Petoro ljudi koji su spasili najviše života u istoriji

Ovo je pet naučnika kojima se pripisuje da su spasili najviše života u istoriji, piše Science Focus.

1. Moris Hilman

Američki virusolog Moris Hilman razvio je tokom karijere 40 vakcina, uključujući vakcine protiv zaušaka, ovčijih boginja, meningitisa i malih boginja. Smatra se da su njegove vakcine spasile više od 130 miliona života.

Otkrio je i da virusi gripa mutiraju, menjajući proteine koje telo koristi da ih prepozna i pokrene imunski odgovor. To je dovelo do razvoja godišnjih vakcina protiv gripa.

Godine 1957. predvideo je potencijalnu pandemiju gripa i brzo razvio novu vakcinu, čime je ograničena ozbiljnost epidemije.

2. Aleksandar Fleming

Možda najveće slučajno otkriće svih vremena dogodilo se 1928. godine, kada se škotski mikrobiolog ser Aleksandar Fleming vratio sa odmora i primetio da je jedna od njegovih Petrijevih šolja sa bakterijama bila kontaminirana buđi.

Primetiо je da oko buđi postoji područje bez bakterija i shvatio da ona mora oslobađati supstancu koja sprečava rast bakterija.

Otkrio je da ta supstanca, koju je nazvao penicilin, može da uništi različite štetne bakterije. Međutim, imao je poteškoća da je izdvoji i pročisti za medicinsku upotrebu.

Više od decenije kasnije, australijski farmakolog prof. Hauard Flori, zajedno sa kolegama, konačno je uspeo da pročisti penicilin, a ovaj antibiotik je od tada spasao više od 200 miliona života.

3. Ser Frederik Banting

Dijabetes je grupa bolesti koje narušavaju sposobnost organizma da reguliše preuzimanje šećera iz krvi. Istorijski gledano, bilo je malo mogućnosti za lečenje, a dijabetes tipa 1 često je bio smrtonosan u detinjstvu.

Zatim je 1921. godine kanadski farmakolog ser Frederik Banting otkrio insulin – hormon koji reguliše preuzimanje šećera u krvi – i pokazao da može da se koristi za lečenje dijabetesa kod životinja.

Njegov kolega Džejms Kolip razvio je postupak za prečišćavanje insulina za primenu kod ljudi. Smatra se da su njihova otkrića zajedno spasila više od 200 miliona života.

Tim je prodao patent za jedan dolar kako bi svi kojima je ovaj lek potreban mogli da imaju pristup ovom tretmanu koji spasava život.

4. Prof. Norman Ernest Borlog

Američki agronom prof. Norman Ernest Borlog razvio je tokom 1950-ih i 1960-ih sorte pšenice visokog prinosa otporne na bolesti, koje je obezbedio poljoprivrednicima u Meksiku, Pakistanu i Indiji.

U to vreme većina poljoprivrednika uzgajala je čiste sorte biljaka koje su davale visoke prinose, ali su imale samo nekoliko gena otpornosti na bolesti, zbog čega su bile veoma podložne epidemijama.

Borlog je usavršio tehniku ukrštanja srodnih čistih sorti. Tako su dobijene „multilinearne sorte“ koje su kombinovale gene otpornosti na bolesti svojih roditeljskih sorti.

Njegov rad je dramatično povećao prinose useva i procenjuje se da je, zahvaljujući poboljšanju ishrane, spasao 245 miliona života.

5. Prof. Karl Landštajner

Pre Prvog svetskog rata povrede i bolesti koje su izazivale veliki gubitak krvi često su bile smrtonosne. Lekari su pokušavali da obavljaju transfuzije krvi, ali su mnogi pacijenti doživljavali smrtonosne reakcije na krv davalaca.

Godine 1901. austrijsko-američki biolog prof. Karl Landštajner otkrio je razlog.

Utvrдио je da krv različitih ljudi ima različite karakteristike – danas poznate kao krvne grupe – zbog čega njihova krv može biti nekompatibilna. Njegovo otkriće otvorilo je put uspešnim transfuzijama krvi.

Međutim, tek 1914. godine, kada je belgijski lekar Albert Hustin otkrio tehniku za sprečavanje zgrušavanja krvi tokom čuvanja i transporta, ovaj važan medicinski postupak postao je praktično primenljiv.