Mobb Deep – istorija hip hop muzike

Showbiz 20. dec 202110:13 > 21. dec 2021 23:30 11 komentara
mobb deep
Getty via AFP | Bryan Bedder

Diskretni heroji hip hopa, njujorški dvojac Mobb Deep. Zajedno sa Nasir "Nas" Džonsom su sjedinili melodiju i reči na takav način, da su ovaj planetarno popularni muzički žanr učinili moćnijim nego ikada pre, ispisavši njegovu istoriju.

Da, vreme je uvek vreme, i treba ga iskoristiti u sadašnjosti. Neki kažu, svako vreme ima svoje heroje, uživajmo u trenutku, ne prepuštajmo se seti i melanholiji. Ali koja je matematika kada su neke stvari u prošlosti zaista bile bolje, i danas više ne postoje? Za kvalitetan Hip hop i R’n’B, prosto moramo u vremensku kapsulu. Da, život gazi bez pardona, ali protiv zaborava možemo i mi smrtnici da se skromno borimo, u ovom slučaju tekstom.

A kako da zavirimo u juče i uzmemo samo to na šta smo pomislili, a da sa sobom ne povučemo i neki miris, trenutak, deo života, uspomene? Kada je reč o hip hop muzici, new age mantra da prošlost moramo da zakopamo zarad progresivne budućnosti, nema nikakvo utemeljenje.

Zbog toga tekst o diskretnim herojima, dvojcu Mobb Deep koji su činili Havoc (Kejuan Muchita) i Prodigy (Albert Johnson), koji su zajedno sa Nasom, njihovom najvećom inspiracijom, sjedinili melodiju i reči na takav način da su ovaj muzički žanr učinili moćnijim nego što je ikada bio, posebno u odnosu ono što je postao danas – poligon za izlivanje socijalnih i materijalnih frustracija muzičara koji su konačno došli do toliko sanjanje love.

Diskretni heroji

Kada za nekoga kažete da je podcenjen, to nužno ima i konotaciju neostvarenosti, što često nije slučaj. Šta je uopšte mera priznanja? Danas na Instagramu svaka ruska preplanula guzica ima više folovera od ostvarenog svetskog umetnika. Da li je to broj pregleda na Jutjubu? Jedna Dua Lipa ima više pregleda na jednoj pesmi nego bend The Roots za čitavu diskografiju. Ljudi su pomešali informaciju za znanje, a kvantitet sa izobiljem, sreću sa bogatstvom. U muzici popularnost sa kvalitetom.

Dakle, ništa od navedenog.

Kada se radi o duu Mobb Deep, jedina mana odsustva njihovog sveobuhvatnijeg priznanja krije se u činjenici da tu muziku nisu otkrili mnogi koji bi u njoj uživali. Ne, ne govorim o broju slušalaca koje bi nakarikao autotjun trep izvođač, u spotu sa dve eskort dame u Porše Panameri danas, ali ne govorim ni o par hiljada.

Mnoge ljude

Da Mobb Deep zaista nisu živeli svoje snove kroz muziku, nikada kroz godine rada ne bi bili postali to što jesu – jedan od najboljih hip hop dueta svih vremena, a da ih nikada nisu slušali oni kojima svoju muziku nisu ni namenili. Teško da od toga može bolje.

Lepo je to Nas opisao u pesmi “World’s An Addiction”, da, ima tu i lepih žena, cigara, šampanjca, kavijara, ali je to uvek nekako bilo druženja radi, neusiljeno, za mali krug ljudi, kao što savetuje i Kendrik Lamar – “keep your circle tight”.

Moram da spomenem i meni kultnog repera AZ-a, koga će možda široj publici otkriti neka rep verzija dokumentarca Searching For Sugarman.

Mobb Deep, Njujork.

Kada čujete Queensbridge prva asocijacija nije most, već Havoc i Prodigy (ali i Nas, njihov komšija), albumi The InfamousHell on EarthMurda Muzik, hitovi “Shook Ones”, “Survival of the Fittest”, “Hey Luv”, “Hell on Earth”.

Počeci kao i svaki drugi. Prodigy i Havoc su postali nerazdvojni u 15-oj godini kada su se upisali u srednju školu za umetnost i dizajn na Menhetnu, a zajedno su se iz škole i ispisali da bi se okušali u svetu muzike.

Splet okolnosti, sudbina, upornost, pravo vreme i mesto. Uvek je priča slična, samo sa različitim procentima ovih kategorija u ukupnom zbiru. Još u vreme dok su se zvali Poetical Poets (1991), njihov talenat su prepoznali Q-Tip i A Tribe Called Quest. Prodigy odbija da snimi solo album za Jive Records, a nedugo nakon toga njihova pesma se pojavljuje u saundtreku za Boyz n the Hood film, članak o njima izlazi u kolumni čuvenog magazina Source. Izlazi i prvi album Juvenile Hell, koji je bio neuspeh.

Tada je postojala mogućnost da potpišu za Didijev Bad Boy, sa kojim su tada bili bliski, posebno Prodigy, kome je Didi slao limuzine da ga pokupe dok su izlazili po klubovima. Paf ih je očajnički želeo, uz uslov da promene ime. Na kraju se ta saradnja nikada nije ostvarila, ali on je indirektno inicirao promenu imena. Postaju Mobb Deep.

The Infamous (1995)

Od drugog albuma The Infamous (1995),  priču priča isključivo njihova muzika, nema više teorije slučaja. Pesme se jedna na drugu nadovezuju kao cigle koje su udarile temelje kompletnom muzičkom žanru. Tih godina izlaze i albumi 36 chambers (Wu Tang Clan), Illmatic (Nas) i Ready to Die (Notorious BIG), i nastaje period renesanse Istočne obale.

Priča o nasilju u Njujorku, klavirski lupovi, distorzirani sintovi, filter basovi. Q-tip im je dosta pomogao, a Loud Records se odlučio baš za njih, tražeći umetnike koji će moći da pariraju njihovim prvim pulenima, Wu Tangu, koji su tada postigli ogroman uspeh sa numerom “Protect Ya Neck”.

Mislili su da je album zategnut, radeći na Eps 16+ i MPC semplerima. Taj osećaj ih je držao sve do obilazaka Q-Tip-a, jednog od najvećih perfekcionista u muzičkom biznisu. On kao da je sve slušao na drugi način, menjao je kikove, snerove. Uspeo je da od svake pesme izvuče gotovo festivalsku zvučnost. Basovi, bubnjevi, bili su u klubovima toliko moćni, kao i svaka pesma kojoj je podario deo svoje produkcije.

Tamna estetika njihovih reči bila je kao foto žurnal kamere Džamala Šabaza, kao da ste bili zajedno sa njima na ćoškovima Kvinsa. Rep je sa njima dobio dubinu. U osvrtu na ovaj album magazin Source je 2002. ovom albumu dao savršeni rejting od 5 , a pesmu “Shook Ones, Pt. II?” je svrstao rame uz klasike “Life’s a Bitch” – Nas, i “You Got’s to Chill” – EPMD.

Queens, Pixabay

Album su slavili svi, od The New York Rolling Stone-a do Pitchforka. Čuveni hiphop novinar Džef Mao rekapitulirao je možda sve ove hvalospeve u jednoj rečenici – “Njihova ploča je ikona Njujorka”.

Naslovnu fotografiju za ploču i CD uradio je Chi Modu, čuveni njujorški fotograf, koji je pre toga sarađivao sa Tupakom, Snupom, Bone Thugs ‘N’ Harmony. Tokom zvaničnog slikanja na krovu jedne zgrade u Kvinsbridžu, došlo je nekih 20-ak policajaca koji su snimanje prekinuli nakon 15 minuta – ispostaviće se dovoljnih za večnost ovih fotografija.

Čuvena je i slika njih dvojice koju je za Down Beat magazin napravio u Kvinsbridžu fotograf Delfin Favandu, koji je pre dve godine izjavio da su ga inspirisali različiti elementi koji su postali jedno, koji su činili njujorški Hip hop tako moćnim. Godinu dana kasnije do tada nikada objavljeni printovi sa ovog snimanja u punoj veličini krasili su izložbu u sjajnom prostoru u Los Anđelesu, čiji je kurator Volis Anberg, koji se nalazi u naselju Century city.

Interesantno je da je za refren “Temperature’s Rising”, zaslužan Kristal Džonson, koji je sarađivao sa Heavy D, Dr. Dre-om, Pit Rokom. Ali manje poznati podatak je da je u ranoj mladosti (7) sarađivao i pevao sa britanskim gigantom Pink Floydom, dok je bio član Institucionalnog dečijeg hora.

“Shook Ones, Pt. II?”

Pesma “Shook Ones” gotovo da postaje sinonim za kukavičluk u svim rep pesmama nakon ovog izdanja. Nema ozbiljnog autora koji u nekoj strofi nema ovaj opis, poslednji autori kod kojih sam čuo ove poznate reči, bile su pesme Akue Naru i Džordže Smit.

mobb deep
Getty via AFP | Craig Barritt

Zvučni efekti sa kojima počinje ovaj hit zapravo je šporet koji se zagreva u njihovom stanu. Pesma postaje sveti gral za ljubitelje semplova, koji su čitavih 16 godina tražili njen originalni izvor u bas liniji, a ispostavilo se da se on sve vreme krio u klaviru. Krajem 80-ih na tržištu su se pojavili digitalni sempleri poput Akai MPC-60, koji su bitmejkerima omogućili da manipulišu sa muzikom drugih izvođača na takav način da se izbegne problem autorskih prava, čak i da se sakrije sam izvor “inspiracije”.

Semplovanje je na nivo nauke podigao kompjuterski genijalac Blejn Armsterd koji je stvorio vebsajt Sample FAQ 1994. godine. Prestao je time da se bavi 2003, ali su forumi i dalje ostali otvoreni za entuzijaste širom sveta, između ostalih i izvesnog Hainkea, koji je slušajući numeru Herbi Henkoka “Jessica” iz 1969. došao do toliko željenog rešenja ove misterije.

U današnjoj eri digitalizacije umetnost prikrivanja osuđena je na propast, stoga se semplovi najčešče izbegavaju, osim ukoliko niste Kanye West, pa ih prosto kupite.

Tada, u dobi podela između Istočne i Zapadne obale, postojala je samo jedna muzička dilema među obožavaocima, poput one Bitlsi – Stonsi, Tupak ili Biggie. U senci tog pomalo isforsiranog i režiranog rivalstva stasavali su ozbiljni muzički igrači – Jay Z, Method Man, Ghostface Killah, Raekwon.

Hell on Earth

Većina njih pojavljuje se na njihova prva tri albuma, koji su mahom snimljeni u jeku ove konfrontacije. Pesma “Drop a Gem on Em” je odgovor na Tupakovu “Hit Em Up”, koji je u “diss” pesmama prelazio granicu ukusa i dostojanstva, kao recimo u pesmi “When We Ride on Our Enemies” gde ismeva Prodižijevu urođenu anemiju i probleme sa hemoglobinom.

Bespotrebno je tada problem podigao na lični nivo, jer je je navodno njegova ekipa Outlawz bila izbačena sa koncerta Mobb Deep u Njujorku, što se na kraju ispostavilo netačnim. I pored svega toga, Prodigy je ispao džek, pa je u nekoliko pesama iskazao poštovanje prema izvođačima sa Zapadne obale, Snupu i Xzibitu.

Stvorili su posebnu formu slenga – dunn language, spontano kroz govornu manu Prodidžija koji je recimo reč “son”, izgovarao kao da zvuči “dunn”.

Havoc je tada izjavio “Bio sam srećan zbog toga. Tip izgovara naša imena. Nikada nisam shvatio gde je problem. Ni ne zanima me. Bio sam u fazonu, čoveče, Pak nas proziva, prodaćemo ploče”.. Rekao je da se nikada nisu sreli sa Šakurom pre njegove smrti septembra 1996. “Jednom sam ga video na priličnoj udaljenosti, i mogu da kažem da smo bili njegovi fanovi”.

Murda Muzik, Infamy

Murda Muzik izlazi 1999. godine, a na njemu se nalazi njihova najprodavanija pesma (milion kopija) “Quiet Storm”, na sempl Smokey Robinson. Tu su im se osladili semplovi, ali oni više nisu bili tajna.

“It’s Mine”, duet sa Nas vozi kroz sempl kultne r’n’b himne “The Boy is Mine” (Brandy and Monica), koji je Brandy uz hit “Angel in Disguise”, vinuo u visine. “Where Your Heart At”, smerno prati sempl Sade Adu “Fear”. Ne moram da napomenem komplementarnost ovih suptilnih melodija sa njihovim neuvijenim žargonom, surovim i mračnim opisom njujorških ulica.

Iste godine izlazi i prvi posthumni album „Bigija“, u kojem dvojac iz Kvinsa repuje sa njim u pesmi “Tonight”. Ako se neko ikada pitao kako bi zvučali zajedno, dobio je odgovor. Brutalno.

Peti po redu album, Infamy, izlazi dve godine kasnije, i na njemu se nalazi meni omiljena pesma “Hey Luv”. U jednom tekstu o bendu The Roots, napisao sam da je „You Got Me“ najbolja Hip hop balada ikada, ali sam držao prekrštene prste. Iskreno, obe su najbolje.

Pesma govori o devojci koja je Prodidžiju osvojila srce. Ne znam da li je za momka lepše da prvo čuju pesmu pa da o nekoj devojci mašta i u njoj je osvaja, ili da takvu devojku sretne, i sa njom uživa u pesmi. Upravo sam dao odgovor. Refren pevaju momci iz grupe 112, kojima je ova pesma po mom mišljenju muzička priča karijere, uz numeru “It’s Over”. Na ovom albumu ima još sjajnih pesama poput “Get Away”, “I Won’t Fall”, “Pray for Me”, u kojoj briljira Lil’ Mo.

Rastanak

Kao kada se neko vreme ne čujete sa vrlo bliskom osobom, tako i moji prsti nisu pronalazili put do njihovog foldera u mom kompjuteru nekoliko godina.

Godine 2017. godine, 20. juna čekao sam koncert Kings of Leon u Zagrebu. Šetajući se Cvetnim trgom, ušao sam u malu prodavnicu ploča. Iskreno niti sam išta želeo da kupim, niti sam za bilo čime konkretno tragao. Kao da nisam ušao zbog muzike.

Zatekao sam se ispred Hip hop sekcije, i počeo da kopam. Izvadio sam samo jedan jedini CD, pogledao ga, i izašao iz radnje. Bio je to album Hell on Earth Mobb Deep-a. Tri dana kasnije saznao sam da je urođena anemija odnela pobedu nad jednim od najboljih repera svih vremena. Prodigy je preminuo u 42. godini. Vratio sam u glavi film, onaj CD izvukao sam iz rafa, upravo tog dana, a ubrzo nakon toga shvatio sam i zbog čega sam to uradio, naježivši se.

U ispravnim pričama i odnosima krug se uvek zatvori, bio tužan, težak, krivudav. Ima svoj početak i kraj, iako kraj ne postoji kao kategorija kada je muzika u pitanju. Nazovimo to energijom. Mobb Deep su obeležili deo mog detinjstva, verujem i mnogima od vas koji ovo čitate.

Rastali smo se kako i dolikuje, ali samo nakratko. Kao prijatelji koji se neko vreme ne čuju, a kada se čuju osete neiskidanu bliskost i toplinu, tako sam i ja nastavio da muziku ponovo živim i kroz njihove pesme.

Tog leta sam ponovo počeo često da ih slušam, što činim i sada, dok pišem ovaj tekst. Večni smo ukoliko su naša dela veća od prostog broja dana koje smo na Zemlji proveli. Dela su emocije, dobrota, toplina, čisto da vas utešim ukoliko ste odmah već u mislima otišli do slave, dostignuća, pronalazaka, opšte dobrobiti. Nije ni zlato sve što sija.

Pozdravljam Prodižija, njegovom strofom iz pesme “Get Away” iz 2001. godine. A Mobb Deep nemam razlog da pozdravljam, oni nikuda nisu otišli, niti će.

R.I.P your soul just lift up and (get away)

I’ll see on that other side bye (thats right).

Povezani tekstovi

 

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare