Film koji je Brus Vilis označio kao najteži: "Daleko najzahtevniji koji sam ikada radio"

Ili, možda je tačnije reći da je postojao period kada je Villis bio jedan od najtraženijih akcionih zvezda u Holivudu, pri čemu ga je njegova serija legendarnih filmova Die Hard, zajedno sa ostalim velikim akcionim naslovima, uključujući Armagedon i The Fifth Element, učinila više nego iskusnim profesionalcem kada je reč o onim prepoznatljivim brzim, adrenalinskim scenama.

Međutim, kao i većina glumaca uguranih u određeni tip ili žanr, Villis nikada nije sebe video na taj način, niti je bilo koji od njegovih omiljenih filmova dolazio iz očiglednijeg akcionog repertoara. Zapravo, suočen sa pitanjem, Villis je izdvojio tri naizgled nasumična filma kao ona koja je smatrao svojim najvažnijim: 12 Monkeys, Looper i Moonrise Kingdom.

Iako može postojati mnogo razloga zbog kojih mu je posebno stalo do tih naslova, jedna od glavnih stvari je to što su bili slojeviti različitim vrstama emocija, poput romantike, za koju verovatno ne biste očekivali da će imati toliki uticaj pri prvom gledanju. Prema Villisu, to čini iskustvo još bogatijim, čak i ako ponekad na papiru deluje potpuno kontradiktorno.

Kako je jednom objasnio za Huffington Post: „U naučnoj fantastici Looper postoji malo romantike o kojoj nismo baš pričali. Samo smo govorili: ‘U redu, evo šta želimo da vidimo da se desi u ovoj sceni – i sada ćeš da uradiš ovo i da uradiš neke užasne stvari.’ Ali, ono što iz toga proistekne je nekako romantično.“

Kada je reč o fizički i emotivno zahtevnim ulogama, Villis je takođe imao svoj izazov.

U ratnom trileru Tears of the Sun iz 2003. godine, Villis je uočio iste vrste motiva – akciju potkrepljenu nežnim nitima dobrote i jedinstva. Ali postojalo je i mnogo toga što je snimanje činilo teškim, van tona i poruka filma, kada se sagleda šira slika.

Kako je rekao: „Ovo je ubedljivo najteži film koji sam ikada uradio, i fizički i emotivno. Bilo je stvarno teško. Ne mislim da je ovo akciono ostvarenje, mislim da je ovo film o ljudskom srcu i o herojstvu i o pomaganju ljudima. U svojoj suštini, radi se o tome da dobro pobedi zlo.“

Jedan od razloga zašto je ulog bio posebno visok tokom snimanja jeste činjenica da je bivši pripadnik američkih Navy SEAL jedinica Hari Hamfriz bio tehnički savetnik na filmu i naterao glumce da prođu kroz verziju obuke kako bi izgledali što sličnije svojim likovima.

Tokom tog iskustva koristili su imena svojih likova i nosili iste teške rančeve kao i njihovi likovi kroz tople i vlažne vremenske uslove. To nije jedino što je činilo iskustvo teškim. Prema izveštajima, Villis se takođe mučio da se složi sa rediteljem Antoineom Fukuom, mada nije jasno zašto, osim nejasnih sećanja da su se njih dvojica teško usklađivala.

Villis je kasnije podneo i tužbu protiv studija zbog povrede koju je zadobio tokom snimanja, mada, s obzirom na to koliko je sve delovalo strogo na setu, verovatno bi većina glumaca koji su napustili taj set razvila novi odnos prema poslu i stvarima kroz koje su spremni da prođu u ime umetnosti.