Neverovatna priča kako je bend Led Zeppelin dobio ime

Bile su to kasne šezdesete godine. Rokenrol, oblikovan decenijom uticaja bluza, počeo je da se razvija u eksperimentalniji žanr obogaćen umetničkim kompozicijama i energičnim hitovima koji su oblikovali muzičku pozadinu mladosti jedne generacije, a kasnije su ostali upamćeni kao „klasični rok“, piše Mental floss.

Britanski gitarista Džimi Pejdž, tada član benda The Yardbirds, prvi put se susreo sa basistom i klavijaturistom Džonom Polom Džonsom 1964. godine. Džons će kasnije svirati na albumu benda iz 1967. Little Games. Nakon raspada grupe The Yardbirds 1968, Pejdž je okupio Džonsa, pevača Roberta Planta i bubnjara Džona Bonama kako bi formirali The New Yardbirds.

Zajedno su stvorili zvuk koji je spajao teški bluz, hard rok i eksplozivnu energiju, stvarajući muzički identitet kakav industrija do tada nije videla. Ta kombinacija ubrzo je širom sveta postala poznata kao Led Zeppelin.

Uprkos njihovoj velikoj zaostavštini, jedna od najzanimljivijih priča nije vezana za neku pesmu ili nastup, već za to kako su izabrali svoje legendarno ime.

Šala koja je ušla u istoriju muzike

Pre nego što su postali jedan od najvećih rok bendova, grupa je počela kao novi projekat koji je vodio Pejdž. Gitarista je već bio poznat kao talentovani studijski muzičar, gde je i upoznao Džonsa, a njih dvojica su se dogovorili da pokrenu zajednički muzički projekat nakon što je prvobitni basista odustao od ideje.

U avgustu 1968. Pejdž je pozvao Planta i Bonama da se pridruže postavi za turneju po Skandinaviji. Tada su nastupali pod imenom The New Yardbirds, praktično kao prelazna verzija benda koji će uskoro dominirati rok scenom.

Čuveno ime pojavilo se kasnije iste godine, a njegova priča nastala je, najblaže rečeno, sasvim neočekivano. Ideju je navodno dao Kit Mun, ekscentrični bubnjar grupe The Who. Dok su razgovarali o ideji formiranja supergrupe sa Pejdžom i drugim muzičarima, Mun se našalio da bi projekat spektakularno propao i rekao da bi „pao kao olovni balon“.

Umesto da odbaci komentar, Pejdž je u njemu pronašao inspiraciju. Izraz „olovni balon“ pretvorio se u nešto još veće i dramatičnije – cepelin, ogromne vazdušne brodove koji su početkom 20. veka leteli nebom. Tako je nastalo upečatljivo ime Led Zeppelin.

Pejdž je kasnije rekao da je Mun spomenuo ime u razgovoru i da ga je jednostavno pitao da li može da ga koristi za svoj novi bend.

Postoje rasprave o tome ko je zapravo prvi izgovorio tu frazu, jer neki tvrde da ju je smislio Džon Entvistl iz benda The Who. Ko god da je bio prvi, šala je na kraju postala jedno od najlegendarnijih imena u istoriji rok muzike.

Zaostavština veća od života

Kada je grupa zvanično usvojila ime Led Zeppelin, njihov uspon bio je brz i eksplozivan. Njihovu muziku obeležili su snažni bubnjevi, moćni gitarski rifovi i dinamičan vokal. Taj prepoznatljiv zvuk, koji se čuje u pesmama kao što su „Stairway to Heaven“, „Kashmir“, „Black Dog“ i „Immigrant Song“, definisao je čitavu eru rok muzike.

Tokom ranih izdanja, brojnih nagrada i konačnog raspada 1980. godine nakon Bonamove smrti, bend je bio poznat po intenzivnim nastupima i prepoznatljivom zvuku. Jednostavno, ako je Led Zeppelin svirao na radiju, znali ste da je to Led Zeppelin.

Njihova muzika osvojila je publiku širom sveta i donela im naslovne strane rok magazina od Londona do Los Anđelesa. I fanovi i kritičari hvalili su njihov eksperimentalni pristup muzici, tehničku virtuoznost i snažan nastup na sceni.

Njihovo nasleđe prevazilazi hitove i milionske tiraže albuma – Led Zeppelin je suštinski promenio tok rok muzike.

Olovni balon koji je poleteo

Ono što je počelo kao šala o neuspehu pretvorilo se u ime koje je postalo sinonim za rokenrol.

Sa Pejdžom, Plantom, Džonsom i Bonamom na čelu, Led Zeppelin postao je bezvremenski simbol rok muzike kome se dive generacije. Sve je počelo sa četvoricom vrhunskih muzičara i jednom šalom koja ih je odvela mnogo dalje nego što je iko mogao da zamisli – daleko iznad sudbine jednog olovnog balona.