Genijalni trik Džejmsa Kamerona da uštedi novac na "Titaniku": "To je kao dodatnih milion dolara"

Ako je poslednje tri decenije blokbaster filmova industriju ičemu naučilo, to je da se protiv Džejmsa Kamerona nikada ne isplati kladiti. Iako su mnogi njegovi filmovi imali ozloglašeno teške produkcione procese, Kameron kao da nikada ne omaši ni kada je reč o kvalitetu ni kada je reč o finansijskoj uspešnosti, piše Far Out magazine.

„Avatar” je redefinisao Kameronovu karijeru nakon što je postao prvi film koji je ikada zaradio više od dve milijarde dolara na blagajnama, a tu titulu i dalje drži kao najprofitabilniji film svih vremena, zahvaljujući ponovnom prikazivanju koje ga je poguralo iznad „Osvetnika: Kraj igre”.

To nije bio prvi put da je Kameron stekao status autora najvećeg filma ikada, jer je „Titanik” bio nesporna pojava koja je imala legendarnu bioskopsku trku kada je krajem devedesetih potisnuo „Ratove zvezda” i „Park iz doba jure”.

„Titanik” je jedan od retkih filmova koji je delovao kao da je progutao svu konkurenciju; osim što je bio prvi film koji je prešao milijardu dolara (iako je kasnije premašio dve milijarde zahvaljujući ponovnim prikazivanjima), izjednačio je rekord po broju osvojenih Oskara sa jedanaest, što deli sa „Ben-Hurom” i „Gospodarem prstenova: Povratak kralja”.

Ma koliko to delovalo neverovatno, „Titanik” u to vreme nije izgledao kao zagarantovan uspeh, jer su neki predviđali da će biti gigantski promašaj koji bi zauvek izbacio Kamerona iz Holivuda.

Čak i ako je Kameron tada dolazio sa uspehom „Istinitih laži” i „T2: Sudnjeg dana”, koji su koristili revolucionarne kompjuterski generisane efekte, ideja staromodne romantične epopeje nije delovala naročito komercijalno. S obzirom na to da je mnogo Kameronove tehničke čarolije bilo ispred svog vremena, pojedini skeptici su tvrdili da je konačno dostigao tačku gde je njegova ambicija prevazišla njegov talenat.

Izazov sa „Titanikom” sastojao se u replikaciji istorije, jer nije mogao da se osloni na slobodu naučne fantastike kakvu je imao u drugim filmovima. Dok je u „Ambisu” mogao da crpi iz sopstvene mašte kada je reč o stvaranju vanzemaljskog morskog života, rekonstrukcija stvarnog istorijskog broda u potpunosti zahtevala je još veću pažnju prema detaljima. Jedan od najupečatljivijih aspekata „Titanika” upravo je to koliko brod deluje ogroman u poređenju sa glumcima.

Pošto je „Titanik” osvojio Oskara za najbolje vizuelne efekte, jasno je da je Kameron koristio vrhunske tehnike kako bi manipulisao veličinom setova. Ipak, on je u intervjuu za „Los Anđeles Tajms” priznao da je koristio i mnogo jednostavniju strategiju da postigne vizuelnu varku.

„Zapošljavali smo samo niske statiste kako bi naš set izgledao veći”, rekao je Kameron. „Nismo angažovali nikoga višeg od 1,73. To je kao da smo dobili dodatnu vrednost od milion dolara samo zahvaljujući kastingu.”

Uštedeti milion dolara možda i nije značilo mnogo kada se uzme u obzir da se procenjuje da je budžet „Titanika” bio oko 200 miliona dolara; a Kameron se nije mnogo obuzdavao ni poslednjih decenija, jer se navodni budžeti za „Avatar: Put vode” i „Avatar: Vatra i pepeo” procenjuju i do 400 miliona.

Ipak, postoji razlika između toga da prosto bacaš novac na film i toga da koristiš inovativne tehnike da ga poboljšaš. U Kameronovom slučaju, upravo su ovakvi pametni trikovi razlog što je on i dalje „kralj sveta”.