Topljenje antarktičkog ledenog pokrivača usporiće najmoćniju okeansku struju

Antarktička cirkumpolarna struja mogla bi da se uspori za oko 20 odsto do 2050. ako emisije ugljenika nastave da rastu, otkrili su istraživači sa Univerziteta u Melburnu i norveškog istraživačkog centra NORCE.

Antarktička struja, četiri puta jača od Golfske struje, ključni je deo svetske „okeanske pokretne trake“, koja pomera vodu preko kopna, povezujući Atlantski, Tihi i Indijski okean.
Otapanje ledenog pokrivača dovelo bi do priliva slatke vode u Južni okean, što bi promenilo njegov salinitet i cirkulaciju.

Inženjer za tečnosti Bishakhdatta Gaien, klimatski naučnik Taimoor Sohail i okeanograf Andreas Klocker analizirali su simulaciju leda okeana i mora da predvide efekte promene temperature, saliniteta i vetrova.

Gaien je rekao da je okean izuzetno složen i fino podešen.

„Ako se ovaj trenutni 'motor' pokvari, moglo bi doći do ozbiljnih posledica, uključujući veću varijabilnost klime, sa većim ekstremima u određenim regionima, i ubrzano globalno zagrevanje zbog smanjenja kapaciteta okeana da deluje kao (ponor) za ugljenične gasove.

Antarktička struja takođe služi kao prepreka za sprečavanje invazivnih vrsta da stignu na Antarktik.

Kada oslabi ili uspori, veća je šansa da takve vrste stignu na krhki kontinent.

Sohail je rekao da se predviđa da će do sličnog usporavanja doći čak i sa nižim emisijama ugljenika, ako se topljenje leda ubrza kao što je predviđeno u drugim studijama.

"Pariški sporazum o klimatskim promenama iz 2015. imao je za cilj da ograniči globalno zagrevanje na 1,5 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskih nivoa. Mnogi naučnici se slažu da smo već dostigli taj cilj od 1,5 stepena i da će verovatno biti toplije sa posledičnim efektima na topljenje leda na Antarktiku", dodao je Sohail.

„Koordinisani napori da se ograniči globalno zagrevanje (smanjenjem emisije ugljenika) ograničiće otapanje antarktičkog leda, čime će se izbeći predviđeno usporavanje Antarktičke cirkumpolarne struje.