U svemir je konačno lansiran najveći teleskop na svetu do sada, vredan deset milijardi dolara – Svemirski teleskop Džejms Veb (James Webb), kog NASA gradi već 20 godina. Njegovo lansiranje odlagano je nekoliko puta. Naučnici očekuju da će ispitivanje ovim teleskopom korenito promeniti naše razumevanje svemira i čovečanstvu pomoći da sazna odakle dolazimo i gde je još u svemiru moguće živeti.

Telekop je lansiran u 13.20 sati po našem vremenu iz Francuske Gvajane, i kako je najavljeno, otvoriće novu fazu svemirskih istraživanja.

Teleskop koji ostavlja bez daha ne samo svojim neverovatnim mogućnostima, nego i izgledom, gledaće daleko u istoriju svemira, u vreme nastanka prvih zvezda i galaksija.

Naučnici očekuju da će korenito promeniti naše razumevanje svemira i čovečanstvu pomoći da sazna odakle dolazimo i gde je još u svemiru moguće živeti.

Veb teleskopu će trebati mesec dana da se doveze do svog odredišta u solarnoj orbiti otprilike milion i po kilometara od Zemlje, što je oko četiri puta dalje od Meseca.

Naučnici i inženjeri iz celog sveta su poslednjih 25 godina radili na izgradnji revolucionarnog prozora u rani svemir – Svemirski teleskop Džejms Veb, koji će biti najveći, najsnažniji i najsloženiji svemirski teleskop do sada, piše N1 Slovenija.

Teleskop Džejms Veb ima ogledalo slično saću, veličine 6,5 metara, sunčani štit veličine teniskog igrališta, te četiri odvojene kamere i senzorske sisteme za prikupljanje podataka. Vebovo primarno ogledalo presreće crvenu i infracrvenu svetlost koja putuje kroz svemir i odbija je na manje, sekundarno ogledalo. Zatim sekundarno ogledalo svetlost usmerava u naučne instrumente, koji snimaju svetlost na različitim talasnim dužinama.

Prečnik glavnog ogledala teleskopa Džejms Veb je 6,5 metara. Što je veće ogledalo teleskopa, bolji je njegov domet. Naime, veće ogledalo sakuplja više svetlosti, zbog čega je slika oštrija, a teleskop vidi dalje u svemir.

Budući da rakete nisu dovoljno velike, da bi na njih stavili ovako veliki teleskop, Vebovo ogledalo su izgradili od 18 manjih delova. Oni su prilikom lansiranja složeni kao origami, a u svemiru će se rasklopiti u jedinstveno ogledalo. Preko površine ogledala je nanesen tanki zlatni sloj koji za razliku od uobičajenih materija, dobro odbija infracrvenu svetlost. Planiranje, izrada i upravljanje ogledalom, koje se rasklapa, jedno je od glavnih tehnoloških dostignuća Veba.

Teleskop kao ultimativni vremeplov

Teleskop, koji je biti mnogo snažniji od svog prethodnika Hubbla, biće ključna opservatorija sledeće decenije. Omogućiće uvid u početke svemira, više od 13,5 milijardi godina unazad, kada su tamu ranog svemira osvetlile prve zvezde i galaksije, napravljene od vodonika i tamne materije.

Zato naučnici svemirski teleskop Džejms Veb takođe opisuju i kao ultimativni vremeplov, jer što dublje gledaš u svemir, vidiš dalje u prošlost. Ako je Hubble u novorođenom svemiru mogao da vidi galaksije, stare kao mališane, Džejms Veb će moći da vidi dojenčad. Svetlost od Sunca do Zemlje na primer putuje osam minuta, zbog čega Sunce vidimo onakvo kakvo je bilo prije osam minuta. Slično je i sa ostalim telima u svemiru.

„Ovo je jedna od glavnih uloga Veba – da saznamo, kako je svemir izgledao u samom početku, kada je bio star samo jedan postotak današnje starosti. Tada su počele da nastaju prve galaksije, koje želimo detaljnije da proučimo“, rekla je dr Maruša Bradač, priznata slovenačka astrofizičarka, koja je učestvovala u razvoju teleskopa.