Podvodno rudarenje: Koliko je opasno za morske vrste

"Metals Company", vodeća kompanija za dubokomorsko rudarenje, platila je australijskoj vladinoj naučnoj agenciji da prouči podatke prikupljene tokom probnog rudarenja u udaljenom Tihom okeanu.

Ogromni delovi morskog dna Tihog okeana prekriveni su polimetalnim nodulima, gomoljastim stenama bogatim metalima koji se koriste u proizvodnji baterija - poput kobalta i nikla.

"Metals" nastoji da bude prvi koji će vaditi ove nodule u međunarodnim vodama, nastojeći da iskoristiti udaljeno područje poznato kao zona Klarion-Kliperton.

Australijska vladina naučna agencija objavila je u četvrtak niz tehničkih izveštaja u kojima se detaljno opisuje kako bi se moglo upravljati rudarenjem.

Istraživanje je pokazalo da bi stanovnici morskog dna poput morskih krastavaca, morskih crva, morskih zvezda i rakova mogli doživeti "značajan pad populacije odmah nakon rudarenja".

Neke od ovih vrsta delimično bi se oporavile u godinu dana, ali organizmi koji se hrane filtriranjem mora i drugi sitni organizmi koji se hrane sedimentima morskog dna pokazali su "minimalan oporavak".

"Na morskom dnu, naša istraživanja pokazuju da postoje značajni lokalni uticaji od različitih rudarskih operacija", rekao je naučnik Pirs Danstan.

Kompanije za dubokomorsko rudarenje još uvek pokušavaju da pronađu najbolji način za vađenje nodula koji se mogu nalaziti na minimalno pet kilometara dubine.

Većina napora usmerena je na robotske mašine koji usisavaju nodule dok se kreću po dnu okeana. 

Australijski naučnici proučavali su na koji način bi oblak sedimenta koji se ispušta kao rudarski otpad mogao da našteti morskim psima i ribama. 

U nekim scenarijima, u predatorima bi se mogli nakupljati otrovni metali u krvi nakon dužeg izlaganja tim parama.

"Dugovečni vrhunski grabljivci, poput sabljarki i velikih morskih pasa, akumulirali su najveće simulirane koncentracije metala", napisali su naučnici u jednom izveštaju.

"Rizik od štete"

Simulacije su pokazale da koncentracije metala u krvi ne bi premašile međunarodne zdravstvene smernice, a uticaji bi bili manje izraženi ako bi se sediment ispuštao na većoj dubini.

"Ovaj projekat pomaže da se osigura da, ako se krene s rudarenjem na velikim dubinama, postoji jasan pristup razumevanju potencijalnih rizika i uticaja na morski život i ekosisteme", rekao je Danstan.

Međunarodna uprava za morsko dno, koja nadgleda rudarenje na velikim dubinama u međunarodnim vodama, još nije usvojila dugo očekivana pravila koja regulišu tu industriju.

Kompanija "Metals Company" sa sedištem u Kanadi planira da pokrene projekat u iduće dve godine i dala je naslutiti da bi mogla nastaviti čak i bez odobrenja vlasti, ukazujući na nejasni američki zakon prema kojem američki građani mogu vaditi minerale s morskog dna u područjima van nacionalne jurisdikcije.

Kompanija je platila australijskoj Organizaciji za naučna i industrijska istraživanja Komonvelta (CSIRO) oko milion američkih dolara za sastavljanje izveštaja.

CSIRO je naglasio da nije ni za ni protiv rudarenja na velikim dubinama, ali da će njegov rad pomoći u merenju i praćenju uticaja ako se s tim krene.

Stručnjakinja za energetsku tranziciju Tina Soliman-Hanter rekla je da je to jedno od "najopsežnijih" istraživanja o dubokomorskom rudarenju.

"Bez takvih istraživanja postoji rizik od štete od rudarskih aktivnosti koji može trajati generacijama", rekla je Soliman-Hanter sa australijskog Univerziteta Makari.

Smeštena u međunarodnim vodama između Meksika i Havaja, zona Klarion-Kliperton je prostrana abisalna ravnica koja se prostire na oko četiri miliona kilometara.