"Izabrani" o Hristu: Nakon trenutno najgledanije serije, Holivud najavljuje nove biblijske teme

Serija "The Chosen" izdvojila se od mnogo komercijalnih naslova.

Ovo je prva serija od više sezona koja se bavi životom Isusa Hrista; strimovanje je besplatno - istoimena aplikacija može se skinuti bez dodatnih plaćanja (dostupna je i na drugim paltformama); najuspešniji je masovno finansirani tzv. "crowdfunded" medijski projekat ikada do sada - snimanje je plaćeno iz donacija (oko 16.000 ljudi doniralo je skoro 11 miliona dolara). Platforma VidAngel, koja stoji iza serije, uvela je novi model poslovanja - gledaoci mogu da biraju šta bi želeli da gledaju i ulažu u snimanje budućih projekata.

Publici se ovaj model poslovanja dopao.

Kako je objasnio autor "The Chosen" Dalas Dženkins, njegov cilj bio je da što više ljudi odgleda seriju o Isusu Hristu, te ju je stoga i učinio besplatnom.

Željenih milijardu pregleda blizu je da ostvari - kako se navodi na sajtu serije. Epizode prve četiri sezone su pregledane više od 770 miliona puta, u 175 zemalja.

Iako serija nije ni približno zastupljena u tradicionalnim medijima, Holivudu nije promakao njen uspeh, pa ni finansijski.

Soni, MGM, 21st Century Fox najavili su sopstvene projekte zasnovane na temama iz Biblije.

Netfliks je u decembru ponudio film "Marija" (Mary), koji doduše nije naišao na pozitivne reakcije niti kritičara, niti publike, a ponajmanje hrišćana.

Međutim, možda najveće interesovanje izazvao je nastavak "Stradanja Isusovog" (Passion of the Christ) koji je posle 21 godine najavio Mel Gibson.

Gostujući kod Džoa Rogana, na pitanje da li na ovom scenariju sarađuje i sa istoričarima, Gibson je odgovorio potvrdno, kao i da jevanđelje smatra istorijom koja se može proveriti.

"Tu je još nešto. Svi ti jevanđelisti, svi apostoli... Svi su umrli, ali se nisu odrekli svoje vere. A niko ne umire za laž. To je deo onoga što ćemo pokazati - niko ne umire zarad laži", kazao je reditelj.

Filmovi o svetiteljima gledani u Srbiji

Reditelj Đurović kaže da je svim autorima danas poseban izazov da zadrže pažnju gledalaca, ali da publiku privlače istinite priče, koje ih vode u druge svetove, te da je ključno da se povežu sa emocijom i karakterima.

Istovremeno, dodaje, filmovi bazirani na životu Hrista ili svetitelja nose veću odgovornost.

"Naravno, umetnik može da se pozove na svoju 'slobodu', da izokrene stvarnost ili da se 'igra' temom kroz različite žanrove, kao što smo imali i mjuzikle o Hristu, ali je pitanje kako će to gledaoci dočekati i prihvatiti. Mislim da kada su u pitanju ozbiljne teme, publika ipak očekuje ozbiljan pristup i realizaciju. Paralela sa tim je postavka klasika u pozorištu. Ako ljudi gledaju Šekspira, Čehova ili Nušića, biće razočarani ukoliko se reditelj previše zanese", kazao je.

Za film o Svetoj Petki, dodao je, imao je na umu one koji je poštuju i slave, te čitaoce romana "Petkana" na osnovu kog je film snimljen, ali je svemu dao i svoje umetničko viđenje i rediteljska rešenja.

"I po reakcijama publike se nadam da sam u tome i uspeo", rekao je Đurović.

Holivud i filmovi sa hrišćanskom temom

Holivud se mnogo promenio od 2000. godine, dodaje, što se najbolje vidi na komedijama, a sve u svetlu "woke" kulture.

"Nema više, ili je suviše malo hrabrih iskoraka u izrazu. Više se ide na sigurno i provereno, bez mnogo mogućnosti da se neko uvredi, ili da delo prouzrokuje veliku debatu i podelu u javnosti, kakav je bio slučaj sa filmom 'Stradanje Isusovo'. Ali i u međuvremenu bilo je filmova sa hrišćanskom tematikom. Obavljeni su 'Noah' o Noju, 'Exodus: Gods and Kings' o Mojsiju, 'Son of God', 'Risen', 'The Mother', 'Tree of life', 'Paul, Apostle of Christ', 'Last days in the Desert', 'The Silence' o misionarenju, 'A Hidden Life', 'Jesus Revolution', zatim serije 'The Bible' i 'A.D. Bible Continues', i naravno 'The Chosen', a trenutno su u postprodukciji nastavak filma 'The Passion of the Christ', zatim 'The Way of the Wind' film Terensa Malika o Hristu, u planu je da Skorseze snimi 'The Life of Christ'... I još mnogi drugi i to pričamo samo o holivudskim, ne o evropskim ili ruskim filmovima sa hrišćanskom tematikom", kazao je.

Ovo jeste, ističe, mali broj projekata naspram svih filmova i serija u prethodnih 20 godina, ali nije lako napraviti novi i orginalan film ovakve tematike.

"Potrebno je da prođe vreme da se publika ponovo zaželi nove verzije te priče. Takođe, veliki distributeri ne žele da promovišu ovakve teme i verovatno se plaše rizika, fokusirani pre na komercijalni aspekt, nego umetnički i duhovni. Takođe imamo i primere da i veliki holivudski filmovi prethodnih godina, među kojima je npr. i Spilbergov, imaju slabije rezultate od očekivanih, a neosporno su dobri", opisao je.

Kako (ne)napraviti dobar film?

Razvojem strip-filmova o superherojima promenio se i Holivud, i publika, dodaje.

"Srećom, još uvek postoje filmski festivali koji neguju autorski i umetnički film. Zapadni sistem je veoma jednostavan - ulagaće u ono što je trenutno popularno i što donosi novac, sa ponekim izuzecima i iznenađenjima kao što je Nolanov 'Openhajmer', gde se od jedne takve teme ne očekuje da zaradi milijardu, kao npr. od 'Avatara'", kaže.

Problem kod "modernosti" neke priče, jeste upravo to što na tragu uspeha jedne, svako misli da može da snimi bilo šta na sličnu temu, dodaje.

"Stoga imamo kao proizvod Netfliksov film 'Mary', koji je upravo ono što sam rekao - neko ga je prerežirao i zaneo se u svom umetničkom viđenju i izmišljanju stvari koje nigde ne pišu. Čak i kada pravite film o nečemu u šta se može ili ne mora verovati, i kada se odlučite da imate neko svoje viđenje priče koja u ljudima živi 2000 godina, prosto morate imati toliko svesti i savesti da ne možete tome pristupiti kao bilo kojoj drugoj temi i raditi baš sve što vam padne na pamet. Tu autor ima odgovornost. U suprotnom naiđe na reakcije i publike i kritike, kakve je dobio i ovaj film', ocenjuje Đurović.

U tome vidi veliki uspeh serije "The Chosen".

"Njihova je ideja bila da rade potpuno nezavisno i da se drže koliko god je moguće onoga što piše u Jevanđeljima, naravno sa nekim dramatizovanim momentima i vezivnim scenama, ali da je suština verna onome što gledalac takvog sadržaja očekuje. Dobar primer za to je i nastavak filma 'Džoker', koji je publiku razočarao time što je u žanru mjuzikl i što je potpuno otišao u neki drugi smer u odnosu na prvi film. Meni se lično to veoma dopalo i mislim da je hrabro i da je to jedna poruka autora Holivudu i njihovoj eksploataciji. No, ciljna grupa, fanovi strip filmova i Džokera nisu dobro odreagovali, što ipak treba svim da skrene pažnju da producenti i autori moraju da 'slušaju' publiku, jer se filmovi i serije za njih i prave", kazao je.

Gledaoci željni novog i drugačijeg

To što je film "Sveta Petka - Krst u pustinji" imao više od milion gledalaca za svoju televizijsku premijeru i reprizu, govori da su gledaoci kod nas željni nečeg novog i drugačijeg sadržaja, smatra.

"Jedan od najlepših komplimenata jeste kada vam kažu da ste napravili nešto što uopšte ne liči na domaći film, a posebno kada je u pitanju ova tema i nešto što bi se na prvu loptu označilo kao 'religiozni', 'pravoslavni' ili 'hrišćanski' film, iako mislim da je on mnogo više od toga, iako je tema žitije Svetiteljke", kazao je.

Na pitanje kako bi opisao stanje u, uslovno rečeno, "pravoslavnoj kinematografiji", Đurović kaže da je takvih filmova gotovo premalo.

Ponovo su, napominje, razlog cena i komecijalnost.

"Ja sam prošao veoma težak put sakupljanja sredstava za film 'Sveta Petka - Krst u pustinji' i još uvek smo kao porodica u minusu. Većinom su na festivalima pravoslavnog filma dokumentarni filmovi, poneki igrani, ali to uglavnom budu male i skromne priče, ili previše lokalne, koje nisu interesantne za distributere i šire bioskopsko međunarodno prikazivanje", naveo je.
"Pravoslavnoj kinematografiji" fali, kaže, neka vrsta jedinstva i centralizacije, kako bi se autori upoznavali, razmenjivali iskustva i kako bi postojale velike platforme na kojima bi se njihova dela predstavila.

"Sve je to još uvek lokalnog karaktera, pa čak i u Rusiji, koja mahom sabira autore iz pravoslavih zemalja i bivših sovjetskih republika na tim festivalima. Redovni repertoari su mahom zauzeti američkom produkcijom, tu i tamo zaluta poneki evropski film, zatim domaći i dečji, odnosno animirani. Tu malo ima mesta za neke druge filmove, a posebno za pravoslavne ili hrišćanske. Domaćim distributerima su bila iznenađenja ostvarenja 'Božji čovek' i 'Sveta Petka - Krst u pustinji', za koje se niko nije nadao da će imati više od 10-15.000 gledalaca. Takođe i uredništva naših televizija nisu previše zainteresovana za ove teme, te ih s toga i ne viđamo često na domaćim televizijama, iako verujem da bi ljudi želeli da ih vide, što je pokazala i televizijska gledanost mog filma", kazao je.

Nije optimističan da bi se kod nas mogla angažovati publika da kao "crowdfunding" podrži neki projekat, po uzoru na model produkcije "The Chosen".

"Kod nas uglavnom ljudi nadaju da će film moći besplatno da gledaju na Jutjubu ili na televiziji. I dalje se autori oslanjanju pre svega na konkurse Filmskog centra Srbije, pa onda na neka sponzorstva i entuzijazam ekipe da za relativno male novce pristanu da rade jednu nekomercijalnu, ali važnu temu. Ali se nadam da sve ovo neće obeshrabriti i druge autore koji žele da se bave sličnim temama. Pre nego što krenu u to, moraju da budu uporni, strpljivi i da se time bave veoma ozbiljno i na idejnom i na estetsko-umetničkom nivou, tek onda mogu očekivati i neki rezultat", zaključio je.