Četiri decenije misterije: Bajaga otkrio šta znači "442 do Beograda"

Bajaga i Instruktori su pre 40 godina objavili album "Jahači magle“, jedno od izdanja koje će tek s vremenom dobiti status kultnog.

Možda publici tada nije bilo lako da se navikne na njegovu širinu, različite žanrove i zvuk koji je izlazio iz očekivanih okvira, ali četiri decenije kasnije jasno je koliko je ovaj album važan za domaći rokenrol.

A među pesmama sa albuma jedna je nosila veo misterije.

"442 do Beograda" je godinama bila tema razgovora, nagađanja i različitih tumačenja. Mnogi su, bez ikakve provere, bili uvereni da broj označava relaciju Beograd–Zagreb, dok su drugi pokušavali da u njemu pronađu neko dublje, skriveno značenje. Ipak, odgovor je mnogo jednostavniji – i možda baš zato zanimljiviji.

Bajaga je, povodom ranijih godišnjica albuma, objasnio šta je zapravo stajalo iza jednog od najprepoznatljivijih brojeva domaćeg rokenrola, prenosi City Magazine.

„Često su me pitali šta je 442, a u stvari ništa stvarno konkretno, samo dobra rima. Hteo sam da zvuči puno kilometara, jer smo stalno bili na putu, i naravno sve vreme se vide linije isprekidane na putu kad gledaš kroz zamagljen prozor ili stubići. Prava muzičarska kad se vraćaš sa svirke.“

Dakle, nema tajne relacije Beograd–Zagreb, skrivene šifre ni velikog objašnjenja. Samo put, kilometri, zamagljen prozor i ona posebna atmosfera koja prati muzičare kada se posle svirke vraćaju kući.

A upravo je tu atmosferu, kako Bajaga kaže, savršeno uhvatio Bata Božanić, koji je odsvirao temu za koju autor smatra da je ostala „za sva vremena“.

„Baš je bio došao iz Amerike sa konzervatorijuma i svirao je u životnoj formi. Kad smo mu rekli šta bi trebalo da se svira i kad je sklopio temu, odsvirao je za sva vremena. Lep način da se zatvore ‘Jahači magle’“.

I tako je jedna obična rima, nastala iz putovanja i života muzičara na putu, za četiri decenije postala jedna od najvećih malih zagonetki domaćeg rokenrola.

„Jahači magle“ objavljeni su 6. septembra 1986. godine kao treći studijski album Bajage i Instruktora, u trenutku kada je bend već iza sebe imao ogroman uspeh prethodna dva izdanja. Posle vrtoglavih 360.000 prodatih primeraka albuma „Sa druge strane jastuka“, očekivanja su bila velika, ali Bajaga i ekipa nisu želeli da naprave još jedan izrazito komercijalan album. Naprotiv, želeli su da se više posvete sviranju, zvuku i različitim muzičkim pravcima.

Na albumu se zato smenjuju rokenrol, rege, džez-sving, balade i različiti uticaji, a među gostima su bili Josipa Lisac, Rajko Kojić, Duda Bezuha, Jane Parđovski, Bata Božanić i drugi vrsni muzičari. Bend je sa producentom Sašom Habićem album snimao tokom celog leta 1986. godine, a prema Bajaginim rečima, iza njih je ostalo čak 500 sati snimanja.

„Jahači magle“ na kraju su prodati u oko 260.000 primeraka ploča i kaseta, što je za tadašnje jugoslovensko tržište bio veliki uspeh. Album je ujedno bio poslednji na kojem je Dejan Cukić bio član „Instruktora“, dok je Saša Lokner na njemu prvi put u celosti učestvovao kao klavijaturista.

Četiri decenije kasnije, „Jahači magle“ ostaju jedan od ključnih albuma Bajage i Instruktora – ne samo zbog hitova poput „442 do Beograda“, „Samo nam je ljubav potrebna“ i „Ja mislim 300 na sat“, već i zbog toga što su pokazali koliko je bend tada bio spreman da eksperimentiše i širi granice sopstvenog zvuka.