Šta sve znamo o njima – 200 godina od otkrića dinosaurusa

SciTech 21. feb 202419:25 13 komentara
Shutterstock/P Stock

Vilijam Baklend, engleski prirodnjak i teolog, pre dve stotine godina, 20. februara 1824. obratio se Geološkom društvu u Londonu u vezi sa pronalaskom džinovskih kostiju u kamenolomu sela Stounsfild nadomak Oksforda. Utvrdio je da se radi o ostacima ogromnog gmizavca iz prošlosti – dajući mu ime Megalosaurus, što je značilo veliki gušter. Time je zvanično priznato postojanje prvog dinosaurusa iako ta reč nije bila "skovana" sve do 1840-ih godina, piše agencija Rojters.

„Bio je to početak fasciniranosti dinosaurusima. Baklendova objava inicirala je pronalaske brojnih fosila. Počela je masovna potraga za ostacima dinosaurusa u Engleskoj i šire”, izjavio je paleontolog sa Univerziteta u Edinburgu Stiv Brusat, piše VOA.

pročitajte još:

Tokom protekla dva veka proučavanjem dinosaursa stvorena je predstava o izgledu tih bića, njihovom životu, evoluciji i razlozima istrebljenja. Na planeti Zemlji živeli su u periodu od pre oko 231 miliona godina do 66 miliona godina – tokom mezozojske ere.

Iza sebe su ostavili ptičje potomke.

Shutterstock/Rafael Trafaniuc

„Naše poimanje dinosaurusa znatno je izmenjeno u odnosu na vreme 19. veka. Baklend i drugi prirodnjaci iz tog vremena bili bi iznenađeni našim saznanjima o dinosaursima”, kaže paleontolog Ema Nikols iz Prirodnjačkog muzeja Univerziteta Oksford – gde se nalaze fosili megalosaurusa koje je Vilijam Baklend proučavao.

Megalosaurus je pravi primer za to. Baklend je verovao da se radi o gušteru dugačkom dvadesetak metara, koji je za kretanje koristio četiri noge i živeo je na kopnu ili u vodi, navodi Rojters.

Ljuljanje i jurnjava za plenom

Naučnici savremenog doba utvrdili su da Megalosaurus nije bio četvoronožni gušter – već je pripadao grupi teropoda koju su činili dinosaurusi mesožderi Tiranosaurus i Spinosaurus visine oko devet metara.

„Ljuljao bi se na zadnjim nogama, jureći za plenom, koristeći kandžaste gornje udove i oštre zube kako bi savladao svoje žrtve”, opisuje Stiv Brusat.

Baklend, kao i ostali njegovi savremenici, nije bio svestan koliko su davno živeli dinosaurusi. Verovali su da je Zemlja u njihovo vreme bila stara svega nekoliko hiljada godina. U današnje vreme jasno je da je Zemlja nastala pre oko 4,5 milijardi godina, a Megalosaurus senjome kretao pre oko 165 miliona godina.

„Geolozima je nekoliko decenija trebalo da shvate činjenice o tome kada je Zemlja nastala i da je život na njoj evoulirao tokom izrazito dugih vremenskih perioda. Dinosaurusi i drugi otkriveni fosili dali su ogroman podsticaj promeni razumevanja položaja, ulozi i mestu ljudi na Zemlji”, podvukao je Brusat.

Shutterstock/elRoce

Engleski prirodnjak Ričard Oven uvideo na osnovu proučavanja fosila Megalosaurusa, nađenih u južnoj Engleskoj, kao i dva velika kopnena gmizavaca Iguanodona i Hilaeosaurusa, da su živeli u grupi koju je nazvao dinosaurija – svom predavanju iz 1841. i publikaciji objavljenoj naredne godine.

Naknadno otkriće fosila Hadrosaurusa i Driptosaurusa, u američkoj državi Nju Džersi, pokazalo je da su neki od dinosaurusi bili dvonošci. To je promenilo percepciju da su dinosaurusi podsećali na nosoroge-reptile. Počevši od 1870-ih, prvi kompletni veliki skeleti dinosaurusa – nađeni prvo na američkom zapadu, zatim u Belgiji i drugde – ukazali su na prepoznatljivu anatomiju i raznolikost dinosaurusa.

Ptice i pernati dinosaurusi

Šezdesetih godina dvadesetog veka, identifikovanje malog dinosaurusa mesoždera – Deinonihusa uzdrmala je do tada utvrđenu naučnu građu – usmerivši istraživanja u smeru označenom kao renesansa dinosaurusa. Ispostavilo se da dinosaurusi mogu biti mali i okretni. Neki od njih anatomski su bili veoma slični ranim vrstama pticama, poput Archaeopterik, potvrđujući da su ptice nastale evolucijom pernatih dinosaurusa. Takođe, to je izazvalo polemike o tome da li su dinosaurusi toplokrvni poput ptica, što je u suprotnosti sa dugogodišnjom percepcijom da se radi o sporim, glomaznim i hladnokrvnim bićima.

„U decenijama nakon toga, više se radilo na istraživanju načina rasta dinosaurusa, na upotrebi savremene tehnologije, rekonstrukciji evolucionih odnosa i biomehaničke funkcije. To je pomoglo stvaranju dinamičnijeg biološkog pogleda na dinosauruse”, objasnio je paleontolog sa Univerziteta Merilend Tomas Holc.

Paleontolozi danas koriste skenere kako bi kreirali digitalne modele mozga i ušiju dinosaurusa, ali i više naučili o njihovim čulima vida, sluha i mirisa. Moguće je utvrditi i njihovu boju, ili pak da li su njihovo perje ili koža dovoljno očuvani da zadrže pigment u ćelijama.

Shutterstock/ezphoto

Poznato je više od 2.000 vrsta dinosaurusa, a paleontologija je postala međunarodna nauka. Nalazišta fosila dinosaurusa raštrkana su širom sveta – u Kini, Argentini, Brazilu, Južnoj Africi i Mongoliji.

„Kada je reč o otkrićima u vezi sa dinosaurusima poslednjih decenija, jedno od najvažnijih je da su teropodi- dinosaurusi mesožderi imali perje a ne krljušti. Neki od njih su imali veoma raskošno perje, iako nisu bili u mogućnosti da lete“, objašnjava paleontolog Hans-Diter Sues iz Nacionalnog muzeja prirodne istorije Smitsonianu Vašingtonu.

Istrebljenje dinosaurusa: Da li je i ko pojeo njihova jaja?

Izumiranje dinosaurusa dugo je zbunjivalo naučnike. Objašnjavano je različitim hipotezama – od verodostojnih do naivnih. Prema nekim od njih – sisari veličine rovaca pojeli su jaja dinosaurusa, što je dovelo do njihovog istrebljenja.

Međutim, 1980. istraživači su identifikovali sloj sedimenata čiji se nastanak podudara sa trenutkom kraja doba dinosaurusa. Sadržali su visoku koncentraciju iridijuma, elementa uobičajenog u meteoritima, što ukazuje na udar džinovske stene u Zemlju.

Krater Čiksulub na meksičkom poluostrvu Jukatan, širok 180 km kasnije je identifikovan kao mesto udara asteroida, koji je zbrisao tri četvrtine vrsta na Zemlji, uključujući dinosauruse.

Da li bi dinosaurusi, u slučaju da je asteroid promašio Zemlju, i dalje vladali njome umesto sisara – pa čak i ljudi koji su, kako se ispostavilo, nasledili razoreni svet?

„Skoro sigurno. Sisari su nastali nedugo posle prvih dinosaurusa, ali su proveli desetine miliona godina u njihovoj senci. Dinosaurusi bi morali da se izbore sa eventualnim sušenjem i hlađenjem sveta, a time i smanjenjem šumskih područja. Čini se da su se te promene događale dovoljno postepeno da bi dinosaurusi imali priliku da im se prilagode, baš kao i sisari”, objašnjava paleontolog Holc.

Tokom godina mnogo su preciznije procene veličina različitih vrsta dinosaurusa, uključujući grupu Sauropoda – koja važi za najveću kopnenu životinju koja je hodala Zemljom. Studija iz 2023. zasnovana na dimenzijama kostiju ekstremiteta označila je Argentinosaurusa, dugačkog oko 35 metara, šampionom teške kategorije sa oko 76 tona.

Shutterstock/Elisa Manzati

Međutim, uprkos dva veka istraživanja, posao je daleko od završenog.

“Van područja nove tehnologije, još ima brojnih pustara u različitim delovima sveta koje su uglavnom neistražene. Ti regioni će otkriti nove vrste iz doba dinosaurusa. Gotovo sigurno postoje čitave grupe o kojima ništa ne znamo i iščekujemo da budu otkrivene”, zaključuje Tomas Holc sa Univerziteta u američkoj državi Merilend.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare