Promena imena popularne društvene mreže Tviter u „X”, što nije neuobičajan postupak takozvanog ribrendiranja među velikim kompanijama, svakako će uticati i na to kako se sada različiti pojmovi u vezi sa „bivšim” Tviterom imenuju, kaže za portal N1 profesor Slobodan Novokmet sa Instituta za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU).
Sagovornik portala N1 napominje da je srpski jedan od onih jezika koji je dobro prihvatao i u svoj leksički sistem inkorporirao, pa i dalje razvijao, različite leksičke inovacije koje su dolazile iz sfere društvenih mreža.
Povezane vesti:
„Od imenice lajk u srpskom jeziku dobili smo i glagol lajkovati, glagolsku imenicu lajkovanje, čak i imenicu lajkač. Na isti način su se u srpskom jeziku ponašali i šer (šerovati, šerovanje), post (postovati), tag (tagovati), a tu su i razni vlogeri, influenseri, foloveri, strimeri, sabskrajberi i drugi“, nabraja Novokmet.
Prema njegovim rečima, leksika vezana za nazive popularnih sajtova, portala i mreža dobila je u srpskom jeziku čitave porodice reči sa istim korenom, što nam, dodaje, već i potvrđuju rečnici novih reči.
„Tako od Jutjuba imamo jutjubera i jutjuberku, pridev jutjuberski, glagol jutjubovati, od Instagram instagramer i instagramerka i dr. Tako je i mreža Tviter tokom godina dobila svoj korpus naziva, pa smo tako dobili Tviteraša i Tviterašicu, imenice tvitovanje, tvit i tvitap, glagole tvitovati i tvitnuti, pridev tviterski i tviteraški, a glagol zapratiti dobio je novu semantičku realizaciju u značenju ‘početi nekoga pratiti‘, obično na Tviteru“, podseća Novokmet na reči koje su poslednjih godina „ušle“ u srpski jezik.
„Tviter neće tek tako nestati iz srpskog jezika“
Naš sagovornik naglašava ipak da je promena naziva Tvitera po mnogo čemu specifična.
„U situaciji u kojoj se sada ime ove mreže menja u naziv koji se sastoji iz jednog slova stvaranje ovakvih novih reči može izostati, što zbog navike korisnika da koriste naziv Tviter, što zbog toga što naziv od jednog slova, bez obzira na to što se ono može izgovorati po engleskom alfabetu kao Eks, ili latiničkom kao Iks, deluje kao da ne pruža mnogo tvorbenog potencijala za dalju derivaciju novih reči“, konstatuje ovaj lingvista.
Novokmet ne očekuje da će reči Tviter, ili tviteraš, tvitovati tek tako nestati iz jezika, iako je sam naziv zamenjen.
„Čak ni neke promene u našoj društvenoj svakodnevici i zastarevanje nekih pojava i pojmova nisu dovele do toga da se neke jezičke konvencije promene, pa smo tako donedavno mogli da čujemo da se karta u pevozu ‘otkucava‘, iako se ta radnja odavno ne radi, ili da nekog treba ‘okrenuti‘ na telefon, iako većina nas već godinama nije ni videla telefon sa brojčanikom. Već sada mediji i portali na internetu imaju problema da imenuju ovu društvenu mrežu, pa tako možemo naći mreža ‘Eks‘ i ‘Iks‘, slično kao nedoumica između Vajber i Viber, kao i samo mreža ‘X‘. Međutim, ako ova mreža nastavi da se raste i razvija, i njen stari naziv će vremenom biti potisnut na leksičku marginu“, zaključuje Novokmet.
Lingvisti preporučuju izgovor koji je već ustaljen
Da će reč Tviter, bez obzira na promenu imena te društvene mreže, i dalje o(p)stati u srpskom jeziku, pa i u drugim jezicima, smatra i profesorka srpskog jezika Marina Nikolić, dodajući da „X“ shvata više kao simbol nego kao novo ime.
„Kompanija Tviter se, iz poznatih razloga, prispojila Iks korporaciji, pa je sledstveno tome i ta društvena mreža promenila ime. Kada je reč o simbolu X, pa i nazivu „X“, preporučujem izgovor koji je ustaljen u srpskom jeziku, a to je iks. Kao što je kod, recimo, termina iks zraci, ili u izrazu iks noge, kako savetuje i Pravopis srpskog jezika. Veliki uticaj engleskog ogleda se i u čestom korišćenju varijante iz tog jezika, a to je eks, što nema opravdanja u našoj izgovornoj normi, budući da već imamo svoje ustaljeno iks“, otklanja dilemu Nikolić.
Bonus video:
Komentari ()
Vidi sve komentare