Pevač za koga je Bono tvrdio da je nadmašio "najvećeg na svetu"

Najbolji glasovi u svetu muzike su oni oko kojih nema mnogo ukrasa.

Samo pogledajte Boba Dilana. Nema šanse da će se upustiti u borbu sa Fredijem Merkjurijem za titulu jednog od najvećih pevača svih vremena, ali ono što je Dilan mogao da uradi svojim glasom nije imalo veze sa tim da sve zvuči prijatno, prenosi Far Out magazine.

Hteo je da ljudi osete svaku reč koju izgovori, što verovatno i objašnjava zašto se neke od njegovih najvećih pesama više pamte kao izvedbe uhvaćene na snimku nego kao savršena studijska verzija.

Ako je Bono i mislio da ima dobar glas, morao je biti na svom najboljem nivou ako je želeo da napravi nešto dostojno Pavarotijevog pevanja. Čak i u poređenju sa Merkjurijevom vokalnom bojom, Pavarotijev opseg i dalje je jedan od najčistijih glasova u celokupnoj muzici, praktično pričajući emotivnu priču svaki put kada bi prišao mikrofonu, priču koja nije morala da ima smisla da bi iz tebe izvukla neku emociju.

Ipak, Bono je znao da je razlog zbog kog ga je Pavaroti pokretao sasvim drugačiji od onoga što je osećao kada sluša Dilana. Pavaroti je mogao da prenese poentu čistom snagom, ali kada bi slušao Frenka Sinatru kako peva neke od svojih najboljih pesama, Bono je znao da bi jedan od kraljeva američke muzike mogao da se nadmeće s Pavarotijem bilo kog dana, posebno kada je ponovo snimio pesmu „My Way”.

Govoreći kasnije o pesmi, Bono je smatrao da čak ni Pavaroti nije mogao da dotakne ono što je Sinatra uradio, rekavši: „Original je hvalisanje. Pavaroti je najveći pevač na svetu, ali ne bi trebalo da peva na engleskom. Imam verziju bez najvećeg pevača u istoriji sveta i to je samo Frenk koji peva, godinama kasnije. Isti tonalitet, isti tekst, isti aranžman, a pesma je napisana kao izvinjenje.”

Bono smatra da ono što je Sinatra uspevao da uradi sa samo nekoliko reči i dalje je nenadmašno u istoriji rokenrola.