Postoji jedan predator koji podjednako plaši medvede i planinske lavove

Mnogi planinari pripremiće se za mogućnost napada neke od ovih životinja kojih se ljudi plaše - ali, kako objašnjavaju dva nova naučna rada, tamo napolju postoji životinja koju će čak i najstrašniji predatori pokušati da izbegnu, prenosi Science alert.

Mi.

Zapravo, napadi ovih životinja toliko su neuobičajeni da je u Severnoj Americi znatno verovatnije da će ljude pogoditi grom.

Istraživanje ukazuje na jedan razlog za to: medvedi i planinski lavovi ulažu izuzetan napor da se drže podalje od ljudi kad god mogu.

"Ova otkrića menjaju način na koji se govori o sukobu ljudi i mesojeda," piše ekolog sa Univerziteta Jejl Osvald Šmic u osvrtu objavljenom u časopisu Current Biology, u kojem povezuje dve studije - jednu o medvedima, a drugu o planinskim lavovima.

U Severnoj Americi mrki medvedi, odnosno grizliji (Ursus arctos), u proseku napadnu oko 11,4 čoveka godišnje.

Planinski lavovi (Puma concolor) napadnu svega četiri do šest ljudi godišnje, dok učestalost napada crnih medveda (Ursus americanus) nije poznata, ali su između 1900. i 2009. godine zabeležena samo 63 smrtna slučaja ljudi usled napada crnih medveda.

Nasuprot tome, u SAD i Kanadi grom svake godine pogodi oko 580 ljudi, piše Science alert.

Ako posmatramo isključivo brojke, udara groma ima približno 50 puta više nego napada mrkih medveda (mada stvarni rizik, naravno, zavisi od drugih činilaca, kao što su mesto u kojem živite i vreme koje provodite u šumama punim medveda).

Zašto su, dakle, ovi napadi toliko retki?

Prema tim dvema studijama, odgovor glasi da ove životinje ne reaguju samo kada se ljudi pojave. Umesto toga, one aktivno menjaju svoje ponašanje kako bi nas izbegle.

U studiji koju je predvodio biolog za divlje životinje Filip Menlik iz Šumarske službe Ministarstva poljoprivrede SAD, istraživači su proučavali crne i mrke medvede koji su se hranili duž potoka sa lososima na jugoistoku Aljaske.

Zvučnici koji su se aktivirali pokretom puštali su snimke glasanja galebova, terenskih vozila ili ljudskih glasova kad god bi se medved približio. Kamere su snimale ono što bi se zatim dogodilo.

Bilo je dvostruko verovatnije da će se medvedi užurbano povući kada čuju zvuk vozila nego kada čuju glasanje galebova.

Bilo je gotovo deset puta verovatnije da će pobeći kada čuju ljudske glasove.

Ovo ima posledice koje daleko prevazilaze međusobne odnose medveda i ljudi.

Medvedi losose koje ulove odnose u obližnje šume, ostavljajući za sobom ostatke koji se raspadaju i pomažu u đubrenju ekosistema. Narušavanje tog prenosa hranljivih materija izaziva lančane posledice po druge procese u ekosistemu.

Rad o planinskim lavovima, koji je predvodio naučnik za životnu sredinu Džon Morgan sa Univerziteta Kalifornije u Santa Kruzu, ispričao je sličnu priču.

Istraživači su analizirali šest godina GPS podataka prikupljenih od 36 obeleženih divljih planinskih lavova u planinama Santa Kruz. Te podatke uporedili su sa podacima iz GPS aplikacije za praćenje fizičkih aktivnosti Strava, koji su pokazivali gde su i kada ljudi planinarili, vozili bicikle i koristili staze.

Planinski lavovi nisu samo reagovali na prisustvo ljudi. Umesto toga, činilo se da predviđaju gde će i kada ljudska aktivnost verovatno biti intenzivna i da unapred izbegavaju ta mesta u to vreme.

Međutim, čak ni kada su planinski lavovi živeli u područjima sa mnogo ljudske aktivnosti nije bilo verovatnije da će napasti. Sve više stope napada u tim područjima mogle su se bolje objasniti jednostavno češćim susretima ljudi i planinskih lavova.

Posmatrane zajedno, ove dve studije ukazuju na to da životinje preduzimaju postupke koji pokazuju da ljude doživljavaju kao ozbiljnu pretnju, prenosi portal Science alert.

Medvedi odustaju od prilika za hranjenje. Planinski lavovi planiraju svoje kretanje u skladu s predvidljivim ljudskim navikama.

Oni već obavljaju veliki deo teškog posla kojim se sprečavaju opasni susreti s našom vrstom.

Što se tiče naše strane dogovora, studija o planinskim lavovima sugeriše da možemo pokušati da izbegnemo da ih primoravamo na situacije u kojima njihove strategije izbegavanja ne uspevaju.

Prema popularnoj predstavi o odnosu ljudi i predatorskih mesojeda, predator je napadač, dok je čovek bespomoćan plen koji u tom susretu može najviše da izgubi.

U stvarnosti, tvrdi Šmic, ljudi nemaju samo moć već i odgovornost da učine sve što mogu kako bi te životinje bile bezbedne.

"Ako budu svesni načina na koji oblikuju predeo straha koji doživljavaju mesojedi i vrste koje su njihov plen," piše on, "ljudi mogu unapred da prilagode svoje ponašanje i način na koji prostorno koriste predele tako da odnos između ljudi i mesojeda preobraze iz odnosa sukoba u odnos suživota, čime bi ponovo uspostavili ravnotežu povezanih lančanih posledica koje uticaji straha od ljudi ostavljaju na zajednice divljih životinja i ekosisteme."

Sva tri rada objavljena su u časopisu "Current Biology", podseća Science alert.