Jedini film koji je Marlon Brando morao uvek da ima uz sebe

Prema rečima njegovog sina Kristijana, postojao je jedan određeni film koji je voleo da drži uz sebe jer, kako kaže - „Gledao bi filmove iznova i iznova.“

Film je prilično nasumičan izbor iz 1990. godine, reditelja Sidnija Lumeta. U glavnoj ulozi bio je Nik Nolti, inače Brandov prijatelj, s kojim se redovno čuo telefonom nakon što ih je upoznao Šon Pen.

„Razgovarali bismo svakog dana, prilično dugo“, objasnio je Nolti u istom tekstu. „Razgovarali smo o svemu. Mislim, nije bilo stvari koja tog čoveka nije fascinirala.“

Jedna od stvari o kojima su povremeno pričali bio je Q & A, za koji je Brando očigledno imao posebnu naklonost, prenosi FarOut magazin.

„Samo je želeo da zna kako sam to uradio. Jer nije bilo nikakve naznake da mogu da odigram lik tipičnog Njujorčanina, i rasizam, i homoseksualnost transvestita, i to da posegnem dole i uhvatim stvari tamo. ’Da li si stvarno posegao dole?’ ’Jesam’“, objasnio je Nolti.

Izgleda da je Brando bio strastven ponovni gledalac filmova, i ko bi mu zamerio? Kada pronađete nešto što iz bilo kog razloga baš jako volite, primamljivo je stalno se vraćati u taj svet kad god poželite utehu i poznat osećaj.

Iako možda deluje kao potpuno nasumičan izbor, Lumetov film bio je dobro ocenjen kada je izašao i može se reći da je jedan od potcenjenijih filmova i Lumeta i Noltija.

Policijsku priču sa snažnim naglaskom na rasu su hvalili kritičari poput Rodžera Eberta, koji mu je dao tri i po zvezdice od četiri. U svojoj recenziji napisao je:

„Fascinantno je kako ovaj film odlično funkcioniše kao policijski triler na jednom nivou, dok na drugim nivoima istražuje osećanja koja možda krijemo čak i od sebe samih.“

To nije baš vrsta filma koji biste birali iznova i iznova kao što biste klasičnu komediju ili omiljenu romantičnu dramu, ali Brando je imao neobičan ukus. Bio je srećan da gleda Q & A što je više puta moguće, čak i da iz prve ruke dobije detalje o filmu od samog Noltija.