Pronađeni mogući znaci života na udaljenoj planeti: "Ovo bi mogao da bude prelomni trenutak"

Koristeći svemirski teleskop Džejms Veb (JWST) američke NASA-e, istraživači su u atmosferi planete uočili tragove molekula koje se na Zemlji proizvode isključivo biološkim putem. Konkretno, kod nas ih stvaraju samo jednostavni mikroorganizmi, prenosi Index.

Reč je o drugoj, i do sada najperspektivnijoj detekciji supstanci koje se povezuju sa životom na K2-18b. Ipak, naučnici upozoravaju da je za konačnu potvrdu potrebno još podataka.

Atmosfera puna molekula povezanih sa životom

Tim sa Univerziteta Kembridž analizirao je svetlost koja prolazi kroz atmosferu planete dok ona orbitira oko svoje male crvene zvezde. U toj analizi otkriveni su hemijski tragovi najmanje jedne od dve molekule koje se povezuju sa životom: dimetil-sulfida (DMS) i dimetil-disulfida (DMDS). Na Zemlji te gasove proizvode fitoplankton i bakterije u okeanima.

„Količina tog gasa koju procenjujemo u atmosferi planete je hiljadama puta veća nego na Zemlji“, izjavio je profesor Nikku Madhusudan, vođa istraživanja. „Ako je ta povezanost sa životom stvarna, onda bi ova planeta mogla biti prepuna života.“

Prema njegovim rečima, ovakva detekcija tokom jednog posmatranja bila je pravo iznenađenje. „Ovo je do sada najsnažniji pokazatelj da možda nismo sami. Realno, signal bismo mogli potvrditi u roku od jedne do dve godine.“

Još mnogo nepoznanica

Uprkos uzbuđenju, Madhusudan i njegove kolege priznaju da je ovo tek početak. Trenutna pouzdanost podataka iznosi oko 99,7%, što naučnici nazivaju tri sigma, ali da bi se tvrdilo da je nešto otkriveno, potrebna je sigurnost od pet sigma (99,99999%).

Pre 18 meseci signal je bio još slabiji – svega jedna sigma (68%), i tada su rezultati dočekani sa skepticizmom. Ipak, čak i ako se dostigne pet sigma, to ne znači nužno da je otkriven život.

„Čak i uz toliku sigurnost, ostaje pitanje porekla ovog gasa“, upozorava profesorka Ketrin Hejmans, škotska astronomkinja i nezavisna stručnjakinja. „Na Zemlji ga proizvode mikroorganizmi, ali u svemiru mogu postojati veoma neobični geološki procesi koje još ne razumemo u potpunosti.“

Tim sa Kembridža sada sarađuje sa drugim laboratorijama kako bi ispitali da li se DMS i DMDS mogu proizvesti na način koji ne uključuje život.

Naučne rasprave o prirodi planete

Pored molekula, naučnici raspravljaju i o samom sastavu K2-18b. Neki smatraju da planeta ima ogroman tečni okean, što bi podržalo hipotezu o životu – posebno zbog izostanka amonijaka u atmosferi, koji bi voda mogla apsorbovati.

Međutim, drugi – poput profesora Olivera Šortla sa Kembridža – tvrde da se može raditi o okeanu rastopljenih stena, što bi isključilo mogućnost života.

Postoje i tumačenja koja K2-18b opisuju kao mini gasovitog džina bez čvrste površine, prema modelu doktora Nikolasa Vogana iz NASA-inog centra Ejms. Međutim, ni ta teorija nije opšteprihvaćena, jer ne objašnjava sve podatke koje je prikupio teleskop Džejms Veb.

„Živi svemir nam je na dohvat ruke“

Uprkos svim nepoznanicama, Madhusudan ostaje optimista.

„Možda ćemo se za nekoliko decenija osvrnuti na ovaj trenutak i prepoznati ga kao prekretnicu, kada nam je živi svemir postao na dohvat ruke“, rekao je, pa dodao:
„Ovo bi mogao biti prelomni trenutak u kom postajemo sposobni da odgovorimo na osnovno pitanje: da li smo sami u svemiru?“

Istraživanje je objavljeno u naučnom časopisu The Astrophysical Journal Letters.