Istraživač sa Leuven univerziteta za N1: Određeni tip AI pomaže deci u učenju, ali neće zameniti nastavnike

Veštačka inteligencija brže nego bilo koje otkriće menja savremeni svet - utiče na razvoj nauke, ali i stvara izazove za radnike i poslove širom sveta.

Jedna od najvećih rasprava jeste kako veštačka inteligencija utiče đake i da li se i kako može upotrebiti u obrazovanju. Mnogi skeptici tvrde da AI “zaglupljuje učenike” i “uništava kritičko razmišljanje”. Ali, šta kažu oni koji se bave istraživanjem uticaja veštačke inteligencije na obrazovanje? Da li veštačka inteligencija pomaže u obrazovanju i n koji način?

Sagovornik N1 i stručnjak u oblasti AI sumira - da, veštačka inteligencija može da pomogne deci da lakše i bolje uče, ukoliko je napravljena kao empatična i sposobna za komunikaciju. Bitno je, ukazuje, ko kreira alat i da on bude kreiran za specifične okolnosti.

Misli i da neće biti zamena za nastavnike, već - dopuna.

Zbog manjka kadra škole se okreću veštačkoj inteligenciji?

Prosvetni radnici i sindikati godinama ukazuju da je u Srbiji sve manje učitelja i nastavnika.

Ukupan broj nastavnika u osnovnom obrazovanju u Srbiji na početku 2025/2026 i kraju školske 2023/2024 godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, bio je 52.906. Od tog broja je 32.090 sa punim radnim vremenom.

Na kraju školske 2023/2024 godine bilo je 20.227 zaposlenih nastavnika u srednjim školama sa punim radnim vremenom. Poslednji globalni izveštaj UNESCO-a ukazuje da se svet suočava sa globalnim nedostatkom nastavnika. Izveštaj pokazuje da će do 2030. godine svetu nedostajati 44 miliona nastavnika u osnovnom i srednjem obrazovanju.

Zbog nedostatka nastavnog kadra škole se okreću veštačkoj inteligenciji kao mogućem rešenju, navodi se u istraživanju “Premija personalizacije: Kako AI dizajn otključava angažovanost i učenje kod učenika”, koji je vodio upravo naš sagovornik.

“Najnoviji talas obrazovne tehnologije, pokretan AI, obećava da prevaziđe ograničenja starijih onlajn alata kroz personalizovano i adaptivno učenje. Nedavne analize potvrđuju da AI alati mogu imati pozitivan efekat na učenje”, navodi se u ovom istraživanju.

“Obični” AI ili prilagođeni: Razlike u učenju

Ključno pitanje ovog istraživanja jeste - da li je bolje koristiti opšte AI alate, poput ChatGPT-ja ili Gemini-ja, ili razvijati AI sisteme prilagođene nastavnom programu. Da li je dovoljno koristiti generički AI alat koji široko razume temu ili je ključ za produktivnost obrazovanja korišćenje AI koji je duboko prilagođen onom što je u planu da deca uče?

AI četbot koji je prilagođen nastavnom programu pomaže učenicima da bolje nauče gradivo, dok običan AI (oni čije su verzije besplatne i koje koristimo svakodnevno) ne daje primetan napredak u odnosu na klasičnu nastavu, rezultat je istraživanja.

Prilagođeni AI je bolji jer, za razliku od generičkog, uspeva da zadrži i motiviše učenike da završe lekciju (umesto da odustanu), a to angažovanje - ne sama "pamet" AI-a - je ono što na kraju dovodi do stvarnog i trajnijeg učenja. Obrazovne tehnologije ostvaruju rezultate samo kada je ona duboko integrisana u postojeći nastavni program, navodi se u istraživanju.

Kako se kreira model za obrazovanje i kako AI “uči” decu?

Istraživač u oblasti ekonomije i veštačke inteligencije sa belgijskog Leuven univerziteta Hajme Polanko-Himenes (Jaime Polanco-Jiménez) kaže da je njegov cilj da istraži kakav je odnos dece u sazrevanju i veštačke inteligencije u obrazovanju.

Polanko-Himenes objašnjava da je suština u kreiranju specifične AI za konkretnu namenu i vodeći računa o kontekstu - na primer pomoć osnovcima u učenju shodno nastavnom predmetu koji imaju. Objašnjava i kako se ovakva veštačka inteligencija “trenira” da da najbolje odgovore deci i da bude interaktivna.

“Nekad morate da idete korak po korak. AI kaže - javite mi kako vam ide sa tim, a onda možemo da nastavimo naš razgovor. Kada znate da neki alati komuniciraju sa vama, to je poenta. To je komunikacija. To nije samo pružanje informacija. Prvi problem koji veštačka inteligencija rešava jeste angažovanje učenika – ali samo kada se to radi pažljivo. Pod tim mislim: kada pažljivo pristupite izradi alata, odnosno kada napravite AI koja je prilagođena (personalizovana), angažovanje postaje njen najvažniji doprinos. To je bitno kako za učenike, tako i za nastavnike”, navodi Polanko-Himenes.

Oni koji prave AI model, ukazuje naš sagovornik, treba da znaju kako da razgovaraju sa učenikom i kako da procene njegov trenutni nivo znanja.

"Na primer, ako me pitate koliko je 7 kroz 8, a ne znate odgovor, veštačka inteligencija prepoznaje problem i vraća se korak unazad - recimo, pita koliko je 7 plus 7 plus 7 - dok se ne dođe do rešenja. Tako AI prilagođava informacije nivou učenika: podržavajuća je, empatična, ne obeshrabruje kada pogrešite, već ohrabruje i predlaže drugi pristup. To je suština angažovanja - tek kada zadrži pažnju učenika, AI zaista može da ga nešto nauči”, objašnjava Polanko-Himenes, dodajući da prilagođeni AI model rešava tri problema kod učenika - angažovanje, trenutno učenje i dugoročno zadržavanje znanja.

Za učenike je veštačka inteligencija, kaže naš sagovornik, od velike pomoći.

“Na jednoj strani su izuzetno pametni učenici, a na drugoj oni koji nisu naročito zainteresovani da ostanu fokusirani na čas. Nastavnik realno ima vremena da posveti pažnju samo onima u sredini te raspodele – prosečnim učenicima. Problem je u tome što se u tom procesu gubi pažnja upravo onih koji se nalaze na krajevima te krive, dakle i najboljih i najslabijih učenika. Tu se otvara prostor za veštačku inteligenciju: kroz razgovor sa učenikom, ona prati i beleži njegovo prethodno znanje”, dodaje.

“AI nije zamena za nastavnika, već dopuna - prvo naučiti predavače kako da koriste alate”

AI je, u tom smislu, dopuna, a ne zamena nastavnika.

“Kroz razgovor AI prati znanje učenika i lakše i jeftinije dopire do onih na krajevima raspodele, dok se nastavnik i dalje fokusira na prosek. Tako i napredni i manje zainteresovani učenici postaju angažovaniji i usvajaju više znanja nego u tradicionalnoj nastavi okrenutoj isključivo proseku”, dodaje istraživač, dodajući da AI može da zameni tutora, ali da nastavnici deci pružaju “ljudski dodir”, humanost koja ide dalje od prenošenja činjenica.

Ukazuje i da AI ne može da reši problem motivacije, već je tek sledeći korak nakon što je učenik već motivisan. Ljudi često idu u školu jer je zabavno i kul, kaže on, a ne zbog samog gradiva – zato je AI kao dopuna nastavniku mnogo vrednija nego kao zamena.

Objasnio je i šta je njegovo iskustvo pokazalo - ko je skeptičan kad je u pitanju korišćenje AI, a ko prihvata nove alate.

“Mišljenja nastavnika o AI su podeljena. Neki smatraju da ljudi zbog nje postaju lenji, najčešće stariji nastavnici. Ali ima i iznenađujućih izuzetaka - iskusniji nastavnici koji AI koriste čak i više od mlađih kolega, jer imaju pedagošku ekspertizu koju uspešno kombinuju sa novim alatom. Problem je kod mladih nastavnika: oni tu ekspertizu još nemaju i sami se još uče, pa im je učenje pravilnog korišćenja AI podjednako, ako ne i važnije. Zato je ključno da prvo nastavnici nauče kako da koriste AI, a tek onda i učenici - tako AI postaje dopuna nastavničkom poslu, a ne zamena za njega”, poručuje on.