Okupljanje svemirskih sila u Milanu: Trka ko će poslati ljude na Mesec ponovo u toku

Međunarodni astronautički kongres (IAC) od 1950. godine je mesto gde naučnici, inženjeri, kompanije i politički lideri nacija koje imaju razvijen svemirski program razgovaraju o saradnji, čak i u vremenima pojačanih tenzija među svetskim silama.

Ovogodišnja konferencija stavila je pod jedan krov svemirske umove dva glavna rivala - SAD i Kine.

Ali ruska svemirska agencija Roskosmos, koja je sada izolovana od Zapada od invazije na Ukrajinu 2022. godine, nema zvaničnog predstavnika.

Ipak, skoro svih 77 zemalja članica Međunarodne astronautičke federacije (IAF), neprofitne organizacije koja organizuje IAC, razgovaraju o tome šta učesnici očekuju od istraživanja Meseca, NASA-ine rastuće koalicije zemalja pod njenom Artemisom (programa istraživanja Meseca) i hitne potrebe Evrope za suverenijim pristupom svemiru.

Predsednik IAF-a Klej Mouri rekao je da je za ovaj kongres podneto rekordnih 7.197 tehničkih sažetaka, a da će rekordnih 37 odsto radova dati studenti i mladi profesionalci.
"Ovo je najuzbudljivije vreme u svemiru od ere Apola 1960-ih," rekao je Rojtersu.

I pre nego što je samit počeo, očekivalo se da će administrator NASA Bil Nelson prikupiti podršku u IAC-u za strategiju ove agencije da iskoristi privatne kompanije za zamenu zastarele Međunarodne svemirske stanice, nakon što prestanu da je koriste 2030. godine.

Više od dve decenije stara orbitalna naučna laboratorija je simbol svemirske diplomatije koju vode prvenstveno SAD i Rusija, uprkos sukobima koje imaju na Zemlji.

NASA, koja ulaže milijarde dolara u svoj vodeći program Artemisu, bila je zainteresovana da održi prisustvo u niskoj orbiti Zemlje kako bi se takmičila sa kineskom svemirskom stanicom Tjangong, u kojoj su već tri godine neprekidno bili smešteni kineski astronauti.

SAD i Kina se takođe utrkuju da ove decenije pošalju prve ljude na Mesec od poslednje američke misije Apolo 1972. godine.

Dve svemirske sile se agresivno udvaraju partnerskim zemljama i u velikoj meri se oslanjaju na privatne kompanije za svoje mesečeve programe.

Koji su prioriteti Evrope?

IAC se održava još danas i sutra, a dolazi u trenutku kada italijanski parlament počinje sa odobravanjem prvog zakonodavnog okvira države za svemirsku industriju, koji takođe uspostavlja pravila i odgovornosti za privatna ulaganja u ovaj sektor.

„Ova pravila daju smernice nacionalnom ekosistemu o tome kako da postignemo svoje ciljeve i omogućimo korišćenje prostora na održiv i koristan način“, rekao je u nedelju italijanski ministar industrije Adolfo Urso.

Italija, koja je među najvećim davaocima doprinosa Evropskoj svemirskoj agenciji, nedavno je obećala 7,3 milijarde evra do 2026. za nacionalne i evropske projekte.
Porast disruptivnih svemirskih tehnologija, privatna konkurencija podstaknuta uglavnom SpejsEksom i geopolitičke tenzije primorali su Evropu da ponovo iscrta svoje prioritete i za lansere i za satelite.

Veliki deo zapadnog sveta oslanja se na Maskov SpejsEks i njegov Falkon 9 u pristupu svemiru, što navodi mnoge zemlje - uključujući SAD - da podstiču nove svemirske startape koji mogu da ponude pristupačnije rakete.

A SpejsEksova rastuća internet mreža Starlink učinila je kompaniju najvećim svetskim satelitskim operaterom.

Posle jednogodišnje pauze, Evropa je povratila pristup orbiti bez posade probnim letom svog lansera Ariane 6 u julu.

Ali kapacitet je i dalje ograničen prekidom veza sa Rusijom, čije su rakete Sojuz igrale ključnu ulogu za kontinent pre rata u Ukrajini.

Evropska industrija proizvodnje satelita takođe se suočava sa rastućim pritiscima jer se nekada uspešno tržište za velike geostacionarne satelite suočava sa velikim pritiskom kakav je SpejsEksov Starlink.

Italijanska kompanija Leonardo (LDOF.MI) pozvao je na novu strategiju za svemirski sektor koja obuhvata francuski Thales (TCFP.PA) i njihov glavnog rivala u proizvodnji satelita, Erbas (AIR.PA).

Izvori iz industrije kažu da su tri kompanije uključene u preliminarne razgovore o kombinovanju svojih satelitskih aktivnosti, ali će mnogo toga zavisiti od stava nove Evropske komisije, koja je blokirala prethodne napore da se stvori jedan igrač.

Evropski stratezi tvrde da je prostor svetsko tržište, a prisiljavanje evropskih kompanija da zadrže izbor unutar istog regiona propušta širu sliku globalne konkurencije.

Napor NASA da postavi privatno izgrađene zamene za Međunarodnu svemirsku sstanicu pokreću neke transatlantske veze, kao što je zajedničko preduzeće koje je ove godine formirano između Erbasa i američke kompanije za svemirske operacije Vojadžer (Voyager), koje bi trebalo da pomogne u pokrivanju evropske potražnje za istraživanjem i operacijama u niskim orbitama Zemlje.