Spustio se 11 kilometara do dna okeana i tamo, na najdubljem mestu na Zemlji, našao plastičnu kesu

Marijanska brazda leži u zapadnom Pacifiku i najdublje je mesto na planeti, prenosi N1 Sarajevo.

Najniža tačka zove se Čelendžer dip (Challenger Deep) i, prema najpreciznijem merenju iz 2019, duboka je 10.935 metara.

Da bi se to zamislilo, postoji poređenje koje se najčešće koristi. Kada bi se Mont Everest spustio u tu brazdu, njegov vrh bi i dalje bio više od dva kilometra ispod površine mora.

Pedeset velikih aviona na jednom čoveku

Ono što taj prostor čini nedostupnim nije dubina nego pritisak.

Na dnu je pritisak preko hiljadu puta veći nego na površini, oko 1.086 atmosfera.

Uobičajeno poređenje je da bi na čoveku koji bi se tamo našao taj pritisak bio kao da mu je na telu naslagano pedesetak putničkih aviona.

Ljudsko telo to ne može da podnese ni na trenutak. Zato se do dna može isključivo u posebno građenoj podmornici, a takvih na svetu ima vrlo malo.

Manje ljudi nego u svemiru

Broj koji najbolje pokazuje koliko je to mesto nepristupačno je jednostavan.

Do 2024. godine na dnu Čelendžer dipa bilo je svega dvadeset sedam ljudi.

Na Mesecu je hodalo dvanaest, ali je u svemir uopšte otišlo mnogo više. Ako se gleda broj ljudi koji su videli dno najdublje brazde, on je i danas manji od broja onih koji su se odvojili od Zemlje.

Prvi su tamo sišli Don Volš i Žak Pikar 1960, u podmornici "Trieste". Zatim je 2012. sam sišao filmski redatelj Džejms Kameron. Veskovo je 2019. oborio taj rekord.

Volš je, s 91 godinom, bio na brodu i čekao ga kada je izronio.

Četiri sata na dnu i sendvič od tune

Veskovo je na dnu proveo oko četiri sata.

Prelazio je s jednog kraja na drugi i snimao sve što vidi: stene, organizme i predmete koji tu ne pripadaju.

Kada je završio posao, uradio je nešto što je kasnije sam opisao. Isključio je motore, naslonio se u sedištu i pojeo sendvič od tune, dok je podmornica polako plutala iznad dna najdubljeg mesta na Zemlji.

Rekao je da je uživao u pogledu i u tome šta je njegov tim tehnički postigao.

Kesa kakva se dobija u prodavnici

Ono što je zateklo dole bilo je manje ugodno.

Uz nekoliko organizama za koje se pretpostavlja da su nove vrste, na dnu su bili plastična kesa i omoti od bombona.

To nije bio prvi put. Godine 2018. objavljeno je istraživanje u kojem je, pregledom baze snimaka s više od pet hiljada zarona kroz trideset godina, utvrđeno da je najdublji zabeležen komad plastike upravo obična kesa iz prodavnice, na dubini od skoro jedanaest kilometara.

Uz to, ranije istraživanje pokazalo je da su sitni rakovi iz šest najdubljih brazdi na svetu u sebi imali čestice plastike.

Veskovov tim je uzorke koje je prikupio poslao na analizu upravo zbog toga.

Zašto plastika tone tako duboko

Ostaje pitanje kako obična kesa završi tamo gde čovek jedva stigne.

Plastika se u moru s vremenom obraste organizmima i sitnim česticama, pa postaje teža od vode i tone.

Uz to, duboke brazde deluju kao levci. Sve što se u okolnom okeanu spusti, morske struje postepeno guraju prema najnižoj tački, gde ostaje jer nema kuda dalje.

Zbog toga se u tim brazdama izmere i veće količine zagađivača nego u nekim od najzagađenijih reka na svetu.

Veskovo je zaron u Marijanskoj brazdi obavio u sklopu pohoda u kojem je sišao na najdublju tačku svakog okeana na planeti. Na svakoj od njih zatekao je isto: mesto koje čovek gotovo ne može dohvatiti, ali do kojeg je njegov otpad već stigao.