Roling Stoun kaže da su ovo najgore odluke u istoriji filma

Shutterstock/New Africa

Najgore odluke u filmskoj industriji zbog kojih su mnogi zažalili.

Kao što svako ko je bio u bioskopu u poslednjih nekoliko godina dobro zna, veliki procenat filmova jednostavno nije baš dobar.

Postoje značajni izuzeci poput Oppenheimera, ali filmovi poput Ant-Man and the Wasp: Quantumania, Fast X i Meg 2: The Trench su mnogo češći. A to su samo filmovi iz proteklih nekoliko meseci.

Ako pogledate celu istoriju Holivuda, shvatićete da za svakog građanina Kejna i Kazablanke imate 500 katastrofa kao što su Beyond the Poseidon Adventure, Fire Maidens from Outer Space ili Monster a Go-Go! Jedina stvar koja je zajednička svim strašnim filmovima je da je neko doneo bar jednu kritički lošu odluku.

Zbog toga je časopis Roling Stoun odlučio da sastavi listu najgorih odluka u istoriji filma.

Korišćenje pravih lavova u filmu „Roar“

Nije teško razumeti zašto je tim iza filma Roar iz 1981. smatrao da mora da koristi prave lavove na setu. Film, sa Tipi Hedren i Melani Grifit u glavnim ulogama, vrti se oko američke porodice koja se seli u rezervat prirode u Tanzaniji da proučava lavove.

Film je snimljen godinama pre CGI, a oblačenje ljudi u kostime lava jednostavno nije dolazilo u obzir. Izgledali bi lažno kao majmuni u Planeti majmuna.

Ono što je nemoguće razumeti je zašto su smatrali da korišćenje pravih divljih lavova, za razliku od ljudi obučenih u kostime lavova, ima čak i najmanji smisao, i zašto su studio i njegova osiguravajuća kompanija potpisali ovu suludu šemu.

Glumca Noela Maršala lav je u jednom trenutku toliko ugrizao da je zamalo ostao bez ruke, a Grifit je praktično skalpirana u žestokom napadu koji se završio sa 50 šavova.

Skoro svi članovi glumačke ekipe su u nekom trenutku bili napadnuti, a izveštaji sa seta izgledali su kao pravi horor, ali je snimanje ipak nastavljeno. Film je propao na blagajnama, zaradivši samo dva miliona dolara. Malo ljudi je danas čulo za Roar, ali nekolicina nesrećnika koji su radili na setu filma teško će ga zaboraviti.

Ronald Regan je optužio Ceh filmskih glumaca da je pun komunista

Godine 1947, 33 godine pre nego što je postao predsednik SAD i dok se još uvek smatrao demokratom, Ronald Regan je svedočio pred Komitetom za neameričke aktivnosti Predstavničkog doma. On je u to vreme bio predsednik Udruženja filmskih glumaca, a Komitet je želeo da zna da li su se komunisti infiltrirali u organizaciju.

„Postojala je mala grupa unutar Saveza filmskih glumaca koja se dosledno suprotstavljala politici cehovskog komiteta i oficira saveza, o čemu svedoči glasanje o raznim pitanjima. Mala klika o kojoj se govori je osumnjičena da manje-više sledi taktiku sa kojom smo povezani. Komunistička partija… Čuo sam razne diskusije i neke od njih su označene kao komunističke“, rekao je Regan Komitetu.

To je bilo sve što je komisija trebalo da čuje. Bio je to početak užasnog poglavlja u istoriji Holivuda u kojem je vlada lovila osumnjičene komuniste i svako ko je tako označen nije mogao da radi narednu deceniju. Naneo je ogromnu štetu karijerama mnogih pogrešno optuženih ljudi, uključujući Čarlija Čaplina, Langstona Hjuza, Daltona Tramba i Lenu Horn.

Warner Bros prodao „Sam kod kuće“ kompaniji „20th Century Fox“ za tri miliona dolara

Originalni „Home Alone“ – Sam kod kuće“, zaradio je skoro 500 miliona dolara uz budžet od samo 18 miliona dolara. Postao je božićni klasik koji vole generacije dece i započeo je franšizu koja traje do danas. Za 20th Century Fox, ovo je bio scenario iz snova kada je odlučio da snimi film 1990. godine. Ali svaki zarađeni cent mogao je da ide za Warner Bros.

Oni su bili originalni studio koji je bio povezan sa filmom tokom produkcije, ali su se odustali kada je režiser Kristofer Kolumbo rekao da mu je potrebno 17 miliona dolara da ga završi i rekao da nisu voljni da mu daju više od 14 miliona dolara. Ne želeći da odustane od snimanja, tim koji stoji iza filma – uključujući scenariste Džona Hjuza – smislio je način da se izvuče iz posla i natera 20th Century Fox da im da novac koji im je potreban.

„Produkcija filma koštala je oko 40 miliona dolara i još više za promociju, ali je zaradio tričavih 3,1 milion dolara tokom prvog vikenda“, navodi se u članku Njujork tajmsa na kraju godine. U međuvremenu, film „Sam u kući“ obarao je rekorde na blagajnama.

Na snimanju Zone sumraka nisu preduzete adekvatne mere bezbednosti, a odrasla osoba i dvoje dece su poginuli

Tragedija na setu filma „Zona sumraka“ iz 1983. godine, u kojoj su ubijeni Vik Morou i dvoje dece glumaca, bila je predmet mnogih debata i sudskih postupaka u poslednje četiri decenije. Držeći se isključivo neospornih činjenica, nesreća se dogodila tokom snimanja segmenta Tajm aut, u kojem čovek putuje kroz vreme do Vijetnamskog rata i mora da zaštiti dvoje vijetnamske dece.

Režiser Džon Lendis je angažovao sedmogodišnju Miku Din Le i šestogodišnju Rene Šin-Ji Čen uprkos tome što nisu podneli zakonsku dokumentaciju potrebnu da bi se pojavili pred kamerama. Tokom snimanja akcione scene, helikopter se srušio. Morou i Leu su sečiva obezglavili, a Čen je smrvljen. Sekvenca je uklonjena iz filma, a usledile su godine tužbi.

Iako niko nije krivično odgovarao za ono što se dogodilo, u tužbama je utvrđeno da nisu preduzete osnovne bezbednosne mere.

„Nijedan film nije vredan umiranja. Mislim da se ljudi sada, više nego ikada ranije, suprotstavljaju producentima i režiserima koji traže previše. Ako nešto nije bezbedno, pravo je i odgovornost svakog glumca ili člana ekipe da kaže ‘Rez!’“ rekao je godinama kasnije. producent Zone sumraka Stiven Spilberg.

Fil Lord i Kristofer Miler su dobili otkaz na filmu Solo u toku produkcije

Kao što su Fil Lord i Kristofer Miler dokazali mnogo puta tokom 15 godina, mogu da prihvate bilo koji koncept koji im Holivud baci, ma koliko to izgledalo besmisleno, i da ga pretvore u blokbaster. Na papiru, filmovi zasnovani na Lego likovima ili TV emisija iz 1980-ih 21 Jump Street su užasne ideje, ali u njihovim rukama, i jedan i drugi su bili izuzetno popularni filmovi.

Kada se pročulo da im je Dizni poverio film o Ratovima zvezda koji se fokusira na rane dane Hana Soloa, fanovi su bili uzbuđeni. Ali usred produkcije dobili su otkaz.

„Mislim da su ovi momci urnebesni, ali dolaze iz animacije i skeč- komedije, i kada pravite ove filmove, možete to da radite i ima mnogo prostora za improvizaciju, mi to radimo stalno, ali mora biti u visoko strukturiranom procesu ili nećete moći da obavite posao“, rekla je predsednica Lucasfilma Kejtlin Kenedi.

Kenedi je angažovao Rona Hauarda da preuzme projekat, a krajnji rezultat nije bio samo duboko razočaravajući film već i prvi film u franšizi koji je propao na blagajnama. Fijasko je primorao Lucasfilm da stavi na čekanje svoje druge filmske projekte iz Ratova zvezda i fokusira se na TV seriju.

Met Dejmon je odbio ulogu u Avataru, uključujući 10 odsto profita

Met Dejmon je jedan od najuspešnijih glumaca u poslednje dve decenije i pliva u novcu zahvaljujući Bornovoj franšizi i drugim kolosalno uspešnim filmovima. Ali 2000-ih je imao priliku da dramatično poveća svoje bogatstvo kada mu je Džejms Kameron ponudio glavnu ulogu u Avataru.

Ponuđeno mu je 10 odsto profita na blagajni, a jedini problem je bio što se film preklapao sa njegovim radom na franšizi Džejson Born.

„Morao bih da napustim film ranije i da ih ostavim na cedilu, a nisam to žele““, rekao je Dejmon kasnije, što ga je koštalo 250 miliona dolara.

Šamar Vil Smita Krisu Roku na dodeli Oskara

Uprkos uspehu koji je Vil Smit postigao tokom svoje duge karijere, uvek se borio da bude shvaćen ozbiljno kao glumac. Razlozi su to što je počeo kao reper, proveo godine glumeći u sitkomima i bio je najpoznatiji po blokbasterima kao što su Ljudi u crnom i Loši momci. Ali 2022. je konačno dobio Oskara za najboljeg glumca, za ulogu Ričarda Vilijamsa u Kralju Ričardu, što je trebalo da bude kruna njegove karijere.

Ali nedugo pre nego što mu je uručena nagrada, za koju su svi znali da dolazi, Kris Rok se na sceni našalio na račun Smitove supruge Džejd Pinket, koja je obrijala glavu zbog alopecije. Smit je potom izašao na scenu i snažno ošamario Rok pred desetinama miliona gledalaca.

„Ne pominji ime moje žene!“ Smit je urlao i na trenutak je sve izgledalo kao uvežbani skeč, ali nije. Smit je te večeri osvojio nagradu za najboljeg glumca i pokušao je da se izvini, ali to nije bilo dovoljno. Akademija mu je zabranila dodelu Oskara na deceniju, a Apple je bio primoran da odloži objavljivanje svog novog projekta Emancipation za nekoliko meseci zbog tog incidenta. Smit nije imao koristi od incidenta, to je bila samo njegova velika greška.

Blokbaster 2000 je odbio da kupi Netflix za 50 miliona dolara

Profesor sa Harvarda Klejton Kristensen je 1997. objavio revolucionarnu knjigu, „The Innovator’s Dilemma“, u kojoj je objasnio da izuzetno uspešne kompanije često propadaju na duge staze jer smele, disruptivne kompanije koje malo mogu da izgube lakše implementiraju nove sisteme koji mogu da naprave revoluciju kada je u pitanju poslovanje.

U vreme kada je knjiga napisana, Blokbaster je bio na vrhuncu moći. Njegove prodavnice za iznajmljivanje video snimaka su pljačkalne po predgrađima i bile su sveprisutne kao Starbaks ili Mekdonalds. A kada se pojavio Netflix i počeo da isporučuje DVD-ove direktno potrošačima, eliminišući naknade za kašnjenje i potrebu da korisnici napuste kuću, Blockbuster nije video nikakvu pretnju ili potrebu da promeni svoju praksu.

Godine 2000. Blockbuster je dobio ponudu da kupi Netflix za 50 miliona dolara, ali ju je odbio.

„Blokbaster nas ne želi. Dakle, očigledno je šta sada moramo da uradimo… Izgleda da ćemo sada morati da ih razbijemo“, prisećao se kasnije suosnivač Netflix-a Mark Randolf.

Dvadeset tri godine kasnije, Netflix je procenjen na skoro 200 milijardi dolara, dok Blokbaster, koji je nekada imao preko 9.000 video prodavnica, sada ima samo jednu, u Bendu, u Oregonu. Da su napravili drugačiji potez 2000. godine, Blockbuster Netflik bi mogao da bude najveće ime u strimingu.

Bart Rejnolds je odbio niz izuzetno uspešnih filmova

Ako ste pravili veliki film 70-ih ili ranih 80-ih i bila vam je potrebna glavna uloga, šanse su bile prilično pristojne da ste je ponudili Bartu Rejnoldsu. Rejnolds je bio holivudski velikan tokom čitave ere, praveći hitove kao što su Deliverance, The Best Little Whorehouse in Tekas, The Longest Yard, Smokey and the Bandit and Cannonball Run. Ali imao je i izvanredan talenat za odbijanje filmova.

Niz kolosalno loših odluka počeo je kada je odbio da igra Džejmsa Bonda nakon što se Šon Koneri povukao jer je smatrao da Amerikanci neće prihvatiti američkog Bonda. Nastavilo se kada je rekao ne ulozi Majkla Korleonea u Kumu i Rendla Patrika Mekmarfija u Letu iznad kukavičjeg gnezda (kojeg je igrao Džek Nikolson), a kulminirao je kada je odbio ulogu Hana Soloa u Ratovima zvezda.

Godinama kasnije, čak je odbio ulogu Ričarda Gira u Lepoj ženi. Al Paćino, Rodžer Mur, Harison Ford, Džek Nikolson i Ričard Gir su zauvek zahvalni na ovim odbijanjima, ali je Rejnolds zažalio skoro sve.

Snimanje rasističkog filma Osvajač je ugrozilo zdravlje glumaca, uključujući Džona Vejna, a mnogi su dobili kancer

Istorijski ep Osvajač iz 1956. bio je prožet lošim odlukama pre nego što su i počeli da snimaju. Glavna uloga mongolskog osvajača Džingis-kana prvobitno je pisana za poznatog neazijskog glumca Marlona Branda, a kada je on odustao, producenti se nisu okrenuli pravom azijskom glumcu koji bi tu ulogu mogao da odigra uverljivo, već su se opredelili za Dona Vejna.

Našminkali su mu lice i izvukli oči, a kao da to nije bilo dovoljno, odlučili su da snimaju na poligonima za nuklearna ispitivanja u okolini Jute. Nemoguće je dokazati da je to bio uzrok i posledica, ali 41 odsto ekipe je obolelo od kancera u decenijama koje su usledile, a 21 odsto je umrlo od karcinoma. Tih 21 odsto uključuje i samog Džona Vejna, prenosi Index.hr.