Šta rade moždani implanti i zašto ih Ilon Mask pravi?

Kompanija Ilona Maska Neuralink sprovodi svoja prva ispitivanja na ljudima, ugrađujući mali čip na površinu mozga ljudi kako bi im omogućio da direktno razgovaraju sa računarima.

Šta je Neuralink?

Neuralink je 2016. godine osnovao Ilon Mask (koji takođe vodi SpaceX, Tesla i X, nekadašnji Twitter), da bi napravio interfejse između mozga i računara: uređaja povezanih sa mozgom koji omogućavaju ljudima da komuniciraju sa računarima samo svojim mislima.
Ovi uređaji bi vam mogli omogućiti da obavljate jednostavne zadatke kao što su traženje informacija ili izvođenje složenih proračuna pomoću računara.

U teoriji, oni bi takođe mogli da stvore tehnološku telepatiju, da vrate vid slepim ljudima i da omoguće paralizovanim ljudima da kontrolišu protezu i kretanje. Mask je u prošlosti rekao da bi tehnologija njegove kompanije mogla omogućiti ljudima da formiraju "neku vrstu simbioze" sa AI, piše NewScientist.

Šta je Neuralink postigao do sada?

Neuralink je uređaj veličine novčića i dizajniran je da se implantira ispod lobanje, sa sićušnim žicama koje sežu na malu udaljenost do mozga da bi očitale neuronske aktivnosti.

Kompanija je već sprovela testove na svinjama i pokazala da majmun može da igra klasičnu video igricu Pong koristeći uređaj. U maju 2023. Neuralink je objavio da je dobio odobrenje za testiranje na ljudima.

Prema Maskovom postu koji je objavio na X pre neki dan, testiranje je već počelo. Anonimni muškarac je primio implantat 28. januara i „dobro se oporavlja“, rekao je Mask.

Ostali detalji još nisu objavljeni, a Neuralink nije odgovorio na zahtev New Scientist-a za komentar.

Da li je ovo rađeno ranije?

Maskova kompanija nije jedina koja radi na ovoj ideji. Mnoge akademske grupe i komercijalni start-apovi već su sproveli ispitivanja na ljudima i uspeli da direktno protumače moždane signale u neku vrstu izlaza.

Tim sa Univerziteta Stanford u Kaliforniji postavio je dva mala senzora odmah ispod površine mozga do vrata paralizovanog čoveka.

Istraživači su bili u stanju da protumače moždane signale osobe kada je mislila da piše reči olovkom na papiru i pretvore ih u čitljiv tekst na računaru.

Da li je tehnologija bezbedna?

To je ono što tek treba da se otkrije. Međutim, prema izveštajima, prethodni eksperimenti na životinjama Neuralinka nisu bili uspešni.

Godine 2022, Komitet lekara za odgovornu medicinu, organizacija za zastupanje, poslala je pismo američkom ministarstvu poljoprivrede zahtevajući istragu o, kako je rečeno, „očiglednim kršenjima Zakona o dobrobiti životinja u vezi sa lečenjem majmuna korišćenih u invazivnim eksperimentima na mozgu".

Rojtersov izveštaj te iste godine citira dokumente i izvore koji ukazuju da su Neuralinkovi testovi ubili 1.500 životinja, u nekim slučajevima uzrokujući „nepotrebnu patnju i smrt“.

Svaki uređaj namenjen ljudskoj implantaciji moraće da otkloni brojne regulatorne prepreke kako bi obezbedio da sam uređaj, proces instalacije i njegova naknadna upotreba budu relativno bezbedni i da su svi potencijalni rizici dobro shvaćeni.

Kada će Neuralink biti dostupan i koliko će koštati?

Daleko smo od toga da je ovo komercijalni proizvod, a pred nama je mnogo testiranja i akreditacija, tako da je rano govoriti o tome. Ali Mask je jasno stavio do znanja da namerava da komercijalizuje tehnologiju. Prvi planirani proizvod zove se "Telepatija" i omogućiće korisnicima da kontrolišu svoje telefone i računare.

Tara Spjers-Džons sa Univerziteta u Edinburgu, rekla je Naučnom medijskom centru, neprofitnoj organizaciji u Velikoj Britaniji, da Neuralink ima veliki potencijal i da brojne istraživačke grupe rade na sličnim idejama, prenosi N1 Zagreb.

„U nedavnim istraživačkim eksperimentima (koji nisu povezani sa Neuralinkom), naučnici su uspeli da implantiraju interfejse između mozga i kičme koji pomažu ljudima sa paralizom da hodaju, a drugi radovi pokazuju obećavajuće rezultate u kompjuterima koji tumače moždane talase i skeniraju mozak“, rekla je ona.

Takođe je dodala da "većina ovih interfejsa zahteva invazivnu neurohirurgiju i još uvek su u eksperimentalnim fazama, tako da će verovatno proći mnogo godina pre nego što postanu dostupni".