Netfliksova kriminalistička serija "Nerešene misterije" u novoj sezoni bavi se i Džekom Trbosekom, neidentifikovanim serijskim ubicom koji je usmrtio najmanje pet žena u Londonu u jesen 1888. godine.
Džek Trbosek nikada nije zvanično identifikovan, ali postoji mnogo teorija o tome ko je mogao da ubije najmanje pet žena u istočnom delu Londona 1888. godine. Ova ubistva decenijama očaravaju ljubitelje krimi priča, piše Biznis Insajder.
Jeziva misterija je pretvorena u različite TV emisije i filmove — uključujući „Iz pakla“ sa Džonijem Depom, „Na granici bezumlja“ kao i „Trbosekova ulica“ i „Vajtčepel“, koji su pomogli da se održi interesovanje za misteriju.
Ubica je nestao nakon što je ubio svoju poslednju žrtvu, seksualnu radnicu po imenu Meri Džejn Keli, 9. novembra 1888.
Ovo su četiri glavna osumnjičena koja su ispitana u „Nerešenim misterijama“.
Džon Pajzer/Kožna kecelja
Policija je počela da istražuje osumnjičenog kog su zvali „Kožna kecelja“ nakon smrti Poli Nikols, prve žrtve Trboseka, 31. avgusta 1888. godine. Seksualne radnice u Vajtčepelu rekle su policiji da ih je muškarac koji je nosio kožnu kecelju fizički napao, što naveo policiju da posumnja da je ta osoba ubica.
Vlasti su kasnije pronašle kožnu kecelju blizu mesta gde je druga žrtva, Eni Čepmen, ubijena 8. septembra 1888. godine.
Istoričar kriminala Adam Vud objasnio je u Netfliks seriji da je čovek po imenu Džon Pajzer kasnije identifikovan kao „Kožna kecelja“.
Prema Jack-the-ripper.org, sajtu koji vodi istoričar Ričard Džons koji se takođe pojavljuje u „Nerešenim misterijama“, policija je uhapsila Pajzera pod sumnjom za ubistvo.
On je tokom istrage rekao da je koristio nadimak „Kožna kecelja“. Ali kasnije je pušten jer je imao čvrst alibi za smrt Nikolsove i Čepmenove.
Na sajtu se navodi da je Pajzer rekao novinarima nakon puštanja na slobodu:
„Nisu našli ništa u mom posedu što bi me, hvala Bogu, inkriminisalo. Ne znam ni za jedan zločin, nisam povezan ni sa jednim zločinom, bio sam pod najstrožom istragom, kako od strane mojih istovernika tako i od inovernika za koje sam radio.“
Frensis Tamblti
U dokumentarcu se takođe navodi da su, pošto termin „serijski ubica“ još nije izmišljen, štampa i javnost bili uvereni da će samo ljudi sa određenim poslovima ili medicinskim znanjem moći da izvrše brutalna ubistva.
Autor i istoričar Pol Beg u seriji govori o „poremećenom lekaru, babici, mesaru… Zato što su imali razne veštine koje je imao Džek Trbosek“.
Jedna osoba koja je odgovarala opisu bio je Amerikanac po imenu dr Frensis Tamblti. Prema britanskom nacionalnom arhivu, Džon Džordž Litlčajld, bivši glavni inspektor londonske metropolitenske policije, smatrao je Tambltija osumnjičenim.
Na jutjub nalogu Jack the Ripper Tour navode se isečci iz vesti i arhivske dokumentacije kako bi ukazao da je doktor bio ženomrzac. Spominju se tegle sa matericama koje su hirurški uklonjene od žena, a koje su se navodno nalazile na policama u njegovoj kancelariji.
Prema Kejsubuku, sajtu koji se bavi zločinima Trboseka, Tamblti je uhapšen zbog „užasne nepristojnosti” i optužen je za ono što je poznato kao ubistva u Vajčepelu u novembru 1888. Smatra se da su pet žena koje je Trbosek ubio deo niza od 11 žrtava u Vajtčepelu.
Tamblti je pušten uz kauciju i vratio se u SAD gde je ostao do svoje smrti 1903. u Ročesteru u Njujorku.
Montegju Džon Druit
Serija takođe predstavlja Montegju Džona Druita, advokata i učitelja, kao osobu koja je probudila sumnje. Otpušten je iz londonskog internata u novembru 1888. iz nepoznatih razloga.
Njegovo telo je pronađeno u Temzi 31. decembra 1888. godine, a smatra se da je reč o samoubistvu. Vlasti su razmatrale sumnjiva samoubistva nakon što su ubistva Trboseka prestala kao potencijalno objašnjenje za ono što mu se dogodilo.
Prema Jack-the-ripper.org, pomoćnik glavnog policajca Melvil Maknagten iz londonske metropolitenske policije napisao je u memorandumu iz 1894. godine:
„Iz privatnih informacija ne sumnjam da je njegova porodica smatrala da je ovaj čovjek ubica Vajtčepela, navodno je bio seksualno lud.“
Međutim, Maknagten nikada nije podelio informacije koje je tvrdio da ima, a nije poznato zašto bi Druitova porodica sumnjala da je Trbosek.
Jack-the-ripper.org takođe napominje da je glavni istražitelj ubistava, inspektor londonske Metropolitan policije Frederik Aberlajn, sumnjao da je Druit ubica.
Godine 1903. rekao je za Pal Mal Gazet:
„Znam sve o toj priči. Ali šta to znači? Jednostavno ovo. Ubrzo nakon poslednjeg ubistva u Vajtčepelu, telo mladog doktora pronađeno je u Temzi, ali ne postoji apsolutno ništa osim činjenice da je u to vreme pronađen što bi ga inkriminisalo.“
Aron Kosminski
U epizodi se ukratko objašnjava da je policija identifikovala čoveka po imenu „Aron Kosminski“ kao osumnjičenog, poljskog Jevrejina koji je živeo u blizini mesta gde su se ubistva dogodila.
Prema Jack-the-ripper.org, Maknagten je zaključio da je Kosminski bio ženomrzac — iako ne navodi zašto — ali je rekao da ga je zbog mržnje prema ženama osumnjičio.
Povezane vesti
„Ovaj čovek je poludeo zbog dugogodišnjeg uživanja u usamljeničkim porocima. Imao je veliku mržnju prema ženama, posebno prema klasi prostitutki, i imao je jake ubistvene sklonosti; odveden je u ludnicu oko marta 1889. godine“, napisao je.
Nejasno je kakve su čvrste dokaze vlasti imale da sumnjaju u Kosminskog. Međutim, primljen je u bolnicu za duševno obolele Kolni Heč 1890. godine nakon što je sestri pretio nožem, navodi Casebook .
Premešten je u bolnicu za duševno obolele Livsden 1894. i tamo je ostao do svoje smrti 1919. godine.
Autor Rasel Edvards je 2014. godine tvrdio da ima dokaz da je Kosminski Džek Trbosek zahvaljujući krvavom šalu pronađenom na jednom od mesta ubistva. On je rekao da se DNK uzorci pronađeni na šalu poklapaju sa živim rođacima i Kosminskog i žrtve, preneo je Independent.
Međutim, stručnjak za Trboseka Ričard Kob rekao je za Tajms da je starost šala onemogućila utvrđivanje krivice Kosminskog jer je mogao biti kontaminiran tokom prošlog veka.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare