Fela Kuti konačno dobija priznanje: Gremi nagrada za životno delo legendi afrobita

Nigerijska zvezda će posthumno dobiti nagradu za životno delo na dodeli Gremija – gotovo tri decenije nakon smrti u 58. godini života.

„Fela je već veoma dugo u srcima ljudi. Sada su to priznali i Gremiji, i to je dvostruka pobeda“, kaže za BBC njegov sin, muzičar Seun Kuti.

„To donosi ravnotežu u Felinu priču“, dodaje on.

Riki Stajn, dugogodišnji prijatelj i menadžer pokojnog muzičara, kaže da je priznanje Gremija „bolje ikad nego nikad“.

„Afrika u prošlosti nije bila visoko rangirana u njihovim interesovanjima. Mislim da se to u poslednje vreme prilično menja“, rekao je Stajn za BBC.

Nakon globalnog uspeha afrobita, žanra inspirisanog Felinim zvukom, Gremiji su 2024. godine uveli kategoriju za najbolji afrički muzički nastup.

Ove godine, nigerijska superzvezda Burna Boy takođe ima nominaciju u kategoriji za najbolji globalni muzički album.

Međutim, Fela Kuti će biti prvi Afrikanac koji je dobio nagradu za životno delo, iako posthumno. Nagrada je prvi put dodeljena 1963. godine, američkom pevaču i glumcu Bingu Krosbiju.

Među ostalim muzičarima koji će ove godine dobiti nagradu nalaze se meksičko-američki gitarista Karlos Santana, Čaka Kan, američka pevačica poznata kao Kraljica fanka, i Pol Sajmon.

Porodica Fele Kutija, kao i prijatelji i saradnici, prisustvovaće dodeli Gremija kako bi primili nagradu u njegovo ime.

„Globalnoj ljudskoj tapiseriji je ovo potrebno, ne samo zato što je moj otac“, rekao je Seun Kuti za BBC.

Stajn kaže da je važno prepoznati Felu kao čoveka koji je zastupao interese ljudi koji su „izvukli kraću slamku u životu“, dodajući da je „žestoko osuđivao svaki oblik društvene nepravde, korupcije [i] lošeg upravljanja“ u vlasti.

„Zato je nemoguće ignorisati taj aspekt Felinog nasleđa“, rekao je za BBC.

Jer Fela Anikulapo Kuti nije bio samo muzičar, već i kulturni teoretičar, politički agitator i neosporni arhitekta afrobita – koji se razlikuje od, ali je u krajnjoj liniji doveo do savremenog zvuka afrobitsa.

On je zajedno sa bubnjarom Tonijem Alenom pionirski razvio afrobit, spajajući zapadnoafričke ritmove, džez, fank, hajlajf, produžene improvizacije, vokale u formi poziva i odgovora i politički angažovane tekstove.

Tokom karijere koja je trajala oko tri decenije, sve do njegove smrti 1997. godine, Fela Kuti je objavio više od 50 albuma i izgradio opus koji je spajao muziku sa ideologijom, ritam sa otporom i performans sa protestom.

Njegova muzika izazvala je bes tadašnjih vojnih režima u Nigeriji.

Godine 1977, nakon objavljivanja albuma Zombie, koji je ismevao državne vojnike kao poslušne, bezumne izvršioce, njegov kompleks u glavnom gradu Lagosu bio je napadnut.

Poznata kao Republika Kalakuta, imovina je spaljena, stanovnici su brutalno zlostavljani, a njegova majka, Funmilajo Ransome-Kuti, kasnije je preminula od povreda zadobijenih tokom napada.

Umesto povlačenja, Fela Kuti je odgovorio muzikom i prkosom. Odneo je kovčeg svoje majke ispred državnih institucija i objavio pesmu Coffin for Head of State, pretvarajući tugu u protest.

Ideologija Fele Kutija bila je spoj panafrikanizma, antiimperijalizma i socijalizma ukorenjenog u afričkom iskustvu.

Njegova majka imala je ogroman uticaj na njegov život i oblikovala njegovu političku svest, dok je pevačica i aktivistkinja rođena u SAD, Sandra Izsadore, pomogla da se izoštri njegov revolucionarni pogled na svet.

Rođen je kao Olufela Olusegun Oludoton Ransome-Kuti, ali je odbacio prezime Ransome zbog njegovog zapadnog porekla.

Godine 1978. oženio se sa 27 žena na veoma medijski ispraćenoj ceremoniji, okupljajući partnerke, izvođačice, organizatorke i koarhitektkinje kulturne i zajedničke vizije Republike Kalakuta.

Fela Kuti je trpeo višestruka hapšenja, prebijanja, cenzuru i nadzor bezbednosnih snaga. Ipak, represija je samo pojačala njegov uticaj.

„Nije radio to što je radio da bi osvajao nagrade. Bio je zainteresovan za oslobođenje. Za oslobađanje uma“, rekao je Stajn za BBC.

„Bio je neustrašiv. Bio je odlučan.“

Muzički razvoj Fele Kutija oblikovan je ne samo Nigerijom, već i Ganom. Tokom 1950-ih i 1960-ih, hajlajf muzika, koju su pionirski razvili ganski muzičari poput E. T. Mensaha, Eboa Tejlora i Pata Tomasa, postala je prepoznatljiv zvuk širom Zapadne Afrike.

Njene melodične gitarske linije, duvačke sekcije, plesni ritmovi i kosmopolitski identitet snažno su uticali na Felin rani muzički pravac.

Boravio je u Gani, gde je upijao strukturu hajlajfa, fraziranje duvača i aranžmane orijentisane ka plesu, pre nego što ih je spojio sa džezom, fankom, ritmovima svog Joruba naroda i političkim pripovedanjem.

DNK hajlajfa može se čuti u melodijskoj osetljivosti afrobita i u njegovom balansu između gruva i sofisticiranosti.

U tom smislu, afrobit nije samo nigerijski. On je zapadnoafrički, panafrikanski i dijasporski po poreklu, noseći u svom temelju muzički pečat Gane.

Na sceni, Fela Kuti bio je upečatljiva figura. Često golog torza ili ogrnut voskom štampanim tkaninama popularnim širom Zapadne Afrike, sa kosom oblikovanom u uredan afro, saksofonom u ruci i očima punim intenziteta, predvodio je veliki bend od više od 20 muzičara.

Njegovi nastupi u Afrika Šrajnu u Lagosu bili su legendarni – delom koncert, delom politički skup, delom duhovna ceremonija.

Stajn se priseća da su nastupi u Šrajnu bili iskustveni, a ne konvencionalni.

„Kada je Fela svirao, niko nije aplaudirao“, rekao je za BBC. „Publika nije bila odvojena. Bila je deo toga.“

Muzika nije bila spektakl. Bila je zajedništvo.

Vizuelni identitet Fele Kutija delimično je oblikovao umetnik i dizajner Lemi Gariokvu, koji je kreirao 26 omota albuma između 1974. i 1993. godine.

„Fela je već 28 godina predak. Njegovo nasleđe raste iz dana u dan. Ovo je besmrtnost“, rekao je Gariokvu za BBC, pozdravljajući posthumno priznanje.

Danas je muzika Fele Kutija i dalje popularna među milionima ljudi širom sveta, a njegov uticaj čuje se kod savremenih umetnika poput Burna Boya, Kendrika Lamara i Ser Idrisa Elbe.

Elba je veliki obožavalac – nagrađivani glumac i di-džej kurirao je zvanični vinil-boks set Fela Kuti Box Set 6 i javno ga upoređivao sa ikonama poput Šade i Frenka Sinatre, kako bi ilustrovao da Fela Kuti ima sopstveni, jedinstveni zvuk.

Fela Kuti je nastupao na velikim međunarodnim festivalima u Evropi i Severnoj Americi, predstavljajući globalnoj publici smelu i politički angažovanu verziju moderne Afrike.

Seun Kuti je imao samo 14 godina kada mu je otac preminuo.

„Fela me nikada nije činio da se osećam kao dete“, priseća se. „Ništa nije krio od mene. O svemu je govorio otvoreno.“

Nije bilo stvaranja mita.

„Nisam ni shvatao da mi je otac slavan“, kaže. „To je njegova zasluga. Držao me je čvrsto na zemlji.“

Ono što mu je najviše ostalo nije bio spektakl, već disciplina, jasnoća i ljudskost.

„Njegova ljudska strana, vođstvo, muzikalnost, očinstvo – to je bila suština onoga što je bio.“

Jedno od Seunovih najotkrivajućih razmišljanja tiče se nezavisnosti i identiteta.

„Fela je bio naš otac, ali niste ga posedovali. Fela je pripadao sebi. Ali svi smo mi pripadali njemu.“

Fela Kuti je insistirao da mu se obraćaju imenom, a ne titulom, čak i njegova deca. Seun se seća da mu je bio uskraćen džeparac nakon što ga je nazvao „Pops“, što je bio trenutak sa jasnom lekcijom o poštovanju.

„Uvek nas je podsećao da je u službi drugih više nego sebe.“

Ta etika oblikovala je Seunov razvoj od mladalačke ambicije ka kulturnoj odgovornosti.

„Ranije sam pravio muziku da bih zarađivao novac. Ali kako sam odrastao, sve više se okrećem radu za svoj narod, kao i za svoju umetnost.“

Fela Kuti je predvodio više ansambala, najpoznatije Afrika 70 i kasnije Egypt 80, koji danas nastavlja da vodi njegov sin.

To nisu bili obični prateći bendovi. Bile su to muzičke milicije, obučene u disciplini, izdržljivosti i ideološkoj svrsi.

Stajn se priseća Felinog opsesivnog obraćanja pažnje na detalje.

„On je lično štimovao svaki instrument. Muzika za njega nije bila zabava. Bila je njegova misija.“