U planu je lasersko skeniranje, izrada 3D modela lobanja čime se pruža izuzetna prilika da proširimo naša znanja o životu onih koji su učestvovali i poginulu u Bitki na Čegru.
Prva faza projekta “Novo lice Ćele Kule”, počinje u ponedeljak 25. septembra i trajaće četiri dana. U planu je lasersko skeniranje Kule, kao i izrada 3D modela lobanja, što je prvi korak ka rekonstrukciji lica.
„Paralelno sa tehničkim snimanjem biće obavljena antropološka analiza lobanja. Ovaj izuzetno vredan osteološki materijal predstavlja fantastičnu priliku da proširimo naša znanja o životu onih koji su učestvovali i poginuli u Čegarskoj bici. Da saznamo od kakvih su bolesti bolovali, kako živeli, koliko su godina imali u trenutku smrti, kao i da analiziramo povrede na lobanjama nastale u ovom, ili nekom prethodnom, oružanom sukobu“, kaže arheološkinja Nataša Šarkić za N1.
Ona ističe da je u pitanju potpuno neinvazivna metoda, pri kojoj nijedna lobanja, niti bilo koji deo kule, neće biti oštećen.
“Rezultati antropološke analize biće prezentovani građanima Niša krajem maja, dok se konačna verzija facijalne rekonstrukcije očekuje krajem 2024. godine”.
Povezane vesti
Šarkić kaže da je u planu i prijavljivanje za evropske fondove.
„Ukoliko projekat bude odobren, planiramo izradu VR modela Kule, a kako bi se sa rezultatima našeg projekta upoznalo što više ljudi, u pripremi su izložbe širom Srbije i regiona“, zaključuje Šarkić.
Ovaj poseban kulturno-istorijski projekat je ideja doktorke fizičke antropologije Nataše Šarkić i Milana Simonovića, politikologa iz organizacije Društvo za akademski razvoj iz Beograda.
Oni su deleći fascinaciju prema Ćele kuli, ali i istoriji, arheologiji i grobljima došli na ideju da urade facijalnu rekonstrukciju i „ožive“ likove iz naše istorije. Osim njih dvoje, tim čini i profesor Kavali (Cavalli) doktor radiologije sa Medicinskog fakulteta u Trstu sa kojim Šarkić sarađuje dugi niz godina i koji je zadužen za facijalnu rekonstrukciju.
Tehnika facijalne rekonstrukcije već dugi niz godina primenjuje u forenzici ali i arheologiji. Kod nas je ova tehnika već primenjivana u arheološkom kontekstu na skeletu praistorijskog čoveka iz Lepenskog vira, kao i na nekim skeletima iz Viminacijuma.
Realizacije postala je moguća tek pošto su Univerzitet u Trstu i građani Srbije donacijama prikupili dovoljno novca za ovaj poseban I nesvakidašnji kulturno-istorijski projekat.
Komentari ()
Vidi sve komentare