Misterija 20 minuta filma "Širom zatvorenih očiju": Kjubrikova ćerka otkrila šta zna

Prema toj teoriji, iz filma je nakon rediteljeve smrti navodno izbačeno 20 minuta materijala. Vivijan Kjubrik sada je direktno komentarisala te tvrdnje i poručila da nikada nije čula za nestale snimke niti videla dokaz o njihovom postojanju.

Svoju analizu podelila je u opširnoj objavi na društvenim mrežama, gde je objasnila šta zna o produkciji filma iz 1999. godine. Njen zaključak je da je cela priča nedokazana teorija zavere, piše Joblo.

Stanje filma u trenutku Kjubrikove smrti

Prema rečima Vivijan Kjubrik, ona nije čula da je iz filma izbačeno 20 minuta nakon smrti njenog oca, Stenlija Kjubrika, 7. marta 1999. godine, nekoliko meseci pre bioskopske premijere. Navodi da je u tom trenutku montaža slike bila završena, a film je bio prikazan i čelnicima studija. Preostalo je još da se završe finalni miks zvuka i deo muzike, pčrenosi Index.hr.

Vivijan priznaje da tada nije bila u poziciji da zna sve detalje jer je živela u Los Anđelesu i radila na drugom projektu. U Englesku se vratila samo na sahranu, a nakon toga se vratila u SAD. Ipak, ističe da je jedina izmena za koju je tada čula bila povezana sa kontroverznom scenom orgija.

Jedina poznata izmena

Jedina promena koje se Vivijan seća bilo je digitalno dodavanje figura koje su trebalo da prikriju golotinju tokom scene orgija. Tu izmenu zatražio je studio Warner Bros. kako bi film dobio oznaku "R" i time obezbedio širu distribuciju u bioskopima.

Vivijan kaže da tada nije čula za uklanjanje čitavih kadrova ili scena, niti je ikada videla dokaz da je postojala navodna 20 minuta duža verzija filma.

Sudbina neiskorišćenog materijala

Vivijan Kjubrik ponudila je i objašnjenje zašto bi danas bilo gotovo nemoguće pronaći alternativnu verziju. Film "Širom zatvorenih očiju" montiran je 1999. godine na sistemu Avid, koji je za obradu koristio video-snimke niske rezolucije, a ne digitalnu arhivu visokog kvaliteta kakva se koristi danas.

Postojale su fizičke 35-milimetarske radne kopije i originalni negativi sa neiskorišćenim snimcima, ali su ti materijali, prema njenim rečima, uništeni. Istakla je da je njen otac redovno davao da se spale neiskorišćeni materijali nakon završetka produkcije. To je radio upravo kako bi sprečio studije da naknadno menjaju njegove filmove ili stvaraju alternativne verzije.

Originalni negativ završenog filma je sačuvan, kao i drugi ključni filmski elementi, ali višak materijala nije.

"Priča je teorija zavere, a ne činjenica"

Vivijan ne tvrdi da može da garantuje za svaki događaj neposredno nakon očeve smrti i priznaje da nije bila prisutna tokom svih razgovora. Ipak, ponavlja da u to vreme niko nije spominjao nestalih 20 minuta, da joj niko nikada nije pružio dokaz za te tvrdnje, niti ona zna za postojanje takvog materijala.

Napomenula je da Univerzitet umetnosti u Londonu čuva zvaničnu arhivu očevih dokumenata i produkcijskih zapisa, ali da joj nije poznato da tamo postoji bilo kakva sačuvana kolekcija radnih snimaka iz te produkcije. Dodala je da priče ljudi, za koje smatra da su preuveličali ili izmislili svoju ulogu u produkciji, za nju ne predstavljaju dokaz.

Njen zaključak je jasan – dok se ne pojave konkretni dokazi, priča o uklanjanju 20 minuta materijala nakon smrti Stenlija Kjubrika ostaje teorija zavere, a ne utvrđena činjenica.

Vivijan je istakla i da se, nakon perioda žalosti, aktivno uključila u zaštitu očeve zaostavštine i da veruje da bi vremenom sigurno saznala da je tolika količina materijala zaista bila izbačena iz filma.