Kapsula sa najvećim uzorkom asteroida ikada prikupljenog, i prvim za američku svemirsku agenciju NASA, uspešno je stigla na Zemlju, prizemljivši se u pustinji u Juti, što su čitaoci N1 portala mogli da prate uživo na našem sajtu. Po sletanju, kontrolnom sobom u NASA razlegao se aplauz.
Gitarista Kvina Brajan Mej odigrao ključnu ulogu u akciji spuštanja
Gitarista grupe Kvin Brajan Mej, koji je i astrofizičar, odigrao je ključnu ulogu u pomaganju da se identifikuje mesto na koje je sonda Oziris-Reks mogla da izbaci uzorak a da ne uništi samu sebe u tom procesu.
Mej se stručnjak u stereoskopiji, gde snima dve fotografije traženog objekta pod blago različitim uglovima i poravna ih kako bi napravio 3D prikaz scene.
On i njegova saradnica Klaudija Manconi su to uradili kako bi došli do užeg izbora mogućih lokacija za uzorke asteroida Benu.
„Uvek kažem da vam je potrebna umetnost, podjednako kao i nauka“, kazao je Mej.
Dodao je da ovo kao umetnost.
„Morate da osetite teren da bi znali da li će letelica da se prvrne ili će u stenu, koja se nalazi na ivici konačno odabranog mesto, nazvanog Najtingejl. Da se to desilo to bi bilo katastrofa. U igri su bile milijarde dolara američkih poreskih obveznika“, poručio je Mej.
Saga duga sedam godina
Došao je kraj putovanja početog pre sedam godina.
Očekivalo se da će biti opasno konačno spuštanje kroz zemljinu atmosferu ali Nasa se nadala da će se završiti blagim spuštanjem oko 9.00 po lokalnom vremenu (17.00 po srednjoevropskom) u vojnu zonu obično korišćenu za testiranje raketa, što se i dogodilo.
Posle poletanja 2016, sonda Oziris-Reks je 2020. uzela uzorke kamenja i prašine sa asteroida Benu.
Povezane vesti
Oko 200 grama uzete supstance (plus ili minus 100 grama) po proceni Nase treba da omogući naučnicima da bolje razumeju tipove asteroida koji bi mogli da prete Zemlji i da rasvetle sam nastanak solarnog sistema, rekao je šef američke svemirske agencije Bil Nelson.
„Vraćanje uzorka je zaista istorijsko“, rekla je za Frans pres Ejmi Sajmon, naučnica Nase.
„To je najveći uzorak koji vraćamo od kad smo doneli mesečevo kamenje“ iz programa Apolo završenog 1972, rekla je ona.
Ona je rekla da je pre nego što se dođe do dragocenog tovara trebalo izvesti „opasan manevar“.
Sonda Oziris-Reks trebalo je da oslobodi kapsulu s uzorkom četiri sata pre spuštanja, na više od 100.000 kilometara od Zemlje.
Tokom poslednjih 13 minuta ta kapsula je prošla atmosferu gde je ušla brzinom od više od 44.000 kilomtera na sat s temperaturom do 2.700 stepeni Celzijusa.
Pad je biti zakočen korišećem dva padobrana, za koje je od presudnog značaja bilo da se ispravno aktiiraju da bi se sprečilo „tvrdo sletanje“.
Komentari ()
Vidi sve komentare