Zbog kog filma nagrađenog Oskarom je Brus Vilis uvek žalio što je odbio ulogu

Glumac Brus Vilis oduvek je bio sinonim za visokobudžetne blokbastere, ali su mu filmovi manjeg obima, poput Šesto čulo i Nesalomivi M. Najta Šjamalana, 12 majmuna Terija Gilijama i Kraljevstvo izlazećeg Meseca Vesa Andersona, pružili obilje prilika da pokaže neiskorišćen raspon glume. Mogao je tome da doda još jednu, ali je odlučio da posluša loš savet svog agenta, prenosi Far Out magazine.

Iako je Vilis glumio u nekoliko filmova koji su bili u užem izboru za Oskara za najbolji film, pre svega u Šestom čulu i Petparačkim pričama, nikada nije bio deo ostvarenja koje je osvojilo glavnu nagradu. Mogao je da bude, da ga agent nije ubedio da to nije najpametnija ideja, što je odluka zbog koje se kasnije kajao.

Raskošna književna adaptacija Entonija Mingele, Engleski pacijent, bila je jedno od najvećih izdanja 1996. godine, sa više od 230 miliona dolara zarade u bioskopima i čak 12 nominacija za Oskara. Osvojio je devet, uključujući nagrade za najbolji film i najboljeg reditelja, pa je lako razumeti zašto je Vilisu kasnije bilo krivo.

U razgovoru za Ain’t It Cool naveo je taj film kao jednu od samo dve uloge zbog kojih je aktivno žalio što ih je odbio, a druga je bila uloga Sema Vita, koju je na kraju odigrao Patrik Svejzi u filmu Duh. Sa vremenske distance, rekao je da se osećao kao „glupan“ jer je odbio taj veliki hit romantične natprirodne drame i da je tačno znao koga treba da krivi.

„Moj tadašnji agent me je odgovorio od saradnje sa Entonijem Mingelom“, rekao je sa žaljenjem. Nije mu bila ponuđena glavna uloga, koju je odigrao Rejf Fajns, već treća po značaju uloga Dejvida Karavađa, kanadskog obaveštajca koga je upečatljivo oživeo Vilem Defo.

Vilis nije naveo razloge zbog kojih je agent insistirao da Engleski pacijent nije vredan njegovog vremena, ali gledajući uspeh filma u bioskopima i broj osvojenih trofeja, blago je reći da njegov predstavnik nije mogao više da pogreši.