En Hatavej - jedna od najsvestranijih glumica Holivuda

En Žaklin Hatavej, rođena 12. novembra 1982. u Njujorku. Kao glumicai producentkinja tokom više od dve decenije izgradila je jednu od najstabilnijih i najraznovrsnijih karijera u Holivudu, prenosi Index.hr.

Od ranih dana, kada je postala poznata po ulogama u porodičnim filmovima, do ozbiljnih dramskih dostignuća i međunarodnog priznanja, Hatavej se etablirala kao glumica koja podjednako uspešno kombinuje popularnost i umetničku zrelost.

Rani život i prodor na filmsku scenu

En Hatavej je odrasla u porodici povezanoj sa pozorištem - njena majka, bivša glumica, bila je njena prva inspiracija. Studirala je na prestižnoj univerzitetskoj instituciji Vasar koledž, gde se posvetila glumi i engleskoj književnosti, pre nego što je nastavila karijeru u Njujorku.

Šire međunarodno priznanje stekla je 2001. godine u filmu „Dnevnici princeze“, gde je igrala nespretnu tinejdžerku koja otkriva da je naslednica prestola jednog kraljevstva.

Film je postao veliki hit i pretvorio Hatavej u novu dečju zvezdu, a njena toplina, harizma i prirodnost osvojile su publiku širom sveta. Ubrzo se pojavila u nastavku, dodatno učvršćujući svoj status miljenice porodičnog žanra.

Prelazak na ozbiljnije uloge i zrele projekte

Nakon uspeha u porodičnim i romantičnim filmovima, Hatavej je odlučila da se odvoji od stereotipnih uloga i pokaže širi raspon. Do sredine 2000-ih, već je ostvarila zapažene nastupe u filmovima Planina Broukbek (2005) i Đavo nosi Pradu (2006).

Hit, u kojem je igrala mladu asistentkinju u modnoj redakciji nasuprot Meril Strip, označio je njen prelazak na ozbiljniji glumački status i doneo joj globalno priznanje.

Usledile su raznovrsne uloge u dramama, mjuziklima i žanrovskim filmovima - Priča o Džejn Ostin (2007), Rejčel se udaje (2008), za koji je zaradila nominaciju za Oskara, i Ljubav i druge droge (2010), koji je pokazao njenu emocionalnu složenost.

Svoj glumački vrhunac dostigla je 2012. godine ulogom Fantine u mjuziklu „Jadnici“, za koju je osvojila Oskara, Zlatni globus i BAFTA nagradu za najbolju sporednu glumicu.

Uspeh i stabilnost u raznovrsnim žanrovima

En Hatavej je uspela da postigne izuzetnu fleksibilnost - od drame i komedije do naučne fantastike i akcije.

U filmu „Uspon mračnog viteza“ (2012) igrala je Ženu-mačku, dok je u filmu „Interstelar“ (2014) pokazala zrelost i smirenost u ulozi naučnice u Nolanovoj epskoj naučnoj fantastici.

Takođe se istakla u lakšim žanrovima, poput komedija „Šegrt“ (2015) i „Oušnovih 8“ (2018), gde je demonstrirala samoironiju i šarm.

Ono što je karakteristično za Hatavej jeste njena sposobnost da se prilagodi promenama u industriji, a da pritom zadrži kredibilitet. Tokom godina, pokazala je da njenu karijeru ne definišu žanr ili stereotipi, već profesionalna doslednost i spremnost na rizik.

Privatni život i javna percepcija

Uprkos svojoj globalnoj slavi, Hatavej je poznata po održavanju relativno mirnog privatnog života. Udata je za glumca i reditelja Adama Šulmana, sa kojim ima dvoje dece.

Njena elokvencija, društveni angažman i otvorenost u govorima o jednakosti, pravima žena i mentalnom zdravlju često se ističu u javnosti.

Ubrzo nakon dodele Oskara 2011. godine, koju je Hatavej vodila zajedno sa Džejmsom Frenkom, glumica je postala meta onlajn kritičara.

Godinama je bila napadana zbog toga što nije autentična i što glumi previše savršeno, ali poslednjih godina ta slika se značajno promenila - publika i mediji su prepoznali njen dugogodišnji profesionalizam.

Danas, Hatavej uživa status jedne od najcenjenijih i najpouzdanijih glumica svoje generacije.