Turbulencije postaju sve gore: Zbog čega je nebo nemirnije i šta nam donosi budućnost?

Studije pokazuju da se turbulencije pogoršavaju i po učestalosti i po intenzitetu, a ovaj trend se u velikoj meri pripisuje klimatskim promenama. Naučnici su potvrdili da je nebo iznad prometnih ruta za letove, posebno nad Severnim Atlantikom i Sjedinjenim Državama, znatno "neravnije" nego što je bilo pre nekoliko decenija.

Studija, i dalje najrelevantnija, iz 2023. godine „Dokazi za veliko povećanje turbulencije u čistom vazduhu tokom protekle četiri decenije“ otkrila je da se ukupno godišnje trajanje jakih turbulencija u čistom vazduhu iznad Severnog Atlantika povećalo za 55% između 1979. i 2020. godine. Iznad kontinentalnog dela SAD, broj opasnih incidenata povećao se za 41%. Naučnici Mark Proser, Pol Vilijams, Grejem Marlton i Džajls Harison svoja istraživanja su objavili u eminentnom žurnalu Geophysical Research Letters, a studija predviđa da bi količina jakih turbulencija mogla da se udvostruči ili utrostruči u narednim decenijama, ukoliko se trenutni trendovi globalnog zagrevanja nastave.

Klimatske promene i uzaludne opomene

Primarni pokretač su klimatske promene, što potvrđuje i studija koja je direktno analizirala 40 godina atmosferskih podataka, pronalazeći znatna povećanja na putanjama leta nad SAD i Severnom Atlantiku, što je u skladu sa efektima klimatskih promena.

Zbog čega su klimatske promene glavni izvor povećanih turbulencije?

Kako je navedeno u studiji - jer topliji vazduh od emisije ugljen-dioksida intenzivira smicanje vetra u mlaznim strujama. Gasovi staklene bašte zadržavaju toplotu u donjim slojevima atmosfere, čineći je toplijom. U međuvremenu, manje toplote izlazi u gornje slojeve atmosfere, što zapravo čini taj region hladnijim. Sve navedeno prate i povećane temperaturne razlike, intenzivirano smicanje vetra, formiranje turbulencije u čistom vazduhu (nevidljiva vrsta turbulencije), koju ne može da detektuje radar u avionu, i koja se često javlja neočekivano po vedrom nebu, što dovodi do većeg rizika od povreda za putnike i članove posade koji nisu vezani, naveli su istraživači.

Predviđanje da bi jake turbulencije mogle da se udvostruče ili utrostruče u narednim decenijama dolazi iz prethodnog istraživanja koje je vodio profesor Pol Vilijams pod nazivom „Regionalne promene u turbulenciji mlaznih struja kao odgovor na klimatske promene“, koja je koristila klimatsko modeliranje za projektovanje budućih trendova u scenariju visokih emisija. Projektovano je da će se turbulencija dovoljno jaka da izazove povrede udvostručiti ili čak utrostručiti po učestalosti globalno do kraja veka.

Iste 2017. godine i magazin Tajm je preneo ne tako svetle prognoze žurnala Geophyisical Research Letters gde se nagoveštava da bi globalno zagrevanje moglo da utiče na jake turbulencije tokom letova zbog veće stope nestabilnosti vetra na velikim visinama. Zbog toga bi neravni džepovi bili mnogo češći. Rezultat bi, kako navode, bile veće stope jakih turbulencija širom sveta od 2050. do 2080. godine. Na visini od 11.500 metara, jake turbulencije bi se povećale za 181% iznad Severnog Atlantika, 161% iznad Evrope, 113% iznad Severne Amerike, 92% iznad Severnog Pacifika, 64% iznad Azije, 62% iznad Južne Amerike, 53% iznad Australije i 51% iznad Afrike, kako su naveli istraživači.

Slikovito, oni koji su do sada bili na rubu straha od aviona, uskoro bi komotno mogli da sednu u automobil ili se ukrcaju na brod.

Istraživanje Univerziteta u Redingu

Naučnici sa Univerziteta u Redingu u Velikoj Britaniji proučavali su 2023. godine turbulenciju u čistom vazduhu (studija objavljena u časopisu „Geophysical Research Letters“), otkrivši da se povećala za 55% između 1979. i 2020. godine na tipično prometnoj severnoatlantskoj ruti. Povećanje su pripisali promenama brzine vetra na velikim visinama zbog toplijeg vazduha usled emisije ugljenika. Letnje rute u SAD i Severnom Atlantiku zabeležile su najveći porast. Evropa, Bliski istok i Južni Atlantik takođe su zabeležili znatan porast turbulencije. Sa njima su došli i finansijski izdaci, pa tako avio-industrija gubi između 150 i 500 miliona dolara samo u SAD godišnje zbog efekata turbulencije. Ekološka cena udara po džepu, ali i dodatno osnažuje turbulencije, jer piloti dodatno sagorevaju gorivo pokušavajući da ih izbegnu.

Procenjuje se da turbulencija košta vazduhoplovnu industriju najmanje 200 miliona dolara godišnje samo u SAD (ekspert u oblasti vaduhoplovstva Harvi Ejhenbaum je izneo ovaj podatak još 2003. godine u svojoj publikaciji "Istorijski pregled nesreća sa turbulencijom i analiza studije slučaja"). Troškovi delimično nastaju zbog dodatnog zamora trupa aviona kao i povremenih oštećenja. Pored toga, putnici i posada trpe povrede, a nekima je potrebno skupo bolničko lečenje. Umerena do ekstremna turbulencija se dešava na desetine hiljada puta godišnje širom sveta, i u teškim slučajevima može da prouzrokuje strukturna oštećenja aviona, privremeni gubitak kontrole i povrede. Turbulencija je izazvala više od 200 ozbiljnih povreda samo u SAD između 2009. i 2024. godine, prema podacima Nacionalnog odbora za bezbednost saobraćaja SAD.

Burno leto 2025.

Iako je sveobuhvatne, uporedne podatke za svako pojedinačno leto teško odrediti, letnji meseci ove godine su bili u skladu sa trendom povećanja turbulencija primećenih poslednjih godina zbog klimatskih promena. Turbulencije su sve češće i ozbiljnije, posebno one u čistom vazduhu.

Avion Erbas A330-900 na putu od Solt Lejk Sitija do Amsterdama naišao je na jake turbulencije u čistom vazduhu iznad Severnog Atlantika, što je dovelo do hitnog skretanja aviona ka Mineapolisu. Iznenadno, snažno kretanje vazduha povredilo je 25 ljudi, od kojih su mnogi bili kabinsko osoblje koje je u tom trenutku služilo obroke.

Let iz Majamija za Rali-Daram u Severnoj Karolini, doživeo je neočekivanu turbulenciju koja je rezultirala sa petoro povređenih, dok je let iz Berlina za Milano naišao je na jake turbulencije iznad južne Nemačke zbog intenzivnih grmljavina i prinudno je sleteo u Memingen, u Nemačkoj. Epilog - devetoro povređenih.

Sedamdesettrogodišnji muškarac je preminuo od srčanog udara tokom jakih turbulencija na letu od Londona do Singapura prošle godine... Primera ima sijaset.

"Letovi za izbegavanje"

Veb-sajt za prognoziranje turbulencije Turbli analizirao je više od 10.000 putanja leta, koristeći podatke iz izvora kao što su Nacionalna uprava za okeane i atmosferu i Meteorološka služba Ujedinjenog Kraljevstva, kako bi rangirao najturbulentnije rute na planeti. Cilj je bio da se ljudima pokaže da čak i ukoliko je turbulencija haotična, ona prati neke obrasce, a možda je to bio i naivan način da se nama, putnicima da neki mali osećaj kontrole.

Većina nezgodnih letova bila je u Južnoj Americi i Aziji (putanja od oko 400 kilometara između japanskih gradova Natorija i Tokonamea jedna je od najturbulentnijih u Aziji zbog mlaznih struja i naglašenih temperaturnih razlika, jer se nad teritorijom Japana ledeni vazduh iz Sibira susreće sa toplim vazduhom iz struja Tihog okeana) ali lista je takođe uključivala letove na duge relacije preko Indijskog okeana.

Većina od 10 najturbulentnijih ruta na svetu uključuje planine - Ande, najduži kopneni planinski lanac na Zemlji, i Himalaje. Vazduh teče poput vode koja se sliva niz reku, neometano i glatko, ali ako naiđe na prepreku, poput stene, postaje turbulentan. Planine i oluje ponašaju se poput stena u reci, menjajući način kretanja vazduha.

U Sjedinjenim Državama najneravnije vazdužne rute donose letovi koji prelaze preko Stenovitih planina do i od Denvera i Solt Lejk Sitija. Ista je priča i u Evropi, gde su mnoge od najturbulentnijih linija preko Alpa, dok avioni jure između Francuske, Italije i Švajcarske, prema Turbliju.

Biće šta biti mora

Uprkos povećanju turbulencija, letenje ostaje jedan od najbezbednijih oblika prevoza. Moderni avioni su napravljeni da izdrže čak i najteže turbulencije. Većina povreda se dešava kada putnici i posada ne nose sigurnosne pojaseve, dok su smrtni slučajevi veoma retki. Činjenica je i da se naše razumevanje ovog fenomena poboljšava. Sada je moguće predvideti oko 75% turbulencija, kako je u jednom naučnom časopisu konstatovala Žoana Medeiroš, istraživačica meteorologije na Univerzitetu u Redingu.

To su dobre vesti, a one loše su da će turbulencije nastaviti da se pojačavaju, hranjene globalnim zagrevanjem i ljudskim delovanjem, ali i samom vazuplohovnom industrijom koja je veliki zagađivač. Tamo gde se ništa nije osetilo dobiće po koju struju, a rute koje su i sada sporne, s vremenom će postati pravi hazard.