Roberto Kavali – Život i delo hrabrog italijanskog kreatora

Showbiz 14. apr 202411:19 3 komentara
roberto kavali
REUTERS/Stefano Rellandini/File Photo

Roberto Kavali je stvorio ime u svetu mode oblačeći žene u najsmelija ruha, dekorativne, blistave i estetski komplikovane haljine. Sudbina je htela da leopard print i danas ponovo bude u modi, kao svojevrsni posthumni omaž velikom i hrabrom dizajneru. Modni svet je tako nakon Muglera, Montane, Rabana, ostao bez još jednog velikana koji ga je oblikovao i trajno obeležio.

Glamur koji sebe nije preispitivao, nastao je iz senzibiliteta osetljivog Italijana koji je za uzdizanje ženske figure bio spreman da da sve. I dao je, stvarajući prepoznatljiv i unikatan „Kavali stil“. Njegova moda bila je na granici rizika i kockanja, lucidnosti. Za to je bila potrebna petlja. Kao i graciozna dama koja ostaje takva obučena i u oskudnoj garderobi, ili sa pivom u ruci koje pije iz flaše, tako je i njegova moda na granici kiča uspevala da ostane stil. Malo ko je umeo sa takvim krajnostima da žonglira.

Kavali je rođen 1940. u Firenci, prestonici jedne od najlepših italijanskih pokrajina Toskani. Njegov deda, Đuzepe Rosi, bio je član pokreta Makijajoli, čiji su predstavnici svoje radove izlagali u Galeriji Ufici, jednom od najznačajnijih i najposećenijih italijanskih muzeja, koji u sebi čuva bogatu kolekciju dela, posebno iz perioda italijanske renesanse.

Kavali je odlučio da se upiše na Akademiju umetnosti u Firenci, koncentrišući se na tekstilnu štampu. Dok je još bio student, napravio je seriju otisaka cveća na pletivu koji su privukli pažnju velikih italijanskih fabrika čarapa. Početkom 1970-ih, kada je imao u modnom svetu tada „samo“ 32 godine, izumeo je i patentirao revolucionarnu proceduru štampanja na koži, te je počeo da stvara pačvorke od različitih materijala.

Debitovao je sa ovim tehnikama u Parizu, dobijajući naklon od modne kuće Erme (Hermes) i dizajnera Pjera Kardena koji je u to vreme uz Gi Laroša vladao francuskom modom sa svojim satenskim haljinama i velikim kaiševima koji su iste obuzdavale u struku.

Osvajanje čuvene „Bele sale“ (Sala Bianca)

Tih godina je predstavio svoju prvu, istoimenu kolekciju u Salonu za Pret-a-Porter u Parizu. Njegov uspon doveo ga je i na modnu pistu kultne „Bele sale“ odnosno „Sala Bianca“ u Palati Piti u Firenci. Tek početkom 1960-ih Italija je počela da se smatra prestonicom luksuzne mode. U godinama nakon Drugog svetskog rata, Pariz je dominirao, jer su se kupci iz celog sveta utrkivali ko će se pre uputiti na modno hodočašće u „Grad svetlosti“.

Italijanska moda je 22. jula 1952. prvi put paradirala u „Beloj sali“, a istorijski događaj je tada nosio potpis Đovanija Batiste Đorđinija. Najprestižnija gradska, muzička i plesna dvorana od tada je počela da gosti velikane italijanske mode.

Šezdesetih godina je u nju trijumfalno po prvi put ušao i Valentino Garavani. U julu 1962. godine Valentinu je ponuđen poslednji sat poslednjeg dana prikazivanja jesenjih kolekcija. Strani kupci koji su bili obavešteni da izlaže jedan „obećavajući, zgodan i mlad dizajner“ namenski su ostali do kraja revijalnog programa, iščekivajući ga, a zatim su pojurili iza scene da bi poslali svoje porudžbine.

Priča o sali Bjanka samo je mali pledoaje o tome koliko je i sam Kavali zadužio italijansku modu, i koliko mu se ona poklonila, pa se i dalje pamti, poput one Valentinove, i njegova revija nadomak mosta Ponte Vekija, u čuvenoj palati izgrađenoj 1458. godine, koji su Medičijevi kupili 1549, a koje je služila kao baza Napoleonu i nakratko kao glavna kraljevska palata novoujedinjene Italije, koju je kasnije italijanskom narodu poklonio kralj Vitorio Emanuele.

Ništa manje značajne nisu bile ni revije na „Milano Collezioni“, sa farmerkama od štampanog teksasa, sa intarzijama od kože, brokatom i do tada nikada viđenim printovima izašlim iz „džungle“.

Slava je krenula da raste, pa su i aspiracije postale veće, kao u slučaju Kloda Montane, čije se carstvo, doduše, mnogo brže raspalo.

Imperija

Svoj prvi butik otvorio je 1972. u Sen Tropeu, primorskom francuskom gradu koji će postati međunarodni simbol glamura i luksuza. Tamo je tih godina bila smeštena njegova jahta, pored plaža Pampelona, u čijoj blizni su se nalazili brojni noćni klubovi. Tokom obeležavanja 40 godina svoje karijere prisetio se i tog perioda kojem je dao omaž (linija farmerki Saint-Tropez).

Na pitanje odakle dolaze printovi imao je jednostavan odgovor: „Volim prirodu. Životinje imaju najbolje haljine. Bog ih je tako dobro obukao. Žene vole ove dizajne, osećaju se prirodno u njima“.

Godine 1980. Kavali, tada član žirija za Mis univerzum, oženio se Evom Diringer, koja je postala njegova druga supruga, saputnica, ali i poslovna partnerka, ujedno i najmlađa misica ikada, (sa 17 godina ovekovečena titulom Mis Austrije 1977. godine). Godinu dana kasnije postala je i mis Evrope.

U Milanu 1994. Kavali nastavlja da menja modne tokove i pomera njene granice, predstavljajući prve peskirane farmerke. Krajem iste godine otvorio je butik u Sen Bartu na francuskim Karibima, a zatim još jedan u Veneciji. Nižu se kolekcije u kojima majstor printova izlaže kašmirske kolekcije i pašmine sa leopard dezenima, koje su prvi put lansirane za sezonu proleće-leto 1996.

Pamti se i njegova kolekcija sunčanih naočara iz 1999. godine inspirisana njegovim prvim dizajnom „Occhio degli Dei“ (Božije oko). Živopisne boje, mnogima nespojive, zmijskog dizajna boja roze zlata i boje slonovače uparene sa plavim staklima.

Pored glavne linije, koja se prodavala u preko pedeset zemalja širom sveta, Roberto Kavali stajao je i iza franšize RC Menswear, liniju namenjene mladima, lansirane 1998. Just Cavalli, dečije kolekcije Class, Angels & Devils.

Godine 2002. Kavali je otvorio svoju prvu kafe-prodavnicu u Firenci, ukrasivši je svojim prepoznatljivim životinjskim printovima. Ubrzo je usledilo otvaranje kafea Just Cavalli u panoramskoj kuli Branka sa čeličnim okvirom koji je dizajnirao arhitekta Đo Ponti 1933. godine, koji je smešten u parku Sempione, glavnom milanskom parku.

Među prvima je, 2007. godine, lansirao high-street kolekciju, sa H&M-om, što je kasnije postala uobičajena modno-lukrativna praksa. Pokrenuo je i brend svoje votke u Sjedinjenim Državama.

Imperijalni preokret, koji opisuje situaciju u kojoj se imperija širi izvan svojih vojno-ekonomskih mogućnosti i često propada kao rezultat, ideju koju je popularizovao istoričar sa Univerziteta Jejl Pol Kenedi, dogodila se i Robertu Kavaliju.

Uprkos rastu prodaje, Kavalijev brend je počeo da beleži godišnje gubitke, prvenstveno zbog loše finansijske politike.

On nije, kao mnogi pre njega, do samog kraja svedočio sopstvenom sunovratu jer se povukao 2015. godine, odabravši dizajnera Pitera Dundasa kao svog naslednika na mestu kreativnog direktora. Kasnije je Dundasa nakon samo tri sezone nasledio Pol Suridž, koji je ostao na tom mestu do 2019. Iste godine, nakon perioda finansijskih poteškoća koje su dovele do bankrota, posao je preuzela privatna investiciona kompanija iz Dubaija.

Kavali je iza sebe ostavio šestoro dece. Poslednje dete, sina Đorđa dobio je u poznoj 82. godini u vezi sa modelom Sandrom Nilson, sa kojom je stupio u vezu nakon što se 2010. godine razveo od druge žene Eve. Dete je dobilo ime u čast njegovog oca kojeg su nacisti streljali u masakru u Kavrilji 1944.

Moda sve češće gubi velikane koje deluje nema ko da zameni. U poslednjih nekoliko godina napustili su nas Tjeri Mugler, Klod Montana, Pako Raban. Lista velikana produžena je tako za još jedno ime, koje modni svet nikada neće zaboraviti.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare