Pesma po kojoj je Areta Frenklin želela da je pamte

Ali, na mnogo načina, da nije bilo oštrih životnih iskušenja s kojima se suočila još kao vrlo mlada, pevačica možda ne bi imala vatru u sebi koja ju je nosila kroz život i inspirisala da stvori svoj najsnažniji hit, prenosi Far Out magazin.

Gotovo da ne treba ni reći da je reč o pesmi „Respect“ – pesmi koja, iako nije bila njeno originalno delo, nosi električni naboj himničkog duha koji je bio presudan ne samo za njen život, već i za ceo svet.

Transcendentalna oda jednoj reči, koju je prvi otpevao Otis Reding 1965, a Frenklin je 1967. godine preoblikovala na svoj način, postala je srce protesta širom sveta. U očima Kraljice soula, pesma je postala toliko moćna po poruci koju je nosila: „Dajte mi moje dostojanstvo. Svi bi trebalo da imaju poštovanje, da budu poštovani i da pružaju poštovanje“, rekla je u jednom intervjuu iz 1990.

Iako je „Respect“ postala ogroman hit, i Frenklin je s punim pravom mogla vremenom da je odbaci ili se zasiti njenog izvođenja, vatreni duh borbe koji pesma nosi uvek joj je bio blizak. Dodatno značenje imala je i zbog porodičnih veza koje su utkane u sam proces snimanja, posebno sa njenom sestrom Kerolin, koja je bila ravnopravan autor u preradi pesme.

U tom smislu, uprkos globalnoj slavi, privlačnost „Respecta“ nikada nije izbledela u očima Arethe Frenklin – ne samo zbog ličnih uspomena, već i zbog univerzalne poruke pesme. Kasnije je tu poruku dodatno objasnila u intervjuu za NPR 1999. godine: „Kada sam je snimala, pesma je bila u kontekstu muško-ženskih odnosa, više uopšteno – od osobe do osobe. Ja ću tebi pokazati poštovanje, i očekujem da mi to bude uzvraćeno.“

Ali, kao što to često biva sa snažnim pesmama, Freanklinina poruka o ravnopravnosti polova dobila je i novo značenje — jednako snažno i važno.

„Kasnije je postala borbeni poklič pokreta za građanska prava“, priznala je. Iako to nije bio prvobitni cilj pesme, bila je više nego voljna da je ustupi toj borbi. Upravo je ta otvorenost i neposrednost — zajedno sa svetski poznatom frazom „sock it to me“ — učinila pesmu tako snažnom, kako među publikom, tako i među drugim umetnicima.

Skoro 60 godina nakon njenog objavljivanja, „Respect“ i dalje ima ogroman uticaj na muzičku industriju, kako na starije, tako i na nove umetnike. Tako je, na primer, Ališa Kiz 2016. godine izjavila: „To je bila prva himna rodne ravnopravnosti. Gospođa Areta je to jednostavno osetila. Ona je jedan od najvećih razloga zašto pišem pesme za nas, žene. Jasna poruka 'Rispekta' je nešto za šta se još uvek borimo – i borićemo se i pevati o tome glasno, sve dok ne dobijemo jednake prilike za sve.“ Imajući toliki uticaj na savremenu scenu je jedno, ali čak je i sam Otis Reding u šali priznao da je to pesma „koju mi je devojka otela“.

Za samu Aretu Frenklin, sve ovo koegzistiralo je uz njenu istinsku strast — da menja svet nabolje. Feministička borba bila je na vrhu te liste. „U smislu pomaganja ljudima da se bolje razumeju i upoznaju, muzika je univerzalna — univerzalna i transformativna“, rekla je za Elle 2016. godine. I upravo je to nasleđe „Respecta“.

Nakon života provedenog u borbi protiv ustaljenog poretka i suštinskog preoblikovanja soula, jedino što je Areta Frenklin zaista želela jeste da je pamte kao osobu koja se borila za potlačene. A ne postoji bolji simbol te borbe od pesme „Respect“.