Hju Džekman otkrio koji ga je reditelj "zauvek učinio boljim glumcem"

Džekman je odmalena bio sanjar. Pre nego što je postao poznat širom sveta, maštao je o putovanjima, provodio sate gledajući atlase i nadao se da će jednog dana postati kuvar u avionu, pre nego što je shvatio da takvo zanimanje zapravo ne postoji. Kasnije, na završnoj godini fakulteta, otkrio je svoj pravi poziv. Pohađao je časove glume i shvatio koliko se prirodno oseća u tom svetu, prenosi Farout magazine.

Ipak, tada glumu nije smatrao ničim više od hobija. Tek početkom dvadesetih godina stvari su počele da dolaze na svoje mesto. Jedan od razloga zbog kojih ranije nije mogao da je zamisli kao ozbiljan karijerni put bio je taj što mu se, dok je bio mlađi, gluma nije činila kao realna mogućnost. Takođe nije mislio da se ističe koliko ljudi oko njega, koji su često delovali zanimljivije i samouverenije nego što se on tada osećao.

Prvih nekoliko godina karijere proveo je nastupajući u pozorištu i televizijskim serijama, a van Australije postao je poznatiji tek 1998. godine, kada je dobio ulogu u mjuziklu „Oklahoma!“ na londonskom Vest Endu. Džekman je tada mislio da je dostigao vrhunac karijere, a taj angažman i danas smatra jednim od njenih najznačajnijih trenutaka. Upravo ga je ta uloga usmerila ka većim prilikama i kasnijem proboju na veliko platno.

Prekretnica je, naravno, stigla 2000. godine, kada je dobio ulogu Vulverina u filmu „Iks-men“. Na prvi pogled taj angažman možda nije delovao naročito zahtevno, ali je Džekmana na više načina izbacio iz zone komfora. Pre svega, imao je malo replika, pa se njegov nastup u velikoj meri oslanjao na izražavanje emocija. Osim toga, uloga se potpuno razlikovala od svega što je do tada radio, pa je morao da obrati pažnju na mnogo detalja kako se ne bi potpuno obrukao pred kamerama.

Džekman je potom mnogo naučio radeći na filmovima sa poznatim glumcima, prvenstveno o tome kako da usavrši svoj zanat i uvek pruži maksimum, čak i kada ga neki projekat plaši. Od Nikol Kidman kasnije je naučio da je izlazak iz zone komfora jedna od najvažnijih stvari koje glumac može da uradi, kao i da treba pronaći reditelja koji će sarađivati s njim i podstaći ga da ostvari svoj puni potencijal.

Kidman mu je konkretno savetovala da bira dobre reditelje i filmove koji mu nešto znače, čak i kada ih je teško gledati. Rekla mu je da, bez obzira na to koliko je nešto zahtevno, dobar reditelj zaista može sve da promeni.

„Sjajan reditelj učiniće vas boljim glumcem“, rekao je Džekman 2017. godine, prisećajući se njenog saveta u intervjuu za BAFTU.

Govoreći o ljudima koji su ga učinili boljim glumcem, Džekman se prisetio Trevora Nana, reditelja vestendskog mjuzikla „Oklahoma!“, koji ga je „zauvek učinio boljim glumcem“. Dodao je i da je zbog reditelja filma „Vulverin“, Džejmsa Mangolda, postao bolji glumac „jer ga je podsticao da pomera sopstvene granice“.

„To mi je svakako u krvi. Zaista verujem da imam još mnogo prostora za napredak. Zato se nadam da i dalje učim, zaista se nadam“, dodao je.