Triler s Tomom Henksom bio je toliko kontroverzan da je zabranjen u nekim državama

Hauardov film je zaradio oko 760 miliona dolara u bioskopima, ali nije uspeo da impresionira filmske kritičare, zbog čega ima samo 25 odsto rejtinga na Rotten Tomatoesu. Uprkos velikom finansijskom uspehu, i roman i njegova izmišljena adaptacija postali su mete različitih hrišćanskih denominacija koje su ih smatrale bogohuljenjem.

O čemu se radi?

Priča prati profesora simbologije Roberta Langdona (Tom Henks), koji je tokom službenog putovanja u Pariz pozvan na mesto ubistva kustosa u Luvru, jer policija nije uspela da dešifruje simbol na mestu zločina. Langdonu se pridružuje policijski kriptograf Sofi Neve (Odri Totu), sa kojom otkriva tajne poruke skrivene u delima Leonarda da Vinčija. Njihova potraga ih vodi do zagonetke vezane za istoriju Katoličke crkve.

Ali glavni razlog zašto su film i knjiga bili meta kritika je obrt koji se dešava na samom kraju. Naime, potraga Roberta i Sofi ih vodi do Svetog grala, za koji se ispostavlja da je osoba, a ne predmet. Reč je o detetu Isusa Hrista i njegove žene Marije Magdalene, a Sofija je takođe deo njihove loze.

Glumačku ekipu filma činili su Henks, Totu, Ijan Mekelen, Alfred Molina, Jirgen Prohnov, Pol Betani i Žan Reno.
Film je zabranjen u nekoliko zemalja

Prema Slash filmu, iako je film izazvao interesovanje javnosti za Sveti gral i Vatikan, razne katoličke grupe su ga pljuvale zbog netačnog prikaza Isusa Hrista i Marije Magdalene kao supružnika, što je protiv njihovih verovanja i udaljava Isusa Hrista od božanstva.

Štaviše, nije im se dopalo što su članovi sekte Opus Dei prikazani kao zlikovci i ubice. Osim Katoličke crkve, film su kritikovali i brojni istoričari koji su istakli i da film iskrivljuje istorijske činjenice.

Prvi među demonstrantima bio je Vatikan koji je pozvao na bojkot jer je Da Vinčijev kod pun kleveta i istorijskih i verskih grešaka. Isto tako, članovi Opusa Dei tražili su da se na početak filma ubaci upozorenje da nisu grupa nasilnih zaverenika.

Neke od zemalja u kojima je film zabranjen su Šri Lanka, Solomonova Ostrva, Samoa, Pakistan, Egipat, Sirija, Belorusija, Liban i Jordan. U većini slučajeva do zabrane je došlo zbog protesta hrišćanskog stanovništva u ovim državama.

Neke zemlje, poput Australije, Filipina i Indije, nisu zabranile film, ali su izjavile da je sadržaj prikladan samo za osobe starije od 18 godina.

Hrišćanskih protesta bilo je i na Tajlandu, gde je film skraćen za deset minuta, ali je neovlašćena cenzura privukla pažnju distributera Soni pikčersa, koji je zapretio da će film povući iz bioskopa. Tajlandska komisija za cenzuru je na kraju vratila tih poslednjih deset minuta.

Zvezde filma nisu smatrale Da Vinčijev kod kontroverznim

Tom Henks je bio ravnodušan prema demonstrantima, jer je ipak reč o izmišljenom delu. Glumac je svojevremeno rekao da je Da Vinčijev kod samo bezazlen film o lovu na blago i da protesti nemaju nikakvog značaja. Godinama kasnije, glumac je izjavio da Hauardove adaptacije Braunovih dela nisu bile kvalitetne.

Njegov kolega Ijan Mekelen je u početku mislio da je Braunov roman zasnovan na činjenicama, ali nakon što ga je pročitao shvatio je da je to samo lagano štivo. To mu nije smetalo jer ne očekuje da će avanturistički filmovi i romani biti istiniti.

Uz Da Vinčijev kod, Hauard je snimio dva nastavka - film Anđeli i demoni iz 2009. i Inferno iz 2016. Nijedan od ovih filmova nije uspeo da ponovi uspeh Da Vinčijevog koda, a takođe nije izazvao veliku pometnju u katoličkoj Crkva.