Dejvid Bouvi je jednog muzičara nazvao svojim najvećim mentorom

Bouvi je imao mnogo takvih prijatelja koji su mu postali mentori, ili čak mentora koji su mu postali prijatelji. I dok je prolazio kroz toliko različitih faza i era, kao večito promenljivi talenat koji se preobražavao između različitih zvukova i likova, njegov krug saradnika ostao je relativno uzak, piše Far Out magazin.

Toni Viskonti je krajnji primer toga, jer je radio s Bouvijem gotovo od samog početka pa sve do njegovog poslednjeg albuma Blackstar. Iako je njihov odnos tokom godina prolazio kroz teške periode i nesuglasice, upravo ih je spoj prijateljstva i dubokog kreativnog poštovanja uvek ponovo okupljao.

Taj balans je teško održati, ali je istinski inspirativan kada se uspe. Imati i lični odnos i pravo poštovanje i divljenje prema nečijem talentu i sposobnostima osnova je za izuzetno posebnu vezu—onu koju je Bouvi definitivno delio s Džonom Lenonom.

„Nemoguće mi je da pričam o popularnoj muzici, a da ne spomenem verovatno mog najvećeg mentora, Džona Lenona“, rekao je Bouvi 1999. godine. Pošto se njegova karijera razvijala u trenutku kada su se Bitlsi raspadali, Bouvi je nesumnjivo bio učenik ovog benda. Nemoguće je da nije bio, jer nije preterivanje reći da je „Četvorka iz Liverpula“ promenila apsolutno sve.

Bouvi je to i sam osetio, rekavši: „Mislim da mi je on definisao kako se može izvrtati i oblikovati struktura pop muzike i obogaćivati je elementima iz drugih umetničkih formi, često stvarajući nešto izuzetno lepo, veoma moćno i prožeto nečim neobičnim.“

Kada se razmisli o karijeri koju je Bouvi kasnije izgradio, gde je upravo to „izvrtanje i oblikovanje“ same srži muzike bilo njegova suština, deluje kao da je Lenonov uticaj bio svuda prisutan.

Zato je njihov prvi susret bio ogroman trenutak za Bouvija.

„Bio je užasnut pri pomisli da će upoznati Džona Lenona“, prisetio se Viskonti, pričajući za BBC o trenutku kada je led među njima konačno bio probijen dok su obojica crtali.

„Džon je počeo da crta karikature Dejvida, a Dejvid je radio isto sa Džonom. Nastavili su da ih razmenjuju, a onda su počeli da se smeju, i to je probilo led.“

To je bio početak onoga što je Viskonti nazvao „velikim prijateljstvom“. Ne samo da su podržavali rad jedno drugog, već su i provodili mnogo vremena zajedno, kao što to rade pravi prijatelji, savršeno razumevajući pritisak slave s kojim su se obojica suočavali.

Godine 1975. sarađivali su na pesmi Fame. Pisanje pesme zajedno verovatno je za Bouvija bio trenutak u kojem se uštinuo da proveri da li sanja—njegov mentor sada je radio rame uz rame s njim.