Šest neverovatnih trenutaka u filmovima Kristofera Nolana

Gotovo svake tri godine dobijemo novi Nolanov film i on gotovo bez izuzetka uspeva da podigne kinematografiju na nove visine onim što pokušava da ostvari – snimanjem filmova ogromnih razmera, pomeranjem granica zvuka i slike, izvlačenjem najboljih ostvarenja u karijeri od svojih glumaca i, poput velikana među kojima je ranije bio i Alfred Hičkok, čuvanjem obrta i tajni od publike sve do poslednjih scena.

To je tokom karijere duge gotovo 30 godina dovelo do zaista zadivljujućih trenutaka, bez obzira na to da li je radio na blokbasterima iz franšize o Betmenu ili na svojim neobično kreativnim samostalnim ostvarenjima, kao što su „Memento” ili „Početak” (Inception), poigravajući se očekivanjima gledalaca, pa čak i samim vremenom, poput lutkara.

Far Out Magazin se osvrnuo na šest trenutaka kada su spektakularne ideje iz Nolanove glave bile prenesene na veliko platno.

Eksplozija bolnice u filmu „Mračni vitez” (The Dark Knight, 2008.)

Nolanov drugi film o Betmenu najbolji je u njegovoj trilogiji i, naravno, u potpunosti je posvećen Džokeru, kojeg tumači Hit Ledžer.

A ono što taj lik čini toliko upečatljivim jeste to što ubrzo shvatate da ne postoji nikakav razlog za njegovu neprekidnu zlonamernost; on je jednostavno sadistički nastrojen zarad samog sadizma. On u tome uživa.

Spektakularan prikaz beskrajnog razaranja koje vlada njegovim umom dolazi u trenutku kada postavi eksploziv po čitavoj bolnici, ostavljajući jedva dovoljno vremena za evakuaciju pacijenata, a zatim se čak ni ne potrudi da posmatra kako se ona uz zaglušujuću eksploziju ruši.

Nolanovo insistiranje na upotrebi praktičnih efekata kad god je to moguće značilo je da su Ledžer i filmska ekipa imali samo jedan pokušaj da snime ovu scenu, pri čemu su, uz pomoć kompanije specijalizovane za rušenje objekata, srušili staru četvorospratnu fabriku slatkiša.

Ulice grada koje se savijaju u filmu „Početak” 2010.

Nolanov film o „snu unutar sna unutar sna” možda je bio prvi nagoveštaj da će ovaj reditlej pokušati ono što nikada ranije nije viđeno u bioskopima, a u tome je uspeo na zaista upečatljiv način.

Dok Leonardo Dikaprio pokušava da Eliotu (tada Elen) Pejdžu objasni da se zapravo ne nalaze u Parizu, prostrane gradske ulice počinju da škripe, raspadaju se i savijaju same preko sebe.

Posmatrati ovo na što većem platnu bilo je neverovatno iskustvo, pravo remek-delo filmske umetnosti od kojeg se vrti u glavi. I dok Nolan uvek nastoji da scene snimi bez kompjuterski generisanih efekata kad god je to moguće, ovde je reč o digitalnoj umetnosti izvedenoj u zapanjujućim razmerama.

U ovom trenutku reditelj je gotovo pokazivao šta sve može: „Početak” istovremeno je naučnofantastični, akcioni i špijunski film, triler i nadrealno putovanje u ljudski um.

Početna scena s avionom i Bejnom u filmu „Uspon Mračnog viteza” (The Dark Knight Rises) – 2012.

Možda shvativši da će morati da upotrebi sva raspoloživa sredstva kako bi na zadovoljavajući način završio svoje bavljenje Betmenom, Nolan je ovaj film otvorio zadivljujućim vazdušnim spektaklom, u kojem su korišćeni pravi avioni, uključujući i C-130 Herkules, a koji je odmah nagovestio da će Bejn, kojeg tumači Tom Hardi, biti podjednako lišen morala kao Džoker pre njega.

Neverovatno je da je Nolan postavio ogromne IMAX kamere od 70 milimetara na oba aviona koja su učestvovala u snimanju, dok su kaskaderi bili pričvršćeni za spoljašnjost letelica na nebu iznad škotskih visoravni.

Filmska ekipa upotrebila je i olupinu aviona koju su obrušili ka tlu, zajedno s jednim od Bejnovih pomoćnika.

„Marfina spavaća soba“ – „Međuzvezdani“ (Interstellar, 2014.)

Iako je Nolanov epski naučnofantastični film nesumnjivo veličanstven prizor kada je reč o vizuelnom doživljaju, od početka do kraja reč je o duboko emotivnom ostvarenju, dok Kuper, bivši NASA pilotom koji je postao farmer, a kog tumači Metju Mekonahi, kreće na putovanje kroz vreme i svemir, a publika posmatra kako on žrtvuje život sa svojom decom zarad opstanka Zemlje.

Iako Nolan nagoveštava obrte koji će uslediti kada se na upečatljiv način vraća na scenu u kojoj lik En Hatavej pruža ruku kroz površinu svoje letelice kako bi uspostavio vezu s nečim čiju prirodu ne poznaje, pravi emotivni udarac dolazi u trenutku zapanjujućeg konačnog otkrića da Kuper očajnički pokušava da uspostavi vezu sa svojom potresenom, napuštenom i sada već odraslom ćerkom, iznova i iznova, u svakoj zamislivoj dimenziji.

Prvo bombardovanje plaže u filmu „Denkerk“ (Dunkirk, 2017.)

Nolan je znao da želi da snimi film o evakuaciji iz Drugog svetskog rata na severnoj obali Francuske još od sredine devedesetih godina, ali je strpljivo čekao dok nije stekao dovoljno znanja i iskustva da režira akcioni film ovakvih razmera.

To mu se isplatilo, pa se vratio na stvarnu lokaciju događaja, koristeći prave avione, prave ratne brodove i hiljade statista kako bi oživeo ovaj istorijski događaj.

Iako su završni trenuci, u kojima improvizovana flota od šezdeset britanskih brodova dolazi da spase preostale vojnike, veoma upečatljivi, najimpresivniji trenutak svakako je brutalna scena bombardovanja koja prikazuje nemačke avione kako nemilosrdno zasipaju municijom mlade vojnike sklupčane na plaži ispod njih, dok reditelj pokazuje koliko su zapravo bili nezaštićeni dok tela poleću u vazduh.

Zastrašujuće upečatljiva, ova scena nadmašena je jedino uvodnom sekvencom Spilbergovog filma „Spasavanje redova Rajana“ (Saving Private Ryan).

Tiha detonacija nuklearne bombe u filmu „Openhajmer“ (2023.)

Nolan tri sata prikazuje kako je teorijski fizičar, kojeg tumači Kilijan Marfi, ideju o atomskoj bombi pretvorio iz neodređenih razgovora i crteža u probnu detonaciju u pustinji Novog Meksika, da bi potom taj potresni trenutak istine prikazao u potpunoj tišini.

Pa ipak, upravo to dodatno pojačava snagu onoga što sledi – neopisivo, gotovo božansko oslobađanje čiste, neukrotive vatre koja se približava iz daljine, a koju je reditelj nekako uspeo da zabeleži i verno prikaže publici, zajedno sa sve većim užasom koji se pojavljuje na licu njenog tvorca.

I ovog puta je, začuđujuće, to postigao bez pomoći kompjuterski generisanih efekata, umesto toga paleći propan, magnezijumske baklje, aluminijumski prah i benzin, dok je istovremeno iz izuzetne blizine snimao sudaranje metalnih čestica pri različitim brzinama smenjivanja kadrova kako bi dočarao fiziku atomskih udarnih talasa i kvantnih stanja.