Peca Popović o Arsenu Dediću: Njegova je večnost

"Ja sam se sa svojom rukom pozdravio verovatno sa svim graditeljima moje kulture u 20 veku", priča Popović o svojoj novinarskoj karijeri.

"Ono što me i dan-danas uvek potrese su dve velike ličnosti... Jedna je Džoan Bae, koju sam video nekoliko puta u životu...  Posle njenog koncerta u Parizu 2011. dobio sam najveći kompliment. Prvo što mi je rekla: "U al' smo ostareli", a posle "znaš, ja na istoku imam samo dva prijatelja" - jedan je predsednik jedne države, i on više nije živ, i ja".

Druga ličnost, izgubio sam je pre neki dan i to me boli, je Arsen Dedić, navodi Popović. "Arsen je bio čovek koji nam je rekao da nijedno vreme nije njegovo, al sada znamo da je njegova večnost".

"On nam je omogućio da sa "mi" pređemo na "ja", da budemo slobodni da govorimo u svoje ime, da govorimo kako svet vidimo, i da se toga ne bojimo", priča Popović o svom prijatelju.

Ja sam ušao u domaću muziku kad sam video čudo na stadionu JNA, kada je Đorđe Marjanović uzeo mikrofon i bacio sako u publiku, navodi Popović. "Gitarijada '66 mi je rekla šta ću biti u životu, a kad sam poželeo da budem novinar, divio sam se onima koji su znali Arsena Dedića", priča.

"Doživeo sam da neke rečenice iz mojih tekstova on uvrsti u svoju knjigu, za jedan život vam više ne treba", navodi Popović.

"Rokenrol je potisnut na marginu"

"Značaj rokenrola je potisnut na marginu, to je ono što je važno... Nekad su te pesme bile sudbonosne, mi smo po njima znali kako da se ponašamo, u šta da verujemo, kako da se nadamo, kuda da idemo... U svakoj od tih pesama je bila neka šifra i one su bile važne, jer su govorile istinu tog trenutka", navodi Peca Popović.

Mladi ljudi koji sanjaju da se to što oni rade, ne možda uz gitaru, nego na kompjuteru, čuje, danas imaju druge šanse neko 60-ih i 70-ih godina, kaže ovaj rok publicista.

Danas je pitanje šta taj ko pobedi, na primer na Gitarijadi, može da ima kao perspektivu, navodi Popović.

"Kad pobedite na subotičkom festivalu vi ste bili muzička činjenica zemlje, kad pobedite u Zaječaru, vi ste znali da će to biti  karijera... Nažalost to danas nije tako", kaže. Pitanje je dece koja se upuštaju u svoje snove, dokle će dogurati, ne postoji prirodan tok karijera, ocenjuje Popović dodajući da to zavisi od brojnih stvari, pa i političke veze, da li im mama i tata imaju televiziju ili radio pa će se čuti.

"Sedma republika" nije uništena

Govoreći o svojoj dugogodišnjoj karijeri, Popović kaže da voli što je bio blizu nekim stvarima koje su se događale. "Volim kad znam da su ti neki momci i devojke, koji su drhtali kad su ulazali u Radio Beograd, izlazeći prvi put na binu, postajali svetske zvezde", navodi.

Mi živimo u prostoru te jedne republike koja nikad nije uništena, navodi Popović. "Jedan moj hrvatski kolega je napisao knjigu koju je nazvao "Sedma republika"... Ta "sedma republika" u krvavom raspadu zemlje u kojoj smo rođeni, nije uništena... Taj emotivni zavičaj, gde se prepoznajemo po emocijama i jeziku, nije uništen, to postoji, a to je interesantno i ljudima van ovih prostora", dodaje.

"Ti šabloni engleski i američki su davno potrošeni, i kopa se po novim destinacijama... Ispostavilo se da i na ovim prokletim prostorima ima nečeg što može biti zanimljivo diljem sveta", navodi Popović.

Kako je naveo, prvi tekst sa svojim imenom i prezimenom objavio je 4. aprila 1967. Od tada je bio novinar i urednik najvećih muzičkih magazina. Ove godine je za svoj dugogodišnji rad dobio priznanje "Stefan Prvovenčani", nagradu koju dodeljuju "Raške duhovne svečanosti". U obrazloženju se navodi da je nesporni autoritet i neko ko je negovao u svojoj karijeri istinske vrednosti, afirmisao mlade i talentovane autore, inicirao društveno odgovorne akcije, koje su bile deo odrastanja i sazrevanja čitavih generacija. Popović je, podsetimo, koautor knjige "Biti rokenrol", uz Mihajla Pantića, i autor "Rokopisa".

Celo gostovanje pogledajte u videu ispod: