe, kao i proteza za natkolenu amputaciju profesora Miomira Vukobratića, rodonačelnika naše robotike i jednog od pionira humanoidne robotike u svetu.