Robotsko "egzoodelo" s veštačkim mišićima olakšaće astronautima kretanje svemirom

Ipak, čini se da će novo „egzoodelo“, testirano tokom dvonedeljne analogne svemirske misije u oktobru u Australiji pod okriljem Austrijskog svemirskog foruma, to konačno uspeti da promeni.

Odevni predmet nosiće se ispod svemirskog odela i ima veštačke mišiće koji astronautima olakšavaju kretanje dok hodaju, bilo na Mesecu ili Marsu.

„Nadamo se da će nova tehnologija utrti put budućim prenosivim robotskim sistemima koji poboljšavaju performanse astronauta, smanjujući njihov umor tokom svemirskih šetnji“, rekao je Emanuele Pulvirenti, naučni saradnik na britanskom Univerzitetu u Bristolu, koji je sam sašio odelo.

On podseća da istraživanje egzoodela nije novost. Na primer, NASA je pre nešto više od deset godina radila na stvaranju odela tipa „Ajron men“, nazvanog X1 robotski egzoskelet, dok je Sarcos 2007. godine razvio prototip XOS egzoskeleta za Agenciju za napredne istraživačke projekte odbrane, namenjen testiranju u saradnji s američkom vojskom.

Najnovija tehnološka dostignuća nastoje da svaku generaciju egzoskeleta učine što čvršćom i lakšom.

Pulvirenti je rekao da su ga za novi odevni predmet za astronaute nadahnula „prošla vremena“ jer je razgovarao sa svojom bakom, krojačicom, kao i s kolegama, preneli su australijski mediji.

Veštački mišići ušiveni u unutrašnji deo odela imaju dva sloja: najlonski spoljašnji i termoplastični unutrašnji sloj, koji omogućava hermetičko zatvaranje. Kevlar, materijal visoke zatezne čvrstoće sastavljen od gusto isprepletanih molekularnih lanaca koji apsorbuju energiju udarca, upotrebljen je na delu koji pokriva kolena i oko pojasa.

Pulvirenti je prošlog meseca posetio Australiju kako bi nastavio usavršavanje svog projekta u najvećem analognom lunarnom okruženju na južnoj hemisferi.

Objasnio je da su analogne svemirske misije zapravo simulacije pravih svemirskih misija koje se sprovode u zemaljskim uslovima i oponašaju određene aspekte svemirskih istraživanja. One služe kao ključna obuka i priprema za buduće misije, omogućavajući astronautima i istraživačima testiranje opreme, procedura i ljudskih reakcija u okolnostima sličnim onima u svemiru.

Univerzitet u Adelejdu i ICEE.Space nedavno su ugostili četiri analogna astronauta, koji su prošli zahtevne obuke u ekstremnim uslovima, od 9. do 22. oktobra, u objektu nazvanom KRATER (CRATER).

Skraćenica CRATER označava „Pokriveni regolitni analogni teren za eksperimentalna istraživanja“. Regolit je sloj sipkog i rastresitog materijala koji prekriva čvrstu površinu.

„CRATER je istraživačko-testno područje koje simulira uslove na Mesecu, uključujući i jedinstveno osvetljenje koje se doživljava tokom jednog lunarnog dana“, objasnio je Džon Kalton, direktor Centra za svemirske resurse Endi Tomas pri Univerzitetu u Adelejdu. Tokom misije astronauti su testirali svemirska odela i istraživačke protokole.

Vođe misija žele da dodaju novi element kada je reč o profesionalizmu analognih misija, koje traju decenijama, pa uvode dodatne obuke.

Zbog toga su se analogni astronauti u Australiji fokusirali na testiranje Pulvirentijevog odela, koje bi im trebalo pružiti veću udobnost, pokretljivost i poboljšana biomehanička svojstva tokom hodanja, penjanja ili nošenja tereta tokom svemirskih šetnji.

Iako je tehnologija još u ranoj fazi, Pulvirenti kaže da bi voleo da se odelo testira na Međunarodnoj svemirskoj stanici pre nego što ceo kompleks bude povučen iz upotrebe krajem 2030. godine.

U međuvremenu, istu tehnologiju koristi za izradu odeće za osobe s invaliditetom. „Naš sledeći cilj je da stvorimo hibridno odelo koje bi moglo biti od velike koristi osobama s invaliditetom kojima je potrebna podrška pri kretanju, kao i onima koji prolaze kroz fizičku rehabilitaciju.“