(VIDEO) Volonteri proveli godinu dana u simulaciji boravka na Marsu: "Bilo je prelepo iskustvo"

Dve žene i dva muškarca proveli su 378 dana u "Mars Dune Alpha", izolovanoj strukturi od 160 m2 u Svemirskom centru "Džonson" u Hjustonu koja oponaša uslove na crvenoj planeti.

Ova misija bila je prva u seriji "Crew Health and Performance Exploration Analog" (CHAPEA), čiji je cilj pomoći NASA da se pripremi za ponovni let na Mesec, a jednog dana čak i na Mars.

NASA direktorka inženjeringa Džuli Kramer rekla je da projekat „daje priliku da naučimo sve ono što je bitno o ovim složenim sistemima i učiniće odlazak na Mars i povratak puno bezbednijim“.
Dalje misije CHAPEA predviđene su za 2025. i 2027, rekla je.

"Mars Dune Alpha" stvoren je pomoću 3D printera. Prilikom izlaska iz staništa u subotu nakon više od godinu dana, četvoro volontera CHAPEA, koji tokom svog boravka nisu smeli da napuste objekat bez prozora, bili su ganuti.

„Ove stvari možemo učiniti zajedno“, rekao je član posade Ros Brockvel. „Možemo upotrebiti svoju znatiželju i svrhu, kako bismo postigli mir i blagostanje te otkrili znanje i radost za dobrobit svih na svakom delu Zemlje“, izjavio je.

Učestvovanje u simuliranoj misiji na Mars bilo je „prelepo iskustvo“, naveo je.

„I stvarno se nadam da će nam ovo pomoći da kročimo na Mars“, dodaje.

Od Meseca do Marsa

Cilj NASA programa Artemis, nazvanog po grčkoj boginji Meseca, je da ponovo pošalje ljude na Mesec 2030-ih, uključujući prvu obojenu osobu i prvu ženu.

Dugoročni cilj Artemisa je da uspostavi stalnu lunarnu bazu kao temelj za misije na Mars.

Za prvu od svojih misija CHAPEA koje simuliraju boravak na Marsu, NASA nije izabrala obučene astronaute. Pravo na prijavu imali su svi „zdravi i motivisani“ državljani SAD ili stalni stanovnici između 30 i 55 godina s diplomom iz inženjerstva ili nauke i dve godine povezanog radnog iskustva (ili najmanje 1.000 sati upravljanja avionom).

Izabrani su građevinski inženjer iz Virdžinije Brokvel, biološkinja Keli Haston iz San Franciska, lekar i otac troje dece Nejtan Džons iz Ilinoisa i mikrobiološkinja Anka Selariu.

Stanište u kojem su proveli godinu dana uključuje privatne prostorije za spavanje veličine oko 6m2, zajednički dnevni boravak opremljen TV-om i foteljama, radna mesta i medicinsku stanicu.

Tokom boravka, volonterima je bilo dopušteno da ostanu u kontaktu sa porodicama i prijateljima, ali je komunikacija bila postavljena na „Marsovsko vreme“, što znači da bi običnoj poruci trebalo 22 minuta da stigne do Zemlje.

Prema NASA, posada je izvela „višestruke simulacije 'Marswalks', uzgojila i ubrala nekoliko useva salate kako bi povremeno dopunila hranu na policama, te je učestvovala u održavanju staništa i opreme“.

„Kako bi uslovi bili što sličniji onima na Marsu“, takođe su se suočili sa „ekološkim stresorima kao što su ograničenja resursa, izolacija i kvar opreme“, kažu iz svemirske agencije.

NASA je sprovela sličan eksperiment, nazvan "Hi Seas", na Havajima. Pre 15 godina, Evropska svemirska agencija (ESA), Rusija i Kina takođe su sprovele projekat s ciljem pripreme za neodređene buduće misije na Mars pod nazivom Mars 500.