Ljiljana Lazarević, učiteljica u OŠ ,,Mihailo Petrović Alas“ iz Beograda i Đura Pađan, nastavnik tehničkog i informatičkog obrazovanja u OŠ ,,Vladislav Ribnikar“ iz Beograda, svako sa svojim projektom koji školu čini zanimljivijom i kreativnijom, ušli su u konkurenciju za prestižnu svetsku nagradu Jidan (Yidan) za 2021.

Reč je o nagradi koju dodeljuje fondacija koju je osnovao kineski internet preduzetnik i filantrop Čarls Čen Jidan (Charles Chen Yidan), a dodeljuje se svake godine u dve oblasti – za istraživanje u obrazovanju i za razvoj u obrazovanju (edukativni projekti). Laureati će dobiti sertifikat, zlatnu medalju i vrednu novčanu nagradu od 3,9 miliona dolara, kao podsticaj za njihove projekte, rad i ideje. Dva projekta iz Srbije kandidati su u oblasti razvoja u obrazovanju.

Učiteljica Ljiljana i nastavnik Đura ispričali su za portal N1 šta je novo što su uneli u učionice, kako deca reaguju i šta su sve osmislili čime su zaslužili titulu Najbolji edukator Srbije za 2019.

Dok učiteljica motiviše decu da razvijaju ideje, ali tako da ne ostane sve samo na tome – pa ih uči  preduzetništvu i kako da prikupe sredstva za njihovu realizaciju, nastavnik Pađan sa svojim đacima osmišljava odgajivače biljaka za biologiju ili robota za geografiju. I to je samo deo onoga što rade.

Crowfunding, umrežavanje, školski ljubimac, emisije za decu…

Kako đaci donose odluke da urede svoju učionicu i kako realizuju celu kampanju za prikupljanje sredstava za to – tome ih podučava i u tome im pomaže učiteljica Ljiljana Lazarević.

„Glavni cilj ovog projekta, koji je nominovan za Yidan nagradu od strane udruženja Živojin Mišić, jeste da se napravi jedna platforma koja bi bila namenjena isključivo za razmenu i realizaciju dečjih projektnih ideja, da umreži decu i nastavnike širom sveta, koji bi putem crowdfunding (grupno finansiranje) modela finansiranja u vidu donacija i nagrada, prikupljali sredstva za realizaciju tih svojih ideja. Takođe, podrazumeva i edukaciju dece i nastavnika u oblasti preduzetništva i crowdfundinga, negovanje aktivizma i solidarnosti, razvijanje kreativnih potencijala, a sve u cilju dečje filantropije i stvaranja humanih i boljih uslova u okruženju u kojem deca žive i obrazuju se“, kaže.

Ova mlada i kreativna učiteljica iza sebe ima veliki broj projekata – međunarodnih, nacionalnih, ali i onih „svakodnevnih“, u svojoj školi. Navodi da su deca izuzetno motivisana kada izađu van okvira klasične nastave. A njeni učenici su već navikli na to.

„Deca se izuzetno raduju projektnim aktivnostima, jer su u tom procesu oni aktivni. Najviše se raduju projektima koje su sami inicirali. Možda bih izdvojila, u ovoj generaciji đaka, projekat kupovine školskog ljubimca. A generalno, aktivnost koju svi učenici svrstavaju u omiljenu, jeste planinarenje“, prenosi nam svoja iskustva.

Savremeno otuđivanje je dovelo do toga, kaže Lazarevićeva, da učenici ne pokazuju dovoljno saosećanja sa društvenim problemima. „Ne razmišljaju o tome da li svako dete ima mogućnosti da se obrazuje, da li je svakome obrazovanje dostupno, da li sva deca imaju ista prava bez obzira na versku pripadnost ili rod, da li je park uređen, da li bibilioteka ima dovoljno knjiga, da li su psi zbrinuti… Deca imaju prirodnu potrebu da pomažu, ali to treba podsticati i voditi. Nastavnicima treba obezbediti adekvatnu ekspertizu u ovoj oblasti, kako bismo svi zajedno učestvovali u procesu donošenja promena i razvili u budućnosti kvalitetniji obrazovni sistem i društvo bolje za sve nas“, navodi učiteljica za portal N1.

Deca imaju prirodnu potrebu da pomažu, ali to treba podsticati

Kako kaže, istraživanjem i dubljim sagledavanjem ovog problema, uočeno je da je organizovanje školskih bazara najdalje dokle se odmaklo u inicijativama prikupljanja sredstava. „Učenici i njihovi roditelji naprave kolače, lutke i sl. i to se prodaje istim tim roditeljima radi prikupljanja sredstava. Dakle, novac za realizaciju neke ideje, koja je najčešće potekla od nastavnika ili direktora škola a ne od dece, uglavnom se traži od roditelja“, dodaje.

Lazarevićeva ističe da deca znaju šta žele, ali ne znaju kako i šta im je potrebno da ostvare ideje. „Deca nisu upoznata sa aktivnostima koje prethode sprovođenju ideje – dete zna kako da proda teglu džema od kajsija da bi kupilo kartu za koncert, ali ne zna da treba kupiti kajsije, šećer, tegle, utrošiti struju i vodu, uložiti rad i vreme, napraviti prezentaciju, izabrati najbolji model prodaje i na kraju – izračunati koliko sve to košta. S druge strane, nastavnicima takođe nedostaje edukacija u ovoj oblasti“, ocenjuje sagovornica N1.

U njenoj učionici to nije slučaj.

U ovom pilot-projektu deca treba da osmisle kako žele da opreme svoju učionicu i da za to sakupe novac preko crowdfunding platforme, a do sada je obuhvaćeno 10 učionica. Uz ona sredstva koja će deca sama da prikupe, obezbeđena su, kaže, i dodatna, od privatnih kompanija koje sufinansiraju planirani budžet, potreban za opremanje učionica. Nosilac projekta je Ministarstvo prosvete i Republički sekretarijat za javne politike od kojih imamo punu podršku, a jedan od donatora je i GIZ, navodi.

„Jedan od rezultata ovog pilot-projekta su i obrazovne emisije za decu, sa čijom realizacijom se uskoro počinje i koje će u fokusu imati dečiju kreativnost, gde će biti prikazano kako deca donose odluke da urede svoju učionicu kao i kako realizuju celu kampanju za prikupljanje sredstava“, navodi Lazarevićeva.

Od škole ima podršku, a sa roditeljima, kako kaže, odličnu saradnju. „Podržavaju svaku ideju, projekta i model rada, jer im je uvek sve objašnjeno – zbog čega se radi, kad i kako. Moji učenici nemaju domaće zadatke, sve obaveze završavaju u školi, tako da su roditelji retko kad uključeni u njihove obaveze. To je jedan od razloga zbog kojih moji učenici i kasnije važe sa samostalne”, ističe učiteljica Ljijana.

Upitana šta je, prema njenom mišljenju, idealan čas, kaže – onaj na kom su učenici sve vreme aktivni i sa kog izađu sa trajnim, funkcionalnim znanjem. „Na koji način i kojim metodama će se to ostvariti, nije toliko važno ako se postigne ovaj efekat. Ono što sigurno znam, jeste da se klasičnom predavačkom nastavom to ostvariti ne može i da je izuzetno važno da deca budu srećna, da sa radošću uče i dolaze u školu“, naglašava naša sagovornica.

Roboti i intelektualno razigravanje

Govoreći o svom projektu, nastavnik Đuro Pađan kaže da se radi o primeni upravljanja tehničkim sistemima korišćenjem didaktičkih sredstava Abilix.

„Osnovne ideje i ciljevi su da đaci primene tehnička sredstava u rešavanju zadataka koje postavljaju ostale nauke. Na primer, veza sa biologijom bi bila da naprave odgajivač biljaka koji zaliva biljku kada se vlažnost zemljišta smanji. Primena u geografiji bi bila da se robot orijentiše u odnosu na strane sveta“, objašnjava za portal N1.

Projekat koji je u konkurenciji za Yidan nagradu je u praktičnoj primeni u OŠ „Vladislav Ribnikar“ i pokazao se kao veoma uspešan u nastavnoj praksi, navodi ovaj nastavnik. „Na časove đaci hrle jer znaju da će biti angažovani njihovi potencijali. Značajan iskorak u tom smislu se desio kada nam je Fondacija B92 donirala mBot robote“, kaže Pađan.

Prenoseći iskustva u vezi sa svojim projektom, kaže da se đacima dopalo to što su „programirali robote i rešavali projektne zadatke, to što je kreativnost đaka podsticana, kao i intelektualno razigravanje“.

U slučaju da osvoji nagradu, Pađan navodi da bi na taj način uspeo da pokrene inicijativu da se način rada koji je osmislio proširi na celu Srbiju. Inače, uz nagradu Najbolji edukatori Srbije, ovaj nastavnik ima nekoliko priznanja do sada, a ističe nagradu za inovativnost osvojenu na konkursu Digitalni čas 2011.

Učiteljica Ljiljana Lazarević, uz titulu Najboljeg edukatora Srbije 2019. godine, ima brojna priznanja i nagrade, zahvalnicu Društva učitelja i nagradu „Zvezda Beograda“ 2018. za program „Kreativni rad sa učenicima u prevenciji zloupotrebe psihoaktivnih supstanci“. Ima već planove u slučaju da dobije nagradu, a svakako će, kaže, nastaviti da razvija svoj projekat i bez nje.