"Monti Pajton i Sveti gral" objavljen pre pola veka: Apsurdni film koji je zauvek promenio komediju

Teri Gilijam, koji je zajedno sa Terijem Džonsom režirao film, misli da zna zašto.

"Svaki put kada gledam 'Monti Pajton i Sveti gral' potpuno sam oduševljen koliko je to neverovatno divno. I dalje je tako smešno, i jednostavno volim sve u vezi toga", rekao je on a BBC.

Tim Montija Pajtona se prvi put zajedno pojavio na TV-u u BBC seriji "Leteći cirkus Montija Pajtona" 1969. godine.

Petorica od šest članova – Teri Džons, Grejem Čepmen, Džon Kliz, Erik Ajdl i Majkl Pejlin – usavršavali su svoj zanat u studentskim komičarskim društvima na Univerzitetima Ok i Kembridžu. Šesti, Gilijam, preselio se u Veliku Britaniju iz SAD i obezbedio animirane segmente koji su povezivali njihove nadrealne skečeve. I odluka da nakon serije snime film, kaže Pajlin, nije u početku bila jednoglasna.

Danas, Čepmen i Džons su preminuli ("prestali da budu", kako se kaže u jednom od skečeva), Kliz i Ajdl nisu bili dostupni za razgovor, ali Gilijam i Pejlin su se za BBC veselo prisetili "Svetog grala".
Pejlin pominje da su on i Džons napravili seriju istorijskih skečeva još pre "Pajtona" - "The Complete and Utter History of Britain", a Džons je imao karijeru kao srednjovekovni istoričar i nakon serije.

Međutim, nije to bio razlog zašto je tim odlučio da napravi svoj prvi pravi igrani film o kralju Arturu i vitezovima Okruglog stola.

"Morali smo da uradimo nešto u čemu će učestvovati sva šestorica i naravno da je Okrugli sto bio savršen izbor, jer smo mogli da igramo jednog od vitezova. A takođe i zato što je legenda o Svetom gralu bila nešto za šta su svi čuli, ali niko nije znao ništa o tome. Mogli biste da kreirate bilo kakvu priču zasnovanu na potrazi za Gralom", objasnio je Pejlin.

Međutim, to je bilo sve sem jednostavna arturijanska avantura - u filmu su bili lažni švedski titlovi, animacija, vitezovi koji kažu "Ni", apsurdne debate, istorijske nelogičnosti. Dakle, jedinstven predlog u koji je BBC odlučio da ne investira.

Pajtonovci su na kraju sami skupili novac (uključujući i oid Led Zeppelina, Pink Flojda i diskografskih kuća).

"Kažem ljudima, 'Led Zeppelin nam je dao 50.000 funti – i pogledajte gde su sada'", šali se Pejli.

"Hvala Bogu za rokenrol je sve što mogu da kažem", ubacuje se Gilijam.

To im je, istovremeno, dalo potpunu kreativnu slobodu na kojoj su danas zahvalni. Nedostatak - što je budžet filma i dalje bio mali, oko 393.000 dilara. Zbog toga su morali da budu inovativni.
Na primer, nisu mogli da priušte da vitezovi jašu konje, tako da su kralj Artur (Čepmen) i njegovi ljudi kaskali peške, dok su sluge iza njih tapkale prepolovljim kokosovim ljuskama da bi proizveli buku konjskih kopita.

Kada im je zabranjeno da snimaju u nekoliko škotskih zamkova, snimili su Zamak Dun iz nekoliko uglova, da uvek deluje kao da je drugi u pitanju.

"Volim što je Zamak Dun požnjeo korist i sada je centar neke vrste pajtonovske turističke ponude, a jedina prodavnica u dvorcu prodaje ljuske kokosa", kaže Pejlin.

Estetika je, uprkos ograničenom budžetu, bila jedan od prioriteta, priznaju.

"Džons i ja smo bili veliki obožavaoci Brojgela kao slikara i Pazolinija kao filmskog stvaraoca. Hteli smo sve te teksture, svu tu realnost. Jedna od radosti filma bila je traženje lokacija, mesta koja imaju istoriju, i pokušaj da ih učinimo lepim, Ali bilo je dana kada sam se svađao sa ostatkom tima, koji nije imao interesovanja da stvori to vreme i da ga učini stvarnim", priča Gilijam. 

To što su se trudili da budu stvarni, da budu pravi bio je preduslov toga da budu i smešni, objašnjavaju tvorci.

Čepmanova posvećenost stvarnosti ponosnog, ali ogorčenog kralja Artura bila je u savršenoj suprotnosti sa svim glupostima oko njega.

"Sve u vezi sa njim je bilo potpuno uverljivo", kaže Gilijam.

Uspeh "Svetog grala" na kraju je doveo do dva nastavka - "Monti Pajton - Žitije Brajanovo" i "Smisao života Montija Pajtona" - kao i do brodvejskog mjuzikla "Spamalot", koji je 2003. osvojio Toni nagradu.

Mnoge fraze iz filma ušle su u britanski jezik, a neki od njegovih likova postali su arhetipovi: političari koji su propali redovno se porede sa Crnim vitezom, koji je odlučan da nastavi da se bori čak i kada su mu odsečeni udovi, dok se ser Robin-ne-baš-hrabar-kao-ser-Lanselot koristi za poređenje sa nekim ko je velika kukavica.

Pajtoni nisu bili u potrazi za tajnom besmrtne komedije, ali su nekako naleteli na taj Gral.

"Samo mislim da je Pajton bio savršena hemijska ravnoteža, nas šestorica. Svi smo mi veoma različiti, i staviti tih šest ljudi u istu prostoriju, a svi su saglasni oko toga šta rade, to je izvanredna stvar. Bez ikoga od nas, ne bi bilo isto. Kada je Grejem umro, to se već promenilo. A onda je otišao i Teri (Džons). Bilo bi besmisleno ponovo se okupiti. To je bila magična hemijska ravnoteža", otkrio je Gilijam.