Užurbana metropola Kairo poznata je po svojoj istoriji, ali i po saobraćajnim gužvama toliko ozbiljnim da je egipatska vlada počela da gradi potpuno novi grad u pustinji kako bi rasteretila prestonicu. Sada novi transportni sistem pokušava da dodatno smanji pritisak, piše CNN.

Vrata Kairskog monorejla prvi put su se otvorila za putnike u maju, čime je zvanično puštena u rad prva afrička mreža monorejla bez vozača. Kada bude u potpunosti završena, mogla bi da postane najduža takva mreža na svetu.

Nova linija Istočni Nil duga je 56,5 kilometara i povezuje Međunarodni stadion u Kairu, u četvrti Nasr Siti, sa Novom administrativnom prestonicom, gradom koji se ubrzano razvija. To je prva od dve linije koje će činiti potpuno električnu mrežu. Druga linija, Zapadni Nil, dužine 43,8 kilometara, povezaće grad 6. oktobar sa Gizom i trenutno je u izgradnji.

Kina trenutno ima najduži priznati monorejl sistem na svetu – mrežu u Čongćingu dugu 98,5 kilometara. Kada bude završen, egipatski sistem biće duži za 1,8 kilometara i prevoziće procenjenih 500.000 putnika dnevno kroz jedan od najvećih afričkih megagradova.

Monorejl je otvoren za javnost 6. maja. Prva tri dana vožnja je bila besplatna, nakon čega je uveden tarifni sistem sa četiri zone. Karta u jednom smeru za celu liniju Istočni Nil košta 80 egipatskih funti (oko 1,5 dolara), dok tromesečna pretplatna karta za 180 vožnji košta od 1.800 do 7.200 funti, u zavisnosti od broja zona.

Nedovoljno razvijena putna infrastruktura i ogromne saobraćajne gužve stavljaju veliki pritisak na postojeće tri linije kairskog metroa, koje godišnje prevezu oko 500 miliona putnika. Zbog toga je 2019. godine potpisan ugovor vredan 2,3 milijarde funti (oko tri milijarde dolara) sa francuskim proizvođačem železničke opreme Alstom za izgradnju i upravljanje novom mrežom monorejla.

Alstom, koji predvodi konzorcijum sa kompanijama Orascom Construction i Arab Contractors, proizveo je 272 vagona u svojoj fabrici u Derbiju, u Engleskoj. Deo finansiranja obezbedila je britanska agencija za podršku izvozu UK Export Finance.

Ukupno 68 vozova, od kojih je poslednji stigao u Egipat u januaru 2024, može da preveze do 45.000 putnika na sat u svakom smeru, pri brzini do 80 kilometara na čas, krećući se po montažnim betonskim nosačima iznad prometnih ulica Kaira.

Alstom ističe da sistem ima niske emisije štetnih gasova, minimalno zagađenje bukom i mogućnost povraćaja do 99 odsto energije pri kočenju, čime se značajno smanjuje potrošnja energije.

„Arhitektura sistema omogućava postepeno povećavanje kapaciteta kroz češće polaske, optimizaciju sistema i proširenje voznog parka, bez ugrožavanja pouzdanosti ili potrebe za velikim infrastrukturnim radovima“, saopštili su iz Alstoma za CNN.

„To ga suštinski razlikuje od starijih sistema čiji je kapacitet praktično fiksiran od prvog dana.“

Mreža koristi Alstomovu platformu Innovia, koja je već primenjena na sličnim projektima u Bangkoku, Singapuru i Los Anđelesu.

Zahvaljujući signalnom sistemu zasnovanom na radio-komunikaciji velikog protoka podataka, koji precizno određuje lokaciju vozova, čitava usluga može da funkcioniše bez ljudske intervencije - od pokretanja i zaustavljanja vozova do otvaranja vrata i reagovanja u hitnim situacijama.

Brza železnica u Egiptu

Paralelno sa monorejlom, Egipat razvija i svoju prvu mrežu brzih železnica. Ugovor za izgradnju sistema dugog 2.000 kilometara dodeljen je kompaniji Siemens Mobility 2022. godine. U novembru 2025. predstavljen je novi model voza Velaro namenjen ovoj mreži. Ukupno 41 voz, kapaciteta 489 putnika, saobraćaće na brzim prugama.

Širom Afrike razvijaju se inovativni transportni sistemi, telekomunikacione mreže i pametni gradovi sa ciljem podsticanja ekonomskog razvoja i trgovine.

Pošto šest od ukupno 22 stanice na liniji Istočni Nil još nije otvoreno, Alstom ima još posla. Međutim, to je deo prvobitnog plana, jer se konzorcijum obavezao da će narednih 30 godina upravljati sistemom i održavati ga nakon završetka izgradnje.

Linija Istočni Nil prvobitno je trebalo da bude otvorena 2023. godine, ali je projekat više puta odlagan. To je dodatno podstaklo kritike zbog velikih državnih ulaganja u infrastrukturne projekte u periodu ekonomskih poteškoća. Prema podacima Američke administracije za međunarodnu trgovinu, Egipat je između 2023. i 2025. u infrastrukturu uložio oko 1,7 biliona egipatskih funti (106,3 milijarde dolara), dok je spoljni dug prošle godine premašio 163 milijarde dolara.

Neki stanovnici smatraju da monorejl neće značajno skratiti svakodnevna putovanja većine radnika u Kairu. Iako vlada procenjuje da će nova administrativna prestonica jednog dana imati 6,5 miliona stanovnika i otvoriti oko dva miliona radnih mesta, veliki delovi područja od oko 700 kvadratnih kilometara još su u izgradnji.

Alstom ipak veruje da je postavio temelje za dugoročan uspeh, posebno zato što su testiranje i puštanje sistema u rad obavili lokalni inženjerski timovi.

„Monorejl Istočni Nil predstavlja važnu prekretnicu na putu Egipta ka ostvarenju Vizije 2030 i razvoju pametne, održive i na budućnost spremne urbane mobilnosti“, izjavio je direktor Alstoma za Egipat Rami Salah Eldin, dodajući da je 98 odsto zaposlenih na projektu iz Egipta.

Prema oceni kompanije, Kairski monorejl može poslužiti kao primer „čiste i visokokapacitetne mobilnosti“ za druge afričke gradove koji se ubrzano urbanizuju. Alstom trenutno radi i na projektima u Maroku, Obali Slonovače, Alžiru i Južnoafričkoj Republici.

„Potražnja postoji i nastaviće da raste“, poručili su iz Alstoma za CNN.