Raketa Spejs iksa bila na putanji sudara sa Mesecom: Šta bi moglo da se dogodi

Deo rakete potiče od drugog stepena rakete Falcon 9 kompanije SpaceX i nalazi se u svemiru od prošle godine. Raketa Falcon 9 lansirana je 15. januara 2025. godine, noseći dva robotska komercijalna lunarna lendera. Dok se prvi stepen – potisnik koji se koristi pri lansiranju – vratio na Zemlju, drugi, odnosno gornji stepen, služio je za pogon letelica na putu ka Mesecu, a nakon završetka misije ostavljen je da luta svemirom, piše CNN.

Naučnici procenjuju da sudar neće predstavljati opasnost za Zemlju, ali će na površini Meseca napraviti krater prečnika između 20 i 30 metara, navodi se u preliminarnoj studiji koju je potpisala grupa naučnika, među kojima su i istraživači NASA.

Očekivalo se da će do udara doći u 2:35 ujutru po istočnoameričkom vremenu u sredu, ali do ranih jutarnjih sati nije bilo potvrde da se to dogodilo. CNN je kontaktirao SpaceX i NASA za komentar.

Stručnjaci su naveli da udar neće moći da se vidi golim okom sa Zemlje – koja je udaljena oko 363.000 kilometara od Meseca – a možda će ga biti teško uočiti čak i teleskopima.

„Ako zamislite Mesec kao sat, udar će se približno dogoditi tamo gde bi se nalazio broj 10“, rekao je dr Pol Viegert, profesor astronomije i fizike na Univerzitetu Zapadni Ontario u Londonu, Kanada, koji nije učestvovao u studiji.

„Ali taj deo Meseca je trenutno osvetljen, pa će bljesak biti manje uočljiv zbog same svetlosti Meseca.“

Ipak, Viegert je dodao da bi oblak krhotina koji će nastati nakon udara dugog cilindričnog dela rakete mogao da bude osvetljen Sunčevom svetlošću, što bi istraživačima omogućilo da ga vide teleskopima.

SpaceX lansirao dve misije ka Mesecu u jednom letu

Za misije koje idu u nisku Zemljinu orbitu, područje u kojem kruži Međunarodna svemirska stanica, SpaceX i drugi operateri obično se rešavaju gornjeg stepena rakete tako što on sagori u Zemljinoj atmosferi, rekla je Julijana Šajman, direktorka NASA programa za nauku i Dragon programe u kompaniji SpaceX, tokom konferencije za novinare u ponedeljak.

„Ali kod misija sa velikom energijom moramo da izvedemo drugačiji manevar kako bismo osigurali da drugi stepen bude bezbedan u skladu sa pravilima i propisima“, rekla je Šajman.

„To smo uradili i ovde za misije Ispace i Blue Ghost. Ono što se dogodilo jeste da su kombinacija solarne aktivnosti i gravitacionih sila usmerile ovaj objekat na putanju ka Mesecu.“

Raketa Falcon 9 nosila je lender Blue Ghost, koji je razvila kompanija Firefly Aerospace iz Teksasa, kao i lender Resilience japanske kompanije Ispace iz Tokija. Blue Ghost je uspešno meko sleteo na Mesec u martu 2025. godine, dok Resilience nekoliko meseci kasnije nije uspeo bezbedno da sleti.

Nezavisni astronomi koristili su javno dostupne podatke kako bi pratili gornji stepen rakete Falcon 9 i utvrdili da je na putu sudara sa Mesecom, navodi NASA.

NASA-in Centar za proučavanje objekata bliskih Zemlji, koji prati putanje svemirskih tela koja bi mogla da udare u Zemlju, a veoma retko i u Mesec, takođe je potvrdio putanju udara.

„Ne postoji opasnost za Zemlju“, navodi se u saopštenju koje je agencija podelila sa CNN-om. „NASA će nastaviti da prati raketu u obrazovne svrhe, kao i da kasnije prouči mesto udara iz naučnih razloga.“

Astronomi širom Amerike, koji su imali najbolju priliku da posmatraju udar koji je trebalo da se dogodi u 2:35 po istočnoameričkom vremenu, usmerili su zemaljske i svemirske teleskope ka Mesecu u nadi da će zabeležiti događaj.

Iako nije postojala mogućnost da javnost uživo prati udar, snimci bi trebalo da budu dostupni naknadno.

Naučnici mogu iskoristiti ovaj redak slučaj udara veštačkog objekta u Mesec kako bi bolje proučili Zemljin prirodni satelit, ali i pripremili se za zaštitu astronauta i buduće infrastrukture koja bi tamo mogla biti poslata.

NASA kroz program Artemis planira stvaranje dugotrajnijeg prisustva ljudi na površini Meseca. Međutim, kako sve više misija bude išlo ka Mesecu, koji nema zaštitnu atmosferu poput Zemlje, upravljanje svemirskim otpadom u lunarnoj orbiti moglo bi postati sve veći problem.

Praćenje udara na Mesec u realnom vremenu

Gornji stepen rakete, procenjene mase oko 4.000 kilograma, trebalo je da udari u površinu Meseca u blizini kratera Ajnštajn, prema studiji.

Studija, koja još čeka stručnu recenziju, poslata je za objavljivanje u časopisu The Astrophysical Journal Letters. Autori su želeli unapred da objave predviđanja udara kako bi astronomi mogli da se pripreme za posmatranje događaja, rekao je koautor studije Deril Seligman, docent na Odeljenju za fiziku i astronomiju Državnog univerziteta Mičigen.

Bljesak nastao pri udaru, kada je raketa udarila u Mesec brzinom procenjenom na 8.750 km/h, trajao bi najviše oko jednu sekundu.

Južnokorejski lunarni orbiter Korean Pathfinder Lunar Orbiter pokušao je da snimi gornji stepen pre udara, dok je NASA-in Lunar Reconnaissance Orbiter trebalo da prouči mesto udara nakon događaja.

Ranije ove nedelje južnokorejska svemirska agencija saopštila je da će eventualne snimke objaviti tek nakon završene analize, ali nije navela kada bi to moglo biti.

Svemirske stene redovno udaraju u Mesec, a astronauti misija Apolo, kao i posada misije Artemis II, prijavljivali su da su videli bljeskove udara meteoroida u lunarnu površinu. Međutim, udari veštačkih objekata poput gornjeg stepena Falcon 9 dogodili su se samo nekoliko puta, navodi se u studiji.

Razumevanje rizika na Mesecu

Povećanje broja lunarnih istraživanja znači da bi u budućnosti još više svemirskog otpada moglo udarati u Mesec. Dok svemirski otpad koji predstavlja rizik za Zemlju obično sagori u atmosferi, Mesec nema vazduh koji bi zaštitio njegovu površinu, objasnio je Viegert.

Takođe ne postoji zvaničan sistem praćenja otpada koji se nalazi izvan naše planete. Umesto toga, istraživanja koja tragaju za potencijalno opasnim asteroidima pomažu u pronalaženju i praćenju delova svemirskog otpada.

Pošto je teško pratiti i uočiti objekte koji udaraju u Mesec, poznati događaji poput udara gornjeg stepena rakete pomažu naučnicima da bolje razumeju osobine lunarne površine.

„Šta se događa kada objekat udari u Mesec? Znamo da nastaje krater i da se materijal izbacuje, ali taj proces još ne razumemo detaljno“, rekao je Viegert.

„Sada, kada imamo više svemirskih letelica i kada uskoro ponovo budemo imali astronaute na Mesecu, zaista želimo bolje da razumemo taj proces.“

Prema trenutnim procenama, deo rakete mogao bi da izbaci stenoviti materijal i do 805 kilometara od mesta udara pre nego što se ponovo spusti na lunarnu površinu.

Ukoliko bi se sličan događaj dogodio dok bi se astronauti, staništa, oprema ili letelice nalazili u zoni pada na Mesecu, predstavljao bi ozbiljnu opasnost.

„Ti objekti su male stene koje putuju veoma velikim brzinama, slično mecima, pa želimo da razumemo te procese kako bismo uklonili takve situacije kao izvor rizika“, rekao je Viegert.

Zbog toga istraživači proučavaju načine da u budućnosti smanje verovatnoću ovakvih sudara.

„Kao naučnik, veoma sam uzbuđena što ćemo posmatrati ovaj događaj“, rekla je Šajman. „Ali ovo je i nešto na čemu radimo u saradnji sa NASA i drugim odgovarajućim agencijama: koji je najbolji budući način odlaganja za misije velike energije u sistemu Sunce–Zemlja–Mesec?“