Bob Dilan smatra da je ova pesma Rolingstonsa jedna od najlepših ikada snimljenih

Danas ideja muzičara koji uz električnu gitaru peva folk pesme o stanju u svetu ne deluje neobično, ali je u Dilanovo vreme takav zaokret predstavljao veliki rizik. Folk pevača nije nedostajalo, ali malo ko je bio spreman da rizikuje odnos sa sopstvenom publikom prelaskom u potpuno drugačiji muzički pravac, piše Farout magazine.

Dilan je taj rizik prihvatio, a sigurno mu je pomoglo i to što su neka od najvećih imena rokenrola bila na njegovoj strani još pre nego što je uopšte uzeo električnu gitaru, piše Far Out Magazine.

Uzajamno divljenje sa Bitlsima i Rolingstonsima

Dilanova fascinacija rokenrolom nije se pojavila niotkuda. Bio je veliki obožavalac Litl Ričarda još pre nego što je počeo da sluša izvođače poput Vudija Gatrija i Pita Sigera. Čak i dok je stvarao svoja prva velika folk dela, priznanje su mu odavali i rok izvođači poput Bitlsa i Rolingstonsa.

A Dilan je itekako pratio njihov rad. Iako se njegova uloga u istoriji Bitlsa često spominje zbog toga što je članove benda upoznao sa marihuanom, njih je pre svega osvojila poetika njegovih tekstova. Džon Lenon i Džordž Harison posebno su bili oduševljeni njegovim radom, dok je Dilana fascinirao sirov zvuk koji su Bitlsi uspevali da izvuku iz svojih pesama.

Akordi koje su koristili bili su drugačiji od svega što je do tada čuo u pop muzici. Međutim, nisu samo Bitlsi privlačili njegovu pažnju. Iako se Mik Džeger i Kit Ričards često predstavljaju kao svojevrsna alternativa Džonu Lenonu i Polu Makartniju, Dilana su kod Rolingstonsa posebno zanimali različiti instrumenti koje su uvodili u svoje pesme.

Pesma sa „jednim od najlepših zvukova“

Stonsi su u tom smislu mogli da budu jednako raznovrsni kao i njihove kolege iz Liverpula. Sredinom 1960-ih i sami su istraživali različite muzičke pravce. Album „Their Satanic Majesties Request“ bio je njihov najočigledniji pokušaj približavanja psihodeličnoj fazi Bitlsa, ali su nešto ranije eksperimentisali i sa baroknim popom, na primer na albumu „Between the Buttons“. Za bend koji je prvenstveno bio poznat po bluzu, bio je to posebno zanimljiv iskorak.

Dilan zbog toga nije nameravao da počne da snima chamber pop, ali ga je posebno oduševio zvuk blok-flaute u pesmi „Ruby Tuesday“.

„Bila je to 'Ruby Tuesday' Rolingstonsa, jedna od najlepših pesama koje su ikada snimili, sa albuma 'Between the Buttons'“, rekao je Dilan. „Blok-flauta je drveni duvački instrument iz porodice flauta. U vreme kada je bila posebno popularna povezivala se sa pticama, pastirima, čudesnim događajima, sahranama, venčanjima i ljubavnim prizorima. Mislim da je to jedan od najlepših zvukova poznatih čoveku.“

Iako Dilan nije krenuo tim muzičkim putem, u nekim njegovim pesmama može se čuti slična potraga za lepotom zvuka. Usna harmonika u njegovim pesmama nekome ko na nju nije navikao može delovati pomalo prodorno, ali uz tekst pesme poput „Tangled Up in Blue“ iznenađujuće dobro prati priču o čoveku na putu nazad ka ljubavi svog života.

Dilan možda nije bio poznat po klasično lepom glasu, ali ni pesme koje je voleo nisu mu bile važne samo zato što su prijatno zvučale. Znao je da ceni kada Stonsi naprave nešto nežnije i lepše nego inače, ali i da prepozna ono što čini dobar muzički detalj – kako funkcioniše u okviru cele pesme.