Predstavljena automonografija Mikija Manojlovića

Udruženje dramskih umetnika Srbije (UDUS) obavilo je knjigu u saradnji sa saizdavačima "Vukotić media" i JP "Službeni glasnik", kao sastavni deo glumačke nagrade za životno delo "Dobričin prsten".

Manojlović je 2012. godine postao 28. laureat tog najvišeg glumačkog priznanja UDUS-a.

Na početku promocije v.d. upravnika Narodnog pozorišta Dejan Savić uručio je Manojloviću Pečat Narodnog pozorišta. On je podsetio da se Manojlović u dugoj i plodnoj karijeri vezao samo za jednu instituciju, pre nego što je uzeo status slobodnog umetnika.

"Ponosni smo što je bio član Narodnog pozorišta, do početka 90-ih. Ovde se još sećamo njegovog Sirana, Ričarda Trećeg, Veličanstvenog Rogonje... Mi pamtimo velikane, one koji su ugradili sebe u našu kuću i u srpsku kulturu", rekao je Savić uručujući priznanje.

Manojlović je rekao da je "iznenađen ovom počašću".

"Period mog života ovde bio je kratak, ali ne mogu da zamislim svoj život bez onoga što sam ovde igrao i bez ljudi sa kojima sam tu radio", istakao je on.

Član Predsedništva UDUS-a Goran Jevtić napomenuo je da su knjige o dramskim umetnicima retke, a da Udruženje nastoji da sačuva sećanje na njih i do sada je objavilo 20 monografija o laureatima Dobričinog prstena.

Najnovija malo kasni, zbog finansijskih problema, rekao je on, zahvaljujući se saizdavačima, kao i Ministarstvu kulture i informisanja koje je pomoglo da knjiga ipak izađe.

To nije klasična monografija, jer je u njoj objavljeno više od 60 intervjua koje je istaknuti glumac davao različitim medijima različitim povodima još od 1979. godine, pojašnjavajući svoje stavove o glumi, pozorištu, filmu, kulturnim prilikama, ljubavi, prijateljstvu, o tradiciji i budućnosti, o eliti, primitivizmu...

Zahvaljujući se na lepim rečima, Manojlović je podsetio da su ga za Dobričin prsten 2012. predložili Jovan Ćirilov i Egon Savin.

"Zahvalan sam i njima, žiriju koji me je izabrao, mom Udruženju i predsedniku Voji Brajoviću, saizdavačima, kao i Narodnom pozorištu - domaćinu ove promocije, ali i nedavne premijere "Romeo i Julija"", rekao je reditelj te srpsko-albanske predstave.

Na zadnjim koricama knjige je fotografija njegovih roditelja Zore i Ivana Manojloviića. "Ne bi me bilo ovakvog da nije njih. Rastao sam i vaspitavan u stabilnoj, skromnoj porodici koja je razvijala obrazovanje i moralnu pripremu za život", istakao je on dodajući da su se protivili da upiše Pozorišnu akademiju.

"I ja bih danas nekog mladog odgovarao od toga. Ne može se biti glumac bez ispovednog tona, a to vas raznosi", rekao je on, uz primedbu da ima i onih koji se bave glumom bez zamaranja.

U knjizi se, kako je izjavio, "može videti presek jednog čoveka kroz jedno vreme". "Govorio sam bez zazora i bez računice. Intervjui su dati hronološki, a tu su i javni govori, autorski članci. Sve zajedno pokazuje kako vreme prolazi, a ustvari - stoji i kako javna reč, društveno odgovorno ponašanje nema dovoljno ođeka u ovom duštvu i u ovom uzburkanom vremenu", zaključio je Manojlović.