Slovenija
Bosna i Hercegovina
Hrvatska
Stiven Spilberg, jedan od najuticajnijih reditelja u istoriji filma, tokom više od pet decenija stvorio je niz nezaboravnih filmskih klasika, uključujući Ajkulu, Indijanu Džonsa, Spasavanje redova Rajana i Šindlerovu listu.
Iako je sarađivao s brojnim studijima, sam priznaje da posebnu zahvalnost oseća prema Dizniju – ne zbog broja zajedničkih projekata, već zbog snažnog uticaja koji su studio i njegov osnivač Volt Dizni imali na njegovo stvaralaštvo, prenosi Index.
Spilberg je s Diznijem radio samo jednom – na filmu BFG: Blagi fantastični gorostas, snimljenom prema romanu Roalda Dala. Iako je taj film predstavljao zaokret u odnosu na njegov dotadašnji opus, reditelj je objasnio da ga je osvojila poruka priče da „nije važno koliko si veliki, već koliko ti je veliko srce“.
U razgovoru za Smithsonian Magazine priznao je da ga je priča lično dotakla. No tek u intervjuu za Front Row Features, neposredno pre izlaska filma, otvoreno je govorio o svojoj dugogodišnjoj fascinaciji Voltom Diznijem.
Umesto očekivanih imena poput Hičkoka ili Kjubrika, upravo je Volt Dizni bio taj koji je, kako kaže, „više nego iko drugi“ uticao na njegov pogled na moć filma. Istakao je da mu je Dizni prvi pokazao da „možeš biti prestravljen do smrti, a zatim spasen – ne posle nekoliko sati, već za nekoliko minuta“.
Za Spilberga, prava snaga Diznijevih priča leži u njihovoj sposobnosti da spoje tamu i svetlost. „Dizni je stvarao prizore koji su bili toliko zastrašujući da si morao da skreneš pogled, ali bi se onda odjednom pretvorili u trenutke lepote i uzvišenosti“, rekao je.
Iako je sarađivao s brojnim studijima, sam priznaje da posebnu zahvalnost oseća prema Dizniju – ne zbog broja zajedničkih projekata, već zbog snažnog uticaja koji su studio i njegov osnivač Volt Dizni imali na njegovo stvaralaštvo, prenosi Index.
Spilberg je s Diznijem radio samo jednom – na filmu BFG: Blagi fantastični gorostas, snimljenom prema romanu Roalda Dala. Iako je taj film predstavljao zaokret u odnosu na njegov dotadašnji opus, reditelj je objasnio da ga je osvojila poruka priče da „nije važno koliko si veliki, već koliko ti je veliko srce“.
U razgovoru za Smithsonian Magazine priznao je da ga je priča lično dotakla. No tek u intervjuu za Front Row Features, neposredno pre izlaska filma, otvoreno je govorio o svojoj dugogodišnjoj fascinaciji Voltom Diznijem.
Umesto očekivanih imena poput Hičkoka ili Kjubrika, upravo je Volt Dizni bio taj koji je, kako kaže, „više nego iko drugi“ uticao na njegov pogled na moć filma. Istakao je da mu je Dizni prvi pokazao da „možeš biti prestravljen do smrti, a zatim spasen – ne posle nekoliko sati, već za nekoliko minuta“.
Za Spilberga, prava snaga Diznijevih priča leži u njihovoj sposobnosti da spoje tamu i svetlost. „Dizni je stvarao prizore koji su bili toliko zastrašujući da si morao da skreneš pogled, ali bi se onda odjednom pretvorili u trenutke lepote i uzvišenosti“, rekao je.
Iako je sarađivao s brojnim studijima, sam priznaje da posebnu zahvalnost oseća prema Dizniju – ne zbog broja zajedničkih projekata, već zbog snažnog uticaja koji su studio i njegov osnivač Volt Dizni imali na njegovo stvaralaštvo, prenosi Index.
Spilberg je s Diznijem radio samo jednom – na filmu BFG: Blagi fantastični gorostas, snimljenom prema romanu Roalda Dala. Iako je taj film predstavljao zaokret u odnosu na njegov dotadašnji opus, reditelj je objasnio da ga je osvojila poruka priče da „nije važno koliko si veliki, već koliko ti je veliko srce“.
U razgovoru za Smithsonian Magazine priznao je da ga je priča lično dotakla. No tek u intervjuu za Front Row Features, neposredno pre izlaska filma, otvoreno je govorio o svojoj dugogodišnjoj fascinaciji Voltom Diznijem.
Umesto očekivanih imena poput Hičkoka ili Kjubrika, upravo je Volt Dizni bio taj koji je, kako kaže, „više nego iko drugi“ uticao na njegov pogled na moć filma. Istakao je da mu je Dizni prvi pokazao da „možeš biti prestravljen do smrti, a zatim spasen – ne posle nekoliko sati, već za nekoliko minuta“.
Za Spilberga, prava snaga Diznijevih priča leži u njihovoj sposobnosti da spoje tamu i svetlost. „Dizni je stvarao prizore koji su bili toliko zastrašujući da si morao da skreneš pogled, ali bi se onda odjednom pretvorili u trenutke lepote i uzvišenosti“, rekao je.
Iako je sarađivao s brojnim studijima, sam priznaje da posebnu zahvalnost oseća prema Dizniju – ne zbog broja zajedničkih projekata, već zbog snažnog uticaja koji su studio i njegov osnivač Volt Dizni imali na njegovo stvaralaštvo, prenosi Index.
Spilberg je s Diznijem radio samo jednom – na filmu BFG: Blagi fantastični gorostas, snimljenom prema romanu Roalda Dala. Iako je taj film predstavljao zaokret u odnosu na njegov dotadašnji opus, reditelj je objasnio da ga je osvojila poruka priče da „nije važno koliko si veliki, već koliko ti je veliko srce“.
U razgovoru za Smithsonian Magazine priznao je da ga je priča lično dotakla. No tek u intervjuu za Front Row Features, neposredno pre izlaska filma, otvoreno je govorio o svojoj dugogodišnjoj fascinaciji Voltom Diznijem.
Umesto očekivanih imena poput Hičkoka ili Kjubrika, upravo je Volt Dizni bio taj koji je, kako kaže, „više nego iko drugi“ uticao na njegov pogled na moć filma. Istakao je da mu je Dizni prvi pokazao da „možeš biti prestravljen do smrti, a zatim spasen – ne posle nekoliko sati, već za nekoliko minuta“.
Za Spilberga, prava snaga Diznijevih priča leži u njihovoj sposobnosti da spoje tamu i svetlost. „Dizni je stvarao prizore koji su bili toliko zastrašujući da si morao da skreneš pogled, ali bi se onda odjednom pretvorili u trenutke lepote i uzvišenosti“, rekao je.
Spilberg je s Diznijem radio samo jednom – na filmu BFG: Blagi fantastični gorostas, snimljenom prema romanu Roalda Dala. Iako je taj film predstavljao zaokret u odnosu na njegov dotadašnji opus, reditelj je objasnio da ga je osvojila poruka priče da „nije važno koliko si veliki, već koliko ti je veliko srce“.
U razgovoru za Smithsonian Magazine priznao je da ga je priča lično dotakla. No tek u intervjuu za Front Row Features, neposredno pre izlaska filma, otvoreno je govorio o svojoj dugogodišnjoj fascinaciji Voltom Diznijem.
Umesto očekivanih imena poput Hičkoka ili Kjubrika, upravo je Volt Dizni bio taj koji je, kako kaže, „više nego iko drugi“ uticao na njegov pogled na moć filma. Istakao je da mu je Dizni prvi pokazao da „možeš biti prestravljen do smrti, a zatim spasen – ne posle nekoliko sati, već za nekoliko minuta“.
Za Spilberga, prava snaga Diznijevih priča leži u njihovoj sposobnosti da spoje tamu i svetlost. „Dizni je stvarao prizore koji su bili toliko zastrašujući da si morao da skreneš pogled, ali bi se onda odjednom pretvorili u trenutke lepote i uzvišenosti“, rekao je.
U Diznijevim pričama pronašao je i opravdanje i inspiraciju za sopstveni pristup: „Shvatio sam da je u redu plašiti – sve dok postoji svetlo na kraju tunela tame.“ Film BFG omogućio mu je da prenese upravo tu viziju, kroz lik jedne od, kako je rekao, „najjačih devojčica s kojom je ikada radio“.
Iako nakon tog filma više nije sarađivao s Diznijem, studio je ostao temeljna inspiracija koja je oblikovala njegov pogled na film.
Koje je vaše mišljenje o ovoj temi?
Pridružite se diskusiji ili pročitajte komentare
Koje je vaše mišljenje o ovoj temi?
Pridružite se diskusiji ili pročitajte komentare
