Spejs Eks lansira Staršip: Najveća raketa za Mesec i Mars

Kompanija Spejs Eks večeras će lansirati najveću i najmoćniju raketu ikada napravljenu, u ključnom testu NASA-inih planova da do 2027. godine pošalje ljude na Mesec – i Ilona Maska u njegovim ambicijama da stigne do Marsa, prenosi Independent.

Jedanaesti probni let Staršipa zakazan je da poleti sa Starbejs postrojenja u Teksasu u 18:15 po lokalnom vremenu (posle ponoći po našem vremenu), prateći sličan let od 60 minuta kao i prethodni test u avgustu.

„Deseti probni let Staršipa bio je značajan korak napred u razvoju prvog potpuno višekratno upotrebljivog lansirnog sistema na svetu“, saopštila je kompanija Spejs Eks.

„Predstojeći let nadovezaće se na uspešna testiranja iz desetog leta, uz nova ispitivanja koja će prikupiti podatke za sledeću generaciju Super Hevi pojačivača, testirati otpornost termičkog štita Staršipa i demonstrirati manevre koji će oponašati završni prilaz gornjeg stepena pri budućem povratku na mesto lansiranja.“

Očekuje se da će se Super Hevi pojačivač spustiti u Meksičkom zalivu, dok će se glavni Staršip spustiti u Indijski okean.

Spejs Eks razvija Staršip za prevoz posade i tereta na površinu Meseca u okviru NASA-inog programa Artemis.

Niz problema tokom ranijih testiranja Staršipa naterao je američku svemirsku agenciju da pomeri planove za sletanje na Mesec, koje je prvobitno bilo zakazano za 2024. godinu.

Zbog izazova u razvoju sistema za sletanje Staršip Hjumен Lending Sistem (HLS), očekuje se da će let s posadom biti moguć najranije sredinom 2027. godine, mada je bivši direktor operacija misija NASA-e, Pol Hil, rekao da bi to moglo biti i kasnije.

„Raspored razvoja HLS-a suočen je s velikim izazovima i, po našim procenama, moglo bi doći do višegodišnjeg kašnjenja za planirano sletanje Artemis 3 misije 2027. godine“, rekao je Hil na nedavnom sastanku Savetodavnog panela za bezbednost u vazduhoplovstvu.

Direktor Spejs eksa Ilon Mask nada se da će jednog dana koristiti čitavu flotu Staršip raketa za uspostavljanje trajne ljudske kolonije na Marsu, a prema njegovim rečima, prvi letovi s posadom mogli bi se dogoditi već 2029. godine.