Osim kao stari grad u Sloveniji, ime Škofja Loka se sve piše prepoznaje i po bendu iz Beograda. Muzički raznovrsnu, ovu velika grupu muzičara od njih čak 11 je nemoguće ukalupiti u neki muzički pravac. Kako za N1 kaže osnivač benda Sale Ivanović, pravac koji ih definiše je univerzalnost muzike u najširem mogućem smislu u sprezi sa lirskim izražajem.

„Škofja Loka je ogromantni poligon za stvaranje, poput nepregledne poljane iznad koje je beskonačno nebo, a okolo neoploviv okean, te možemo da biramo kad i koliko ćemo da hodamo, trčimo, letimo, skačemo, plivamo, ronimo, ležimo, žmurimo, maštamo, a neretko i sanjamo muziku„, navodi naš sagovornik.

Sale kaže da sve više eksperimentišu, ali pre svega spontano i da je to je draž njihove skupine, jer su bez žanrovskih odrednica i definicija, bez ograničenog broja ljudi koji bi učestvovali u stvaranju muzike, pesama i bez jasne ideje kakve će se muzičke forme i oblici praviti u budućnosti.

„Kao jedino pouzdano svi u bendu znaju da će uvek biti iskreno i spontano i da će snažno isijavati emocijom i energijom, jer smo prosto takvi i kao ljudi, živi, nemirni, žilavi, lajavi i ćutljivi, jednostavni, a kompleksni, svakako dobronamerni i puni ljubavi i obzira. Al’ nas nahvalih, kukuuuu“, navodi.

Ime je ispunjeno obećanje

Ime Škofja Loka je u stvari ispunjeno obećanje. Pre sedam, osam godina, gradeći Dino park na Bledu u Sloveniji, Sale je upoznao Marjanu Hafner, mladu dizajnerku, koja je i kuma benda.

Kako se priseća, u nekoliko minuta upoznavanja, usled instant energetskog, filozofskog i emotivnog prepoznavanja, „upitah je da li je sa Bleda, na šta je rekla, ne ja sam iz Škofja Loke“.

„I meni izleti i izgovorim kako super zvuči i da ako ikad budem imao bend sa ženskim vokalima, ima da ga nazovem Škofja Loka. Obećanje ispunjeno. Kosmička sudbina je htela da se Marijani veoma dopala naša muzika – kad smo prvi put išli u Škofja Loku da je upoznam sa „Puslicama iz pakla”, to jest našim pevačicama, poneli smo demo snimke najranijih pesama, te nam je, dok smo putovali nazad za Beograd, tog dana iskreirala logo i omot za album prvenac, silno nas obradovavši. Logo nećemo nikad menjati, njen dizajn je večni potpis benda, a omot je veoma upečatljiv i osoben, te lako osvaja mesto u vizualnom metežu internet i realnih prodavnica ploča“, navodi sagovornik portala N1.

U samom mestu Škofja Loka znaju da postoji bend iz Beograda s nazivom njihovog gradića.

„O nama su pisali lokalni portali i novine, a imali smo i nastup tamo pre dve godine. Čak znamo pouzdano da je naša ploča našla mesto na polici u tamošnjoj gradskoj većnici. Inače, sam grad je veoma insirativan i specifičan, srednjovekovni, sa uplivima baroka, na strmoj obali brze reke, romantičnog izgleda i kul energije. Ono što je zanimljivo je da smo i tamo nabasali na sprejem ispisani grafit na zidu jedne prastare zgradice u centru, u vidu prepoznatljivih četiri slova “s”. Šta reći“, dodaje.

Retko se dešava da bend broji 11 članova. Većina svira još negde. Pojavljuju se Armin iz Dubioze kolektiva, Ivana Vukmirović (Manivi), saksofonita Dule Petrović, a Petar Pera Rudić iz bendova „Mravi“ i „Svi na pod“ je kao član benda zadužen za „produkcijsko-zvučne poduhvate“ u svom studiju.

Ivanović kaže da što se tiče benda Mravi sa kojim su snimili spot, Škofja Loka je prirodni nastavak Mravljeg rada.

„U spiritualnoj osnovi potpuno ista stvar, samo su došli još neki novi ljudi, Puslice, i proširili smo asortiman alata. Derva basista Pera Rudić, Neša klavijaturista i ja smo bili u Mravima, a pesma „Nikad niko“ je nastala na osnovu jednog snimka s Mravlje probe kad su Mravi imali poslednji džem sešn (jam session)“, dodaje Sale Ivanović.

Snima se novi album, pesma za studente je spremna

Ivanović kaže da je započeto snimanje drugog albuma, i to duplog, sa ukupno 20 pesama. Kako navodi, najavažnije u ovom trenutku je da je jedna pesma već završena i to ne slučajno, jer je morala da bude završena po hitnom postupku.

„Radi se o pesmi staroj nekih godinu i po dana, koju smo Nataša, jedna od „Puslica“, i ja spontano krenuli da pevamo kad smo se nedavno susreli na studentskom protestu ispred zgrade RTS-a 12. decembra, a ceo susret je zabeležen kamerom sa mobilnog telefona. Snimak sam okačio to veče na Fejsbuk (Facebook) i reakcija je bila neočekivana. Ljudi su nam sugerisali da je pesma pokretačka i da bi bila odlična u funkciji podrške studentskom sveukupnom protestu. Pošto je naslov pesme „Petak 13.“ i govori o osvajanju slobode, o pozitivnom preokretu, odbacivanju predrasuda i okova opštih društvenih normi koje nisu u harmoniji sa idejom humanosti, čovekoljublja, ljubavi prema prirodi i životinjama, slobodnoj misli, otvorenom duhu, o tome da se dan koji je proglašen za baksuzan zapravo može da pretvori u praznik i pobednički datum“, navodi Ivanović.

I sutradan, baš na petak 13. snimljen je video u Tašmajdanskom parku u kom Puslice i Sale hodaju i pevaju pesmu uz pratnju bubnja. Taj video je prošao još bolje, a članovi benda su shvatili da ime je „sveta dužnost da pod hitno snimimo pesmu“ i objavimo kao poklon i bezrezervnu podršku studentima koji su se digli protiv besramlja, zla i sveopšteg kriminala, laži i obmane aktuelne vladajuće strukture naše Srbije“.

„U odnosu na to, sve ostalo je sad u drugom planu i čeka svoj red, a najbliže od predstojećih dešavanja je koncertno gostovanje Nikoli Vranjkoviću u Zapa bazi (Zappa baza) i baš se radujemo toj svirci“! Svaka naša svirka tvori neku specifičnost u odnosu na prostor, publiku, zvuk, odabir i redosled pesama, tako da je teško odrediti koja mi se najviše doimala“, dodaje.

Ivanović smatra da je po atmosferi, najbolji koncert verovatno promocija albuma na Dorćol Placu, po energiji i nivou izvedbe koncert u zagrebačkoj Močvari, a po muzičkoj kompletnosti poslednja četiri koncerta – ispred Beogradske kapije na Petrovaradinu, klubu Strogi centar, Amerikani u Domu Omladine i nastup na PIN festivalu u Skoplju.

„Konačno smo dočekali da imamo stalnog klavijaturistu, a to nam je mnogo nedostajalo u zvučnoj slici. Iako će neko pomisliti, kako? – pa već vas je bilo k’o kusih pasa, ali zaista je tako. Ne mogu više da zamislim da išta radimo bez Neše, koj inače živi u Sarajevu i tamo se bavi komponovajem, sviranjem, aranžiranjem i dirigovanjem, ali svako malo dolazi u BG vukljajući pretežak sintisajzer težine Obeliksovog stećka, ispoljavajući na taj način enormnu količinu entuzijazma i ljubavi prema muzici, bendu i njegovim članovima“, navodi naš sagovornik.

Omaž Nacionalnoj klasi

Spot za pesmu „Ljubim ti dušu“ je omaž kultnom jugoslovenskom filmu „Nacionalna klasa“. Do njega je došlo, kako kaže Ivanović, na spontanu reakciju prijateljice Zorice Zoke Janjić, a na konstataciju zajedničkog prijatelja Velje Ćosića da pevačica Milica fizički podseća na Maju Lalević Piščević koja je glumila čuvenu Senku u filmu „Nacionalna klasa“.

„Zoka je predložila da snimimo spot kao omaž filmu, da Milica glumi Senku, a Nataša Šilju i tako dalje… Nama je odmah sinulo za koju bi to pesmu moglo da bude, kontaktirali smo mlade ljude, studente Fakultete dramskih (FDU) i Primenjenih (FPU) umetnosti i zajedno s njima napisali scenario. Spot je rezultat neumornog entuzijazma i lakomotivišuće saradnje s mladim filmskim genijalcima, rediteljkama Isidorom Pavlović i Ninom Fuks, zatim direktorom fotografije Lazarom Rajkovićem, montažerkom Irinom Tatić i našom Triki art (Tricky Art) decom Majrom Firez i Milicom Berić koje trenutno studiraju scenografiju na FPU, a glumile su „surove pankerke“ u spotu. Flojda je glumio maestro Dragan Sekulić Gagi. Spot je rađen, pre svega za našu dušu i rado ga pogledamo s vremena na vreme“, zaključuje naš sagovornik.